Radojka Milošević, tumač Bucine tihe sete: Sa mnom je narodna muzika dobila malo farbe (PLEJLISTA)

- Pevala sam sa Bucom u "Lipovičkom cvetu" i od velikog majstora naučila koliko ne znam - priča Radojka Rada Milošević, jedan od poslednjih tumača Bucine sete

"Dane i noći, nedelje i godine, tebi sama dala, al' nisam znala,

Preporučujemo

da nemaš dušu, da nemaš srce, da nemaš osećaja,

da nemaš dušu, da nemaš osećaja, a ja te volela do beskraja.

Noći i noći, ko vino lažne moći, tebe sam zvala, al' nisam znala,

da nemaš dušu, da nemaš srce, da nemaš osećaja,

da nemaš dušu, da nemaš osećaja, a ja te volela do beskraja.

Zora mi siva bore sa lica skriva, tebe sam čekala, al' nisam znala,

da nemaš dušu, da nemaš srce, da nemaš osećaja,

da nemaš dušu, da nemaš osećaja, a ja te volela do beskraja.

Čekah u noći da li ćeš doći, želje sam tkala, al' nisam znala,

da nemaš dušu, da nemaš srce, da nemaš osećaja,

da nemaš dušu, da nemaš osećaja, a ja te volela do beskraja."

(Buca Jovanović - Miodrag Milutinović)

- Pevala sam sa Bucom u "Lipovičkom cvetu" i od velikog majstora naučila koliko ne znam. Buca svira, a ja kažem da mi je sporo, a on će ti meni: "Nije sporo, nego ti ne znaš da pevaš. Ovo sve što ti je prazno, ti moraš da popuniš". Plakala sam, bilo mi krivo, a opet sam htela da snimim sa Bucom - priča Radojka Rada Milošević, jedan od poslednjih tumača Bucine sete.

- Prva prilika da snimim sa Bucom pružila mi se još 1976. Buca je zavoleo tu moju boju, taj "bolećiv" glas. Sećam se kad se jednom zapitao: "Šta je ovoj ženi, je l' ona bolesna?" Kada sam čula da je jednu koleginicu u studiju gađao cipelom, nezadovoljan kako je otpevala frazu, pomislila sam šta li će tek meni da radi. Spakovala sam se i odustala od snimanja.

Radojka Rada Milošević je pesmom zadojila dušu u vreme magične kutije zvane radio, kada se muzika slušala, kada nije imala prilike da vidi svoje miljenike. Usledile su đačke priredbe i Radine prve audicije.

- Zavolela sam narodnjake u mojoj rodnoj kući, u Srednjoj Dobrinji kod Požege. Još se sećam detektora, neke kutije sa dve slušalice koje su mogle da se odvoje, pa na jednoj sluša mama, a na drugoj tata. Slušalo se Radio Sarajevo, Safet i Zaim bili zakon, a moj otac bio harmonikaš. Prva pesma koju sam naučila bila je "Vrbas voda nosila jablana". Kad smo nabavili pravi radio, na Radio Nišu sam zavolela moje slavne zemljake, duet Bosa Ovuka I Rade Bogićević. Kasnije sam ih upoznala, družila se, pevala sa njima. Rade je bio u žiriju takmičenja "Prvi glas Čačka", a ja pevala "Sejdefu majka buđaše i osvojila drugo mesto. Komentar Radetov je bio: "Ova mala, što se jedva čuje, jako zavlači dok peva".

- Bila sam treći razred učiteljske škole u Užicu kada sam se prijavila na audiciju Radio Beograda za mlade pevače "Studio 6 vam pruža šansu". Izašla sam sa časa i pobedila u Užicu, u školskoj kecelji sa repom u kosi. Bože kako smo tada bili normalni i zadovoljni, a danas nam ništa nije normalno i niko ničim nije zadovoljan, uživamo u lažnom sjaju gladnih očiju.

Prvu ploču sa pesmom "Sudbina" snima 1969. sa Dragoljubom Šunderićem, nastavnikom književnosti i kompozitorom iz Mirijeva.

- Na toj ploči mi je svirao Dragan Aleksandrić, u to vreme početnik u diskografiji, sa tek osnovanim orkestrom. Kad sam snimila tu pesmu, mešali su me sa Lepom Lukić. Kažu da imam Lepinu boju glasa, a Lepa mi je bila i ostala uzor.

1970. godine nastupa Rada i na "Ilidži", završava Učiteljsku školu u Sarajevu, upija sevdah celim bićem. Početkom osamdesetih ostvaruje sjajnu saradnju sa Braćom Spasojević i Časlavom Đokovićem u ženskoj pevačkoj grupi "Jeličanke".

- Bile su to prelepe godine u mojoj karijeri, jedno iskustvo kada sam na sve tri ploče sa "Jeličankama" pevala drugi glas. Divna je to ekipa bila: čuveni "Spasojevci" sa kojima sam najviše nastupala, pa Sava Živanović, Marica Lačnjevac, Zorica Marković, Vesna Đoković, Ema Ravić.

Ima Rada u svom glasu, tom markantnom altu, autentičnu tihu setu, toliko retku među koleginicama. I na radiju su tada dominirali uglavnom piskavi glasovi, a među tezgarošima i da ne pričam, uglavnom razbijači i podvriskivači.

- Izgleda da je narodna muzika sa Lepom, Silvanom, Azeminom, kasnije i sa mnom, dobila malo farbe. Buci se najviše svidela boja moga glasa. Krojio me po svom, ja sam to izdržavala na zajedničkim nastupima, pobegla, pa se vratila da snimimo makar jednu ploču.

Svoj jedini, ispostavilo se i najnoviji album snimila je 1986. godine sa osam pesama Buce Jovanovića: "Ti nemaš dušu", "Kad ostane jedna žena sama", "A tebe nema", "Milovane", "Noć jesenja", "Drugo moja", "Oj, Moravo", "I posle mnogo godina". Snimila je Radojka i tri singla i tri albuma sa "Jeličankama", mnogo pevala a malo snimala.

- Posle Buce ništa nisam snimala, i to svesno. Neću da snimam nešto što mi se ne sviđa, gde ne nalazim sebe, nešto što ne ostavlja traga na mojoj duši. Nisam snimala da bih se hvalila sa 50 ploča. Pevam za svoju dušu i za one što znaju da slušaju i uživaju u pesmi. Od pesme sam lepo živela, i srećna sam da mi pevanje nije moranje.

- Danas se u mom domu u Lučanima odmaram uz pesmu. Kad hoću da isperem mozak, ja pustim Safeta, ponekad i zaspim uz Saju i sevdah. Sajo je u svom biću imao i lepotu, i gospodstvo, i erudiciju, o pevanju da ne pričam. On je mogao rukama da dočara pesmu, a da ne pusti glas.

(Goran Milošević)