Ljubiša Pavković o kafanskim i diskografskim počecima: Ja sam koncertno delovao u kafani (PLEJLISTA)

Na današnjoj plejlisti poslušajte desetak narodnih bisera uz harmoniku maestra Ljubiše Pavkovića

- Da je moj otac živ, uvredio bi se i na sam pomen kafane. S druge strane, meni ne smeta, naprotiv. U mom životu, u mom razvoju, u mojoj karijeri, odigrala je značajnu ulogu - kaže maestro Ljubiša Pavković Pavke.

- Za mene je kafana mesto gde se sedi, jede, priča, sklapa posao i sluša muzika. To može biti sobičak sa tri astala, a može da bude i "Hotel Jugoslavija". Samo, te kafane mog doba imale su i te kakav nivo, i u smislu klijentele i personala. Mesta su rezervisana danima unapred, dolazile čitave porodice.

Kafana "Park" na Kalemegdanu odigrala je značajnu ulogu na početku Pavketove karijere početkom 70-ih.

- Imao sam sreću da zasviram u "Parku", baš u samom centru Beograda, na Kalemegdanu. Mnogi putevi su izlazili na baštu, pa se čuje kad neko svira nešto. Kad je harmonika u pitanju, između ostalih, to sam bio i ja. Moj otac je mukotrpno skupljao pare za moje harmonike, i jednu i drugu i treću. Kad mi je nabavio prvu profesionalnu "Soprani", srce je htelo da mi iskoči.

- Odlazio sam kod mog komšije i prijatelja Slobodana Spasojevića, sina Ilije Spasojevića i sestrića Buce Jovanovića. Bilo mi je tada 20 godina, skidao sam pesme i kola u letu. U jednom momentu čika Ilija Spasojević pozove Vlastu Jelića, šefa orkestra u "Parku", i kaže mu nekoliko lepih rečenica o meni. Usledila je ponuda Vlaste Jelića da sviiram u kafani. Ja se uparadim, nabacim crno odelo, jedino koje sam imao po izlasku iz vojske '69. godine. Priznajem, nisam imao predstavu šta sve treba da sviram u kafani. Odsvirao sam par numera, i primetio da svi prisutni počeše da se gledaju.

Tako je pre pola veka započela kafanska karijera Ljubiše Pavkovića, tridesetogodišnjeg šefa Narodnog orkestra RTS-a.

- Bilo me sramota da uđem u kafanu, a da ne pričam o nekom repertoaru ili ne daj bože bakšišu. Nisam imao pojma o pravilima igre, kao dete kad uvedeš u kockarnicu. Povedem i devojku, sa kojom sam se tada zabavljao, a sa kojom sam u braku pola veka, da mi razbije tremu. Nekoliko dana pre mog vatrenog krštenja, izbije takva tuča između tri razbokorena Crnogorca, da su polupana skoro sva stakla i povređeni skoro svi članovi orkestra i konobari. Moja devojka i ja se izvučemo nepovređeni, a ja se zareknem da više ne kročim u kafanu.

- Srećom, bilo je to vreme fine muzike i finih kriterijuma, pa su ljudi iz "Parka" za nekoliko dana izvidali rane i obnovili kafanu. To je bila kafana u kojoj smo koncertno delovali. Sećam se, dolazio je gost i uporno tražio da mu sviram "Karneval u Veneciji". To je tema koja se vežbala godinu dana, sa bezbroj varijacija. Dok on popije bokal vina, ja mu odsviram jednu od varijacija, a onda usledi fajront, tačno u ponoć.

Bili su to dani Pavketovih prvih bakšiša i prvog blama zbog toliko zarađenih para.

- Završi se svirka, gosti odu, a mi se okupimo u garderobi. Šef Vlasta mi daje pare, a ja kažem - neću! Kolege muzičari počeše da se smeju, a ja zbunjen i ponižen. Drugog dana, opet ista priča - ja neću. Posle nekoliko dana se odobrovoljim, uzmem prvi bakšiš. Posle mi bilo mnogo lakše i kad su pare u pitanju. I dan-danas mogu da kažem da se ne palim na pare, nego na veliku ljubav prema harmonici i narodnoj muzici.

- Na kraju krajeva, i sevdah je proizvod velike ljubvne čežnje. Najlepši ljubavni tekstovi nastali su u tom ambijentu: dođe momak, vidi devojku zamandaljenu u baščama i avlijama, pa od muke napiše najlepšu moguću pesmu, prvo uz saz i šargiju, a onda bogami i uz harmoniku i violinu.

Na početku kafanske i radijske karijere svirao je Pavke i u kultnim serijama "Muzikanti" i "Ljubav na seoski način".

- Ja sam u stvari bio zvučna harmonika "Lepog Caneta" (Dragana Zarića). Zare mlatara "uštrojenom" harmonikom pred kamerama, a ja sviram sa strane. Kafana je i u tim serijama odigrala bitnu pokretačku ulogu. Svaka pauza je bila opasna za "Trio La Kampanela". Dragoslav Lazić im da pauzu od pola sata, oni odu u kafanu "Konzerva" i vrate se u tako pijanom stanju, da od snimanja nema ništa.

Printskrin: Youtube/PESMA KAO LEK – TV DUGA PLUS, Youtube/Jugoton Music

- Pratio sam i legendarnu Silvanu Armenulić u seriji "Ljubav na seoski način". Snimili smo četiri Tomine pesme sa ansamblom Vlaste Jelića za tu čuvenu Silvaninu ploču iz 1970. Svirao sam harmoniku, odsvirao četiri foršpila. Bio sam praktično aranžer tih pesama, samo što se to tada nije potpisivalo na pločama.

U javnosti se može čuti kako je Pavke veoma malo svirao na pločama i ostalim nosačima zvuka. Međutim, kada bi se svi ti trajni snimci prebacili na neke ploče, CD i kasete, bio bi Pavke apsolutni rekorder i u diskografiji.

- Čim sam ušao u Narodni orkestar 1970. godine, svirao sam harmoniku u pesmi "Kad sretneš Hanku". I tu sam uradio foršpil i aranžman za možda najlepšu narodnu pesmu svih vremena i za verovatno najvećeg pevača svih vremena Safeta Isovića.

- Svirao sam i Šabanu na pesmi "S namerom dođoh u veliki grad" na "Hit paradi" 1979. Šabanova dikcija i intonacija je neprevaziđena, ali jedan deo njegovog repertoara mene nije zanimao, prosto, nije me doticao.

Na današnjoj plejlisti poslušajte desetak narodnih bisera uz harmoniku maestra Ljubiše Pavkovića.

(Goran Milošević)