Marija Trajkovska, okoreli kafanac: Pola veka "Plave Ciganke" i "Požuri ljubavi" (PLEJLISTA)

"Moje pesme su rezultat lepog života, sporijeg načina života, kad je bilo i vremena i mesta za uživanje. Pevala sam na svim veseljima, sem na daćama i sahranama. Jednom pevač, uvek pevač."

"Plakala sam sinoć dok si ti spavao,

Preporučujemo

prvi put primetih nisi više mlad.

Boja tvoga lica sve je više bleda,

a u kosi vidim već poneka seda.

Plakala sam, plakala, suze nisam brojala,

ej mladosti, mladosti, što nas ostavi.

U rukama tvojim nema više snage,

na umornom licu javljaju se bore,

u očima tvojim nema više sjaja,

sve je manje toplih zagrljaja.

Prošla nam je mladost, ljubav i lepota,

šta ostade sada od života.

Ostale su želje i moje i tvoje,

a vreme je davno učinilo svoje."

(Mića Stanojević Piromanac)

Tako lepa pesma i tako potresna posveta nadolazećoj starosti i prohujaloj mladosti. Mića Stanojević Piromanac napisao i komponovao za svoju bivšu suprugu Mariju Trajkovsku uz maestralan aranžman i orkestar Bobe Spasojevića.

- To je možda i moja najbolja pesma, iako nije veliki hit. Moj Mića je zamišljao sebe kako odmara posle naporne tezge, a ja bdim kraj ognjišta i spazim mu prvu sedu. Kad je Buca Jovanović čuo ovu pesmu, samo je kratko prokomentarisao: "Ima samo jednu manu, nije moja" - priča Marija Trajkovska.

Marija Trajkovska je rodjena u Banatu, u Glogonju kod Pančeva, od majke Makedonke i oca Mađara. Ta mešavina krvi i višenacionalno okruženje predodredili su Marijinu muzičku svestranost.

- Na mojim prvim pločama potpisana sam kao Marija Baša Trajkovska, i očevim i maminim prezimenom. To je Vukasova ideja koja je napravila zbrku: umesto umetničkog imena, ljudi su pomislili da sam udata žena koja je uzela muževo prezime.

- U početku sam pevala ne baš razgovetno, sva u grču i nekim nesigurnim akcentom. Moj srpski je bio neka čudna mešavina, sve dok me Šaban Šaulić ne posavetova u jednoj kafani: "Maki, za početak otvori usta, nadiši se, lepo izgovori reč, izbaci taj grč".

Marija je pravo iz kafane uletela u diskografiju, u pevačko jato hitmejkera Predraga Vukovića Vukasa.

- Bila sam jedva punoletna kad sam prvi put ušla u studio za snimanje moje prve ploče. Predrag Vuković Vukas me čuo u jednoj kafani u Preljini, oduševio se kako pevam orijentale i ponudio mi pesme "Požuri ljubavi u moj zagrljaj" i "Plava Ciganka".

- Uzeo je gitaru, pokazao mi pesme i rekao: "Pevaj da se tresu prozori". Tad se sve sviralo i pevalo uživo, to što ti izađe iz grla ostaje i na snimku, bez ikakve šminke. Dešavalo se da neke pesme snimim prehlađena, promukla i šmrkava, i to ostane na snimku.

- Nisam verovala da će se pojaviti ploča sa mojoj slikom i sa pesmama koje ja pevam. Nisu verovali ni moji roditelji, sve dok im nisam odnela da opipaju moj prvenac. Naravno, moj prvenac je stigao i na Radio Šabac, Valjevo, Loznicu, najslušanije narodnjačke radio stanice tog doba. Trgovački putnici su snabdevali robne kuće i specijalizovane prodavnice ploča, i tako prodah moj prvenac u sto hiljada.

Imala je Marija retku sreću da na svom prvencu snimi dva večita, izgleda i nedostižna hita. Usledile su još dve Vukasove singlice i dva hita "Tajno venčanje" i "Ja neću mrvice ljubavi tvoje" i učešće na Ilidži '78. i Hit paradi '79.

- Kakava je to sreća bila pojaviti se na "Ilidži" pored Safeta, Meha, Bebe, Brunclike, Marinka, Ljube... Dva orkestra, bina kao fudbalsko igralište, u publci atmosfera kao na stadionu, a ja debitant.

- Ponela sam dve haljine, a na putu Vukas mi reče da nabavim i treću, računajući da ću posle dve polufinalne večeri proći u finale. Molila sam boga da me grlo ne izda od straha, publika me ohrabri i zauzeh treće mesto.

Usledile su i Marijine LP ploče. 1981. snima redak album sa pesmama Miće Nikolića.

- Gostovala sam u Šapcu za Osmi mart i upoznala čuvene "Čičine". Jedan od njih je i Mića Nikolić koji je pre toga snimao samo narodna kola a, eto, sa mnom je počeo i da komponuje.

Svoj najkomercijalniji album snima 1985. za Sarajevodisk sa vodećom pesmom "Prazan mi je stan, mali otoman". Ovom brzom dvojčicom ušla je u želje i čestitke na radio stanicama, a sa par sentiša podsetila je i na legendarnu Vidu.

- Prijaju mi poređenja sa Vidom, njene pesme su i najbrojnije u mom repertoaru, pevam i Snežine, Zoričine, Šabanove. Generalno, preferiram teške pesme, one duševne. Ove brze i kratke pesme za mene su kao dečje pesmice, ne dotiču me. Kvaka je govorio: "Ja dok je ne otplačem, ne mogu ni da je otpevam".

Marija je repertoarski veoma raznovrstan pevač: od Šumadije i Ciganije do Mediterana i orijentala. 1977. godine otvorila je eru "Plavih Ciganki", mnogo pre Stoje i Mileta Kitića, a 1986. godine snimila je ceo album sa meksikanskim pesmama.

- Kad sam počinjala, bila sam devojčurak, a bogami i publika je bila mlada. Kafane su bile pune, džepovi su bili puni, duša nam je bila puna, a moji kompozitori puni inspiracije. Iako se nisam nametala, ostavila sam nekoliko pesama koje će me fizički nadživeti.

- Svako čudo za tri dana, u Bosni bi rekli od nameta nema selameta. Moje pesme su rezultat lepog života, sporijeg načina života, kad je bilo i vremena i mesta za uživanje. Pevala sam na svim veseljima, sem na daćama i sahranama. Jednom pevač, uvek pevač.

(Goran Milošević)