Milivoje Đurišić, legendarni pevač crnogorskih narodnih pesama: Dobro jutro Crna Goro (PLEJLISTA)

Milivojeve pesme žive u narodu, pevaju se, traju decenijama

"Daleko su moji snovi, Lovćen, Žabljak i Komovi,

Preporučujemo

nebo plavo, more sinje, Nikšić, Pljevlja i Cetinje.

Ej tuđino, idi zbogom, najljepše je pod Ostrogom,

đe moltva teče tija pred moštima svetog Vasilija.

Uželje se srce mora i visokog Durmitora,

guste šume biogradske, jezera i vode plavske.

Đe najljepša sviće zora, tu je moja Crna Gora,

tu se čita Gorski Vijenac i slavi se sin prvenac.

Uželjeh se Milijane kad prošeta kroz Berane,

Zete ravne, plavog Lima, Podgorice, Kolašina.

Pozdravljam te Crna Goro, doći će ti đetić skoro,

uželjeh se rodnog kraja i ljepote zavičaja."

(Milivoje Đurišić - Milan D. Šoškić)

- Kad se otcepljivala Crna Gora, bude me prijatelji i pitaju: "Zar i ti Milivoje?". Ja ne mogah da se odbranim od prozivki. Retko koji miting u Crnoj Gori je mogao da prođe bez neke od mojih pesama sa razglasa. Ne mešam se u politiku, ali nekoliko pesama iz mog repertoara zvuče kao narodnjačke himne Crne Gore - priča Milivoje Đurišić, jedan od najplodnijih pevača novokomponovanih crnogorskih pesama.

Bilo je u ponosnim Đurišićima iz Zete i junaka i ratnika, i vojvoda i serdara, i četnika i partizana, i guslara i pevača.

- Ja sam ni tamo, ni 'vamo. Odabrao sam pesmu, da pomirim sve zavađene u mom plemenu. Što kaže moj prvi kompozitor Ljubo Đurović: "Zakon moga roda taj je, za obraz se glava daje".

- Moji Đurišići su iz Zete, nekoliko kilometara od Podgorice prema moru. Tu sam i zapevao, oprobao se na školskim priredbama. Kao nagradu sam dobio priliku da pevam u Jajcu, pred Titom za Dan republike. Meni sedamnaest godina, kolena se tresu, a oko mene simfonijski orkestrar. Moj otac požuteo od straha, a ponosno zove komšije: "Evo ga Milivoje na Prvi program". Onda sam se otisnuo na primorje sa ansamblom Milija Milatovića i Juke Ljuškovića. Zapevao sam pesme mojih uzora, Safeta i Bilkića, to se svidelo i Ljubi Đuroviću. Komponovao mi je prve pesme za moje prve ploče i moj prvi festival "Beogradski sabor" 1973.

Ljubomir Đurović je komponovao i "Dug prema zemlji vraćat' se mora", prvi veliki hit Milivoja Đurišića.

- Pesma je preplavila sve radio stanice u bivšoj Jugi, postala jedna od najtraženijih vojničkih pesama u željama i čestitmama. Pesmu je čuo i Buca Jovanović, pozvao PGPRTB da pita ko to peva, a oni mu rekli da nemaju pojma. Srećom, Time Petrov, Bucin gitarista me upozna u Bečićima. Ja pevao u nekom odmaralištu, nisam imao ni plakate, pa nalepim na prozor omote sa moje prve dve ploče. Kad mi je Time rekao da me traži Buca Jovanović, nisam poverovao, mislio sam da me zeza. Posle nekoliko dana dođe Buca da me čuje. Bio sam pri glasu, ovako grlat kako me Bog dao, zakujem nekoliko Safetovih pesama. Buca me čuje, prvo pozove u hotel da igramo šah. Dobijem ga prve dve partije, pa namerno pustim nekoliko sledećih. Tu, u svom apartmanu, ponudi mi Buca pesme, i započnemo saradnju koja je rezultirala sa šest ploča, dvanaest pesama i večitim hitom "Devojka kraj reke".

Tako je Milivoje upao u ekipu Bucinih pevača i pecaroša, zajedno sa Šabanom, Marinkom, Radetom Petrovićem.

- Buca je svirao najlepše na svetu. Ja sam mnogo pevao u kafani, a Buca je retko svirao - žurio na kocku i šah. Toliko sam bio omađijan Bucinom svirkom, toliko sam se unosio u foršpil, da nisam znao da počnem pesmu.

- Mnogo bolje sam prolazio na pecanju sa Bucom. Uhvatim negde na kanalu kod Vršca jednu malu ribu. Kradom je skinem, vratim u vodu, pa upecam istu ribu nekoliko puta, tek toliko da razbijem monotoniju i ohrabrim majstor Bucu.

Milivoje Đurišić je jedan od najplodnijih pevača sa motivima iz Crne Gore. Nije snimio nijednu izvornu pesmu, a skoro svaka zvuči kao da je izvorna: "Dobro jutro Crna goro", "Devojka kraj reke", "Nek cveta cveće, nek lista gora", "Razbolje se momče u proleće", "Zgodna li si zor đevojko", "Biogradsko jezero", "Crnogorsko srce", "Daleko si Crna Goro", "Pozdravljam te Crna Goro", "Oj đevojko dušo moja", "Đed i unuk", "Zbog đevojke", "Lele mene što ostarah", "Ja poskočih crnogorski", "U Ostroške grede dvije", "Zeto moja", "Još me jedna Gara kune", "Majčina jabuka", "Ozdravila mlada Vinka", "Vasojevske kiše", "Murinjanka", "Fali tebi Crna Gora", "Crnogorka"...

Posle desetak singlica snimio je Milivoje i desetak albuma sa najvećim autorima narodne muzike: Ilijom i Slobodanom Spasojevićem, Časlavom Đokovićem,. Novicom Negovanovićem, Zoranom Vlajićem, Aksentijem Šoškićem, Mlađom Nikolićem, Milanom D. Šoškićem.

- Kad sam snimao moj prvi album iz 1981. godine, stavio sam dve različite slike, na prednju stranu i poleđinu. Napred mrtav ozbiljan, a pozadi veseo, kao Kićo Slabinac. Iskreno, zato i naučih "Zbog jedne divne crne žene", jedinu zabavnu pesmu koju pevam u životu.

Milivojeve pesme žive u narodu, pevaju se, traju decenijama. Traje i Milivoje, skoro pola veka u diskografiji. Ima glas retko lepe boje i snage, ima i prelepe pesme, vrhunske autore. Fali mu jedino ambicija.

(Goran Milošević)