Velja Kokorić, frulaška legenda, ekskluzivno za Muzičku apoteku: Zvučna slika homoljskih krajolika

"Nažalost, sva moja kola nisu sačuvana ni u Radio Beogradu. Mnogo se snimalo"

"Osećam u duši kako me osvajaš,

Preporučujemo

od voljene žene kako me odvajaš,

devojka si mlada, za mene daleka,

šta tražiš od mene, ženjenog čoveka.

Ostavi devojko ženjenog čoveka,

da se ne bi posle kajala do veka,

idi dok je vreme iz života moga,

ostavi se mene, imena ti tvoga.

Osećam sve više kako se predajem,

granice ljubavi sve manje poznajem,

dok savijam tvoje nedirnute grane,

kao da se vraćam u momačke dane.

Osećam da niko ne voli me tako,

kao ti devojko nevino i jako,

oženjen sam srećo, sve to malo vredi,

žena sa devojkom kad se uporedi."

(Velja Kokorić - Bora Vasić)

Komponovao je nekoliko stotina narodnih kola i tek nekoliko narodnih pesama. "Ostavi devojko ženjenog čoveka" iz 1978. godine svakako je najskuplja pesma majstora frule Velje Kokorića.

- Uradili smo pesmu u zanosu mladalačke snage. Vrhunski tekst, pun orkestar, pevač i harmonikaš Žica Marković, pravi biser i unikat. A onda je usledio šok na snimanju: rekoše nam u "Diskosu" da ne može stih "molim te ko Boga". Morali smo da menjamo u stih "imena ti tvoga". Bog nije smeo ni u narodnu pesmu - priča Velja Kokorić, frulaška legenda.

Velja Kokorić, to je spoj daha i duha Istočne Srbije, to je zvučna slika homoljskih krajolika.

- Prvu frulu dobio sam od ujke Milana u petoj godini. Nabavio na nekom vašaru (tad se nije razmišljalo o "Varioli" i "Koroni"), a meni bila i ostala najdraži poklon. Sad vidim da je bila je skormnih mogućnusti, a opet mi omogućila da do prvog razreda naučim "Čuvam ovce dole u jasenje" i stotine drugih narodnih pesama.

- Moja učiteljica, zvali smo je baba Zora, primetila je i pospešivala moj talenat. Ušao sam u folklor, učio spletove i narodne motive i izvan moga kraja. U centru mog rodnog Mustapića odmah posle rata otvorila se kafana. Neko donese violinu, neko harmoniku, a ja pored njih čučim i upijam starinske melodije.

Velja Kokorić je oličenje samoukog majstora. U školi je izučio za ekonomistu, a na fruli je dogurao do legende i narodnog umetnika. Podigao je frulu i do Narodnog orkestra, predvodio frulom i svoj orkestar na narodnim veseljima.

- Usavršavao sam sviranje na zavetinama, slavama, vašarima, igrankama i ostalim svetkovinama moga rodnog kraja. Krao sam zanat od vrhunskih svirača, slušao radio. Sećam se, kupovao sam novine samo zato da bih video tačnu satnicu emisija narodne muzike na Radio Beogradu. Skidao sam Krnjevca, Radojku, Miliju Spasojevića. Tako sam čuo oglas za audiciju, seo na voz, došao pred Carevca i položio.

Ostaće zapisano u analima Radio Beograda - sedamnaestogodišnji dečak iz Mustapića postao solista nacionalnog radija. Svojom frulom reprezentovao je Jugu na Međunarodnom festivalu podunavskih zemalja.

- Zamislite taj žiri: Carevac, Maksa Popov, Đorđe Karaklajić. Odsvirao sam jedno makedonsko oro, jednu popularnu pesmu i jedno moje kolo. Ušao sam u hram narodne muzike, upoznao velikane, mog uzora Savu Jeremića. Iskreno, nisam imao tremu. S druge strane, u to vreme nije bilo mnogo frulaša. Posle Save Jeremića, ja sam na radiju jedan od prvih.

Ima i izvikanijih frulaša od Velje Kokorića, plodnijh od Velje skoro da nema. Snimio je preko dvesta narodnih kola, svojih autorskih kola, na desetak singlova, nekoliko albuma i trakama Radio Beograda. Velja je i matematički frulaš sa najviše snimljenih autorskih narodnih kola: "Homoljski vez", "Banatski vez", "Vikino", "Veljin frulaški vez", "Lozovičko", "Kolo iz Mustapića", "Kučevačko", "Biserka", "Alasko", "Pastirsko zvonce", "Homoljski uranak", "Topličanka", "Moravski žubor"...

- Nažalost, sva moja kola nisu sačuvana ni u Radio Beogradu. Mnogo se snimalo. Učestvovao sam na prvih 13 uzastopnih festivala "Beogradski sabor", svake godine. Organizovali smo koncerte po celoj Jugi, snimali smo jedan program i za "RTV Ljubljana" sa smanjenim orkestrom RTS-a. Sećam se, opijemo se sa čika Vuletom Jevtićem, pa sakupljasmo pare po Ljubljani da se vratimo za Beograd.

- Proveo sam 27 godina u ansamblu Mije Krnjevca. Imao je dve, tri harmonike, dve violine, dva klarineta, dve frule. Dolazio sam na probe njegovog ansambla, snimanja na radiju i televiziji. Uz Miju sam proširio muzičke vidike, upio to gospodstvo i roditeljsku naklonost. Kad završimo snimanje, čika Mija mi kaže: "Sine, ostani ti kod mene da spavaš, da ja tebe učim note". To su prvi koraci mog muzičkog opismenjavanja, a, Bogu hvala, sve što ne stigoh kod Krnjevca, naučiše me moja deca, sin i ćerka, akademski muzičari.

Svirao je Velja u svim ansamblima i orkestrima RTS-a, kao i u ansamblima Mije Krnjevca, Dragana Aleksandrića, Radoja Mitrovića Barajevca. Od 1977. formirao je Velja i svoj ansambl.

- U mom ansamblu svirali su majstori harmonike: Siniša Matejić, možda i najbolji Krnjevčev učenik, Slobodan Božinović, Dragoslav Živanović Troša, Dragiša Pavlović, braća Matušić. Imao sam u to vreme najtraženiji i najstabilniji orkestar u Istočnoj Srbiji, specijalizovan za svadbe od minimum četiri dana (proševina, igranka, venčanje, povođani), a svirali smo i svadbe od sedam dana. Ceo kalendar naših obaveza bio je popunjen godinu dana unapred, ne samo za svadbe nego i za ispraćaje u vojsku. Doduše, jedan vojnički ispraćaj bio je teži od deset svadbi, jer omladina ne zna da pije: posle sat vremena - svi pijani!

- U mojoj ekipi počeli su su i Ljuba Lukić, Živkica Miletić, Gorica Ilić, Rade Bikinjac, Šane Joksimović, Živislav Žica Marković, koji je jedno vreme bio i prva harmonika u mom orkestru.

I u 81. godini neumorno stvara: snima za radio, uči mlade frulaše, odlučuje o pobednicima na mnogim takmičenjima frulaša.

- Zahvaljujući Saboru frulaša u Prislonici, Srbija ima mnogo dobrih frulaša. Zahvaljujući Bori Dugiću, Srbija je dobila i na afirmaciji frle. Frula je po svojim mogućnostima sigurno u rangu harmonike i violine. Zato je, valjda, sve više frulaša u Srbiji. Problem je, međutim, što bi svi da budu kao Bora Dugić. Ja im savetujem da prvo dobro savladaju Savu Jeremića.

(Goran Milošević)