80. rođendan Nedeljka Bilkića: Sevdah je produženo uživanje (PLEJLISTA)

"Ja sam ratno siroče, rođen sam baš na početku Drugog svetskog rata, 3. marta 1941.", rekao je Nedeljko

"Spi Kovilje i ravnica mila, pelen diše olovnom svežinom,

Preporučujemo

nikad ne bi grudi ispunila tuđa zemlja duševnom toplinom.

Mi ne znamo za sudbinu drugu, samo pitaj reći će ti svako,

uz radosti, mučenja i tugu, u zavičaju živeti je slatko.

Mjesečina, sjenke tajanstvene, vrbe plaču, šapuću topole,

ali jato ždralova kad krene, srcu blisko očinsko je polje.

I sad evo kad je čas nastao da novi život dotakne se mene,

ja sam ipak ko i prije ostao pjesnik zlatne kolibe drvene.

A dok noćas pritiska uzglavlje, vidim kao najljuće dušmane,

kako tuđa mladost pravi slavlje, dolazeći na moje poljane.

Mada novi pristižu me ljudi, ja još mogu pjesmu da sačinim,

pustite me da na rodnoj grudi sve voleći umrem u tišini."

(Nedeljko Bilkić - Sergej Jesenjin)

- Volim poeziju. I sve ovo dosad što sam snimio, pevao sam i komponovao na stihove naših velikih pesnika: Ruždije Krupe, Safeta Kafedžića, Radeta Jovanovića, Dobrice Erića, Predraga Kojdića, Miodraga Ž. Ilića. Probao sam i Dučića, al' se uplaših da moja melodija i pevanje ne umanje njegovu poeziju. Ipak, ima jedna Jesenjinova pesma, na koju ću, verujem, napisati melodiju - obećao je Neđo pre nekoliko godina u mojoj radio emisiji.

Obećano - učinjeno! "U zavičaju živeti je slatko" je najnovije remek-delo Nedeljka Bilkića, jedna od favoritskih pesama u finalu festivala Beogradski sabor.

I Nedeljkova prva snimljena pesma "Tebi majko misli lete" s početka 60-ih postala je antologijska.

- Tu pesmu sam dobio od velikog sevdalije i kompozitora Ismeta Alajbegovića Šerbe i pesnika Nikole Škrbe. Snimio sam je baš u čast moje majke Kosavke koja je odgajila i na put izvela nas šestoro dece. Ja sam ratno siroče, rođen sam baš na početku Drugog svetskog rata, 3. marta 1941.

I prvi Nedeljkov veliki hit "Ne pitaj me stara majko" delo je velikog pesnika Radeta Jovanovića.

- "Ne pitaj me stara majko" odbio je Safet, budući da mu je ličila na romansu. Ja sam je oberučke prihvatio i pobedio prvi put na "Ilidži" 1965. Safet mi je prvi čestitao, prognozirao veliku karijeru, pozvao kao specijalnog gosta na svoj solistički koncert u Beogradu. Ponudio mi je tadašnjih milion dinara (dve fiće se kupovale za milionče) da školujem glas, na šta su moji rođaci rekli: "Sajo, te tvoje reči vrede više od tog miliona. Mi imamo pare, Neđo će se školovati".

Tako je Neđo učio solfeđo, školovao glas i tehniku pevanja. Ubrzo je snimio i svoju ličnu kartu "Krčma u planini", jedan od najvećih hitova narodne muzike svih vremena.

- Posle turneje svratili smo u jednu kafanu iznad Travnika da se dobro narakijamo. Miroslav Čonkić, operski pevač, napisao je tekst za pet minuta, opčinjen reljefom krčmarice Mare. Možda ta krčmarica nikad nije saznala da je pesma baš njoj posvećena. Tekst je seme pesme, iz stihova se rađa melodija. Uvek sam komponovao na nečiji tekst, a danas se uglavnom radi suprotno.

Još jedna besmrtna Neđina pesma ključa nostalgijom. Kada se pre 40 godina otisnuo u Kanadu, komponovao je jednu od svojih najslušanijih pesama "Most do moga zavičaja". Deca u Kanadi, a sevdah u Neđinoj duši.

- Pesma me prati još od majčine utrobe i kolevke. Moja majka Kosavka budila me i uspavljivala sevdalinkom. Odrastajući uz Zaima, Safeta, Cuneta, posmatrao sam kako u jednom dahu ispevaju celu strofu. Brzo sam shvatio da su moji uzori učili i tehniku pevanja i tehniku disanja. Da bi sve to mogao pevački da izvajaš, moraš imati puno vazduha. Kao što Bosanci produženo piju kafu, tako se i sevdalinka produženo ispevava. Sevdah je, u stvari, produženo uživanje.

- Moja deca su otišla u Kanadu kao klinci, a sad su ugledni ljudi. Za njih je bolje što žive tamo, a meni najlepše ovde. Tamo sam nekakav broj, a ovde sam ja, stoprocentni Bosanac. Fizički sam rođen u Bugojnu, umetnički sam rođen na "Ilidži" (sedam puta pobedio na najvećem narodnjačkom festivalu), osećam se Bosancem kao i svi moji. Sve što je pod ovim nebom, i hrišćansko i muslimansko, sve je to moje. Svud po svetu imam svoju publiku, a opet, najlepše mi u Bosni i Srbiji, isto misle i osećaju kao ja.

Zakorači Neđo i u devetu deceniju života, isto onako ponosno i raspevano, na svakom koraku štiteći dostojanstvo svoje narodne pesme.

- Čini mi se da sam to poneo iz svoje kuće, taj zavet da ne uradim ništa zbog čega ću se sutra stideti. Ceo život pevam pesme o ljubavi, o majci, o Bosni, o zavičaju. Za današnje "zvezde" to su prevaziđene teme. Danas je demode pevati o majci i sestri, ocu i bratu, ali zato se sve češće može čuti "ubio me", "stereo bol", "insomnija", "kralj kokaina", "ćelave gume", tzv. moderan tekst upakovan u ukradenu stranu melodiju. Arapska muzika ima svoju melodiju i ritam i odgovarajuće reči. Ja to ne razumem, ali znam da su evergrini uglavnom sentiši i zavičajke.

- Zvezde Granda tehnički dobro pevaju, ima divnih pevača, ali ih vode neki drugi koji nisu divni. Zato pevaju i snimaju sve drugo, a najmanje i najlošije našu pesmu. U studiju od toga prave glamur i rijaliti, a kad dođu na neko domaćinsko veselje vide koliko ne znaju. Kratko traju, kao čokolada koja se pojede, jer nemaju svoj temelj.

(Goran Milošević)