24 godine od smrti "ribničkog slavuja":Ksenija Cicvarić, ikona narodne pesme iz Crne Gore i Sandžaka

I danas kad je čujem, pomislim - ovo je retko plemenita duša

"Milica, jedna u majke,

Preporučujemo

što rano rani na vodu.

Džar mi džan, na Viganj,

bez ašikovanja,

Milica jedna u majke.

Što nosi kratku rašicu,

zagazila vodu Ribnicu.

Podigla je kratku rašicu,

zagazila hladnu Ribnicu." (narodna)

Samo največi interpretatori mogu svojim grlom i emocijom da stvore sliku jednog doba. "Milica jedna u majke" je tako siromašna rečima, a tako bogarta slikama koje svojim umilnim pevanjem donosi Ksenija Cicvarić. Od ulica stare Podgorice i reke Ribnice stvorena je arhetipska slika jednog "vakta i zemana", buđenja jedne ljubavi.

Ksenija Cicvarić - to je priča o velikom bolu i dubokoj tuzi na jednoj, i ogromnoj ljubavi predočenoj kroz pesmu, na drugoj strani. Ksenijin bol je pretvoren u najlepšu pesmu.

- Od majke Simone sam nasledila i grlo i uvo, i tu plemenitu ljubav iprema Podgorici, Morači, Ribnici. Pevala sam i u kući, i na ulici, i na Ribnici, i u kafani, i na radiju, uvek i samo izvornu muziku. Prozvaše me "Slavuj sa Ribnice". Čak i u restoranima nisam pevala novokomponovane pesme, a svuda je bilo krcato. Vlasnici kafana i hotela više su zarađivali na meni nego na piću, jelu i sobama - pričala je legendarna Ksenija.

Od 60-ih godina postaje solista Radio Podgorice i Radio Beograda. Svojim pevanjem zadivila je i novosadske tamburaše i slavnog Janiku Balaža, Tripa Simonutija, Darinku Matić. Carevac je govorio: "Pevaj ti, a mi ćemo za tobom".

Ksenija Cicvarić (1929 - 1997) je apsolutni pobednik Prvog festivala jugoslovenskih radio stanica koji je održan sredinom prošlog veka na Cetinju. Sa pesmom "Sjever ružu niz polje nijaše" osvaja prvu nagradu publike i stučnog žirija.

- Kad sam počela da pevam, oduševljena publika me digla na ruke, a kao poseban poklon dobila sam i crnogorsku narodnu nošnju kraljice Milene. Samo godinu dana kasnije u Crnu Goru i Jugoslaviju dolazi Nikita Sergejevič Hruščov, u prvu posetu nakon Informbiroa. Domaćini u Crnoj Gori odlučuju da Hruščovljevoj supruzi poklone crnogorsku narodnu nošnju. Najteže m bilo kada su uzeli moj poklon i na moje oči kidali delove nošnje, jer je dotična gospođa bila sićušna. Kako mojoj đeci i mojim unucima da kažem da za svoj rad nisam dobila ništa - pričala je Ksenija u jednom od poslednjih tv intervjua.

Ksenija je svojim stilom pevanja nadogradila i zapečatila neke od najlepših i najstarijih pesama sa ovih prostora: "Milica jedna u majke", "Oj vesela veselice", "Sejdefu majka buđaše", "Mlada Jelka ljubi Janka", "Blago tebi cvijet karanfile", "Star se Srbin naljutio", "Il' je vedro, il'oblačno", "Tamo dolje niz mahale", "Sitna knjiga na žalosti", "Knjigu pišu gusinjske đevojke", "Po Taslidži pala magla", "Šet'o sam se gore dolje", "Da mi je znati bože moj", "Je li kome kano srcu mome", "Djevojka je momku prsten povraćala", "Sedam dana i tri noći", "Tamna noći tamna li si", "Aj puče puška"...

Diskografija Ksenije Cicvarić je skromna: desetak singlova i dva albuma. Daleko su brojnioji Ksenijini trajni snimci (63 za arhivu Radio Beograda). I na pločama nije snimila nijednu novokomponovanu pesmu!

1957. godine formira se Hor Radio Titograda, pojačan Hamdijom Šahinpašićem iz Pljevalja, jednim od najvećih rizničara narodnih pesama, od koga je Ksenija naučila većinu narodnih bisera iz Sandžaka.

- Ksenija je podgoričku pesmu podigla na daleko širi nivo. Iako je više od trideset godina živela u Beogradu, ostala je željna Podgorice. Nijednu reč, nijedan akcenat, ništa što se tiče Podgorice nije promenila - priča gospodin Milorad Miranović, dugogodišnji član Narodnog orkestra Radio Podgorice i autor knjige "Ksenija Cicvarić život i pjesme".

- Ksenijino ime i delo treba da bude ovekovečeno u dva pravca: čuvanjem autentike njenog pevanja i nekim spomenikom, ulicom, etno kućom koji bi sećali na našu divu.

Zbog udaje za pilota, živela je u Beogradu, pevala po svetu, a nikad nije jurila karijeru. Preživela je bombardovanje Podgorice, pogibiju braće i sestara, zbegove, smrt dece. Izgleda da je pesmom i sebe lečila od tuge. Ksenijino lice zrači nekom dramskom ozbiljnošću, gestovi uzdržanošću i odmerenošću, a pevanje retkom osećajnošću.

Kseniji Cicvarić, simbolu crnogorske izvorne pesme, posvećena je i dramsko-muzička predstava "Slavuj" koja se izvodi na scenama podgoričkh pozorišta. 6. juna 2018. godine u Podgorici je održan veličanstven koncert "Omaž Kseniji" uz učešće dvadesetak vrhunskih izvođača.

Najumilniji narodnjački glas utihnuo je na današnji dan, 11. februara 1997, pevajući lekarima i pacijentima u bolničkoj sobi.

I danas kad je čujem, pomislim - ovo je retko plemenita duša. Ksenija i kad priča zvuči umilno. Iz Ksenijinov glasa izbija dobrota! Onako zakopčana do grla, u crnogorskoj narodnoj nošnji, izgledala je kao eksponat iz nacionalnog folk muzeja. Tako u stvari i treba da izgleda ikona gradske i narodne pesme iz Crne Gore i Sandžaka.

(Goran Milošević)