Šaban i Hasan, braća po krvi i pesmi: Kad vreme učini svoje (PLEJLISTA)

Današnja plejlsta je malo sećanje na velikog Šabana

"Kad vreme učini svoje, a ljubavi dođe kraj,

Preporučujemo

otići ću negde daleko da te zaboravim.

Jer ti mi beše sve, ti si mi bila istina,

u koju se nekad davno zaklinjah ja.

Ti dušu otrova moju, a srce ko cvet vene,

sa drugim provodiš noći, a kažeš volim te."

(Šaban Šaulić/Hasan Dudić)

- U julu 1974. godine, kad je Šaban došao na odsustvo iz vojske, odmah me izribao: "Šta misliš Haso, ti bi da igraš fudbal po Mahali, a drugi da ti prave karijeru. Vreme ti je za novu ploču".

- Šaban se odmah bacio na pisanje stihova za pesmu "Kad vreme učini svoje". U stvari, hteo je za sebe da napiše pesmu i imao je u glavi neke stihove. Počeo je da se priseća, ali mu nije išlo. Kad god bi zapeo, ja sam nastavljao reči - priseća se Hasan prvih bratskih radova sa Šabanom.

- "Čekaj malo, Haso, otkud znaš te stihove" - pitao me Šaban začuđeno. "Ja sam tvoj magnetofon" - odgovorio sam. Ja sam, zbilja, pamtio sve Šabanove stihove, pa i one u pokušaju. Šaban je pevušio i ne primećujući da ga upijam kao sunđer. Kako se samo iznenadio kad sam mu rekao da već odavno imam u glavi i drugu strofu.

Seća se Hasan i tačnog datuma snimanja svog i Šabanovog evergrina 28. jul 1974, seća se i nekoliko meseci čekanja da ploča izađe.

- Imali smo i pesmu za drugu stranu singla "Pokoni mi ljubav, pokloni mi sebe", ostalo je još samo snimanje u čuvenoj "Petici". Bilo mi je 17 godina kad sam snimio ovu pesmu. Snimao sam je sa Radeom Jašarevićem, Svetom Šešićem i ekipom sa radija. Hteo sam da je malo istrilerišem, a bata Rade mi reče: "Srce moje, samo bez zavijanja, otpevaj je radijski".

- U dogovoru sa Docom Ivankovićem, kompozitorom i muzičkim urednikom, snimio sam je na singlu produkcije "Suzi" iz Zagreba, doduše posle nekoliko meseci čekanja zbog problema sa trakom. I posle svih peripetija prodao sam je u skoro pola miliona primeraka.

- Kasnije sam mogao i da je presnimim, ali bilo bi žalosno dirati u pečat moje i Šabanove mladosti. Čuo sam i komentare da sam pevao prosto i posno. Zaboravljaju da je lepog čoveka lako obući.

Tako je nastao bratski autorski tandem, Šaban je komponovao za Hasana ("Kad vreme učini svoje", "Pokloni mi ljubav, pokloni mi sebe", "Prođe mladost i lepota", "Iako si tuđa žena", "Ja od sreće plačem"), kasnije je i Hasan komponovao za Šabana ("Samo mene volela si lažno", "Hajdemo nekud iz ovog grada", "Ej živote, umoran sam", "Dođi za lepša jutra").

- Sećam se kad je Mića Đorđević iz PGP-a predložio Šabanu da snmi LP, tzv. tepsiju. Šaban je bio zatečen, a ja mu bio magnetofon. Uzmem olovku i sakupim pesme za Šabanov album i predložim da i on snimi "Kad ljubavi dođe kraj". Posle godinu dana pojavila se i Šabanova verzija, Bogu hvala žive i jedna i druga.

Šabanovi i Hasanovi pevački počeci vezani su za raspevanu šabačku Mahalu, boks i fudbal, Bucu Jovanovića i Radeta Vučkovića.

- Odrastao sam u Šabanovoj kući, jer su moja majka Šefika i Šabanova majka Ilda rođene sestre. Šaban je šest godina stariji od mene, bio je moj idol, a ja njegov bratić. Trčkarao sam za njim i u letu skupljao sve što je radio: ljudske manire, finte sa boksa i fudbala.

- Kao najveću sreću iz detinjstva, osim tamanjenja slatkiša, pamtim situacije kada mi je njegova ekipa dozvoljavala da nešto otpevam ili da branim na golu. Šaban je i u fudbalu bio kralj, bili smo opčinjeni njegovim majstorijama sa loptom.

- Pisanje stihova me opseda otkad znam za sebe. Slušajući stihove jedne Safetove pesme "Da sam pčela želja mi je pusta, pa da sletim curici na usta", shvatio sam da je dobra pesma kao dobar film: mora da ima početak, zatim radnju i zaplet, i na kraju, u refrenu, jaku poruku.

- Sećam se i dana kada sam sa Mlađom Nikolićem, vrhunskim tekstopiscem iz Beograda učio da pravim varijacije sa rečima i da osetim širinu stihova. Mnogo sam naučio i od legendarnog Buce Jovanovića, shvatio sam da je muzika kao matematika, da je za stihove je važno znati metriku. Naravno, tu je bio i Rade Vučković da me zarazi poezijom, Lorkom i Jesenjinom.

Naučio je Hasan od Šabana koliko je važno da bude svoj, da neke pesme donese falsetom i šapatom, i to baš u vreme grlatih pevača i urlatora. S druge strane, Šaban je voleo Hasanov nerv i impuls, istančan osećaj za ritam.

- Oduvek sam imao smisla za muziku i ritam. Kao mladić svirao sam gitaru, a onda se zapalio za bubnjeve. Vežbao sam u Šapcu u grupi "Čivija" i dogurao do jednog od najboljih studijskih bubnjara tog doba.

- Šaban i ja smo stvaralai i zajedno i odvojeno. Sa Šabanom sam radio na pesmi tako što bi on započeo, osmislio prvu strofu, a ja ostalo. Neke od tih zajedničkih pesama ja sam snimao na svojim pločama, neke smo snimali obojica, a dešavalo se da Šabanovu ideju ja dovršim, a on to posle zakuca.

- Moja glava je puna pesnica i pesmica. Da su umesto pesnica bili poljupci, ko zna kud bi me to odvelo. Mada, i ovako sam zaljubive prirode. Zato i kažem: žene su mi glave došle, a mnoge su kroz moj život prošle.

Današnja plejlsta je malo sećanje na velikog Šabana.

(Goran Milošević)