Sećanje na Zaima Imamovića: Ni boljeg čoveka, ni većeg sevdalije (PLEJLISTA)

Zaim Imamovič je istinski brend sevdaha, škola lepog pevanja

"Sve behara i sve cveta, cveće miris pruža,

a na mome jadnom srcu uvela je ruža.

Uvela je, nestala je iz sećanja moga,

kao ruža neubrana ode za drugoga.

Moje ruže nema više da se kitim njome,

ubode me i ostavi bol na srcu mome."

(Zaim Imamović - Nikola Škrba)

Ova Zaimova pesma je toliko onarođena, da se smatra izvornom baštinom svih naroda i narodnosti bivše Juge. "Sve behra i sve cveta" je jedna od najpevanijih narodnih pesama svih vremena. Odomaćila se i pošumadizovala u Srbiji, to je sad i naša pesma, jer i Zaim je naš.

Zaim Imamović je ugledao ovaj svet 26. avgusta 1920. godine u Mrkonjić Gradu. Svom zavičaju posvetio je pesmu "Mrkonjiću, rodni grade", a opevao je i Travnik u kome je proveo mladost (Kolika je viš' Travnika Bojna). U Zaimovoj kući svi su pevali, a mali Zaim se iskradao iz kuće i odlazio pod prozore obližnjih kafana, slušao i pamtio pesme.

1936. godine sa porodicom odlazi u Sarajevo, uči tekstilni zanat, postaje član KUD-a "Gajret", a odmah po oslobođenju postaje solista Radio Sarajeva, nedostižna mera u interpretaciji (tumačenju) sevdalinke. Zaim je najveća posleratna radijska ikona. Više se slušalo Radio Sarajevo zbog Zaima nego zbog vesti. I danas se prepričava zahtev kupca iz jedne sarajevske prodavnice: "Hoću da kupim samo onaj radio u kome peva Zaim Imamović".

Zaim je u mnogo čemu prvi: prvi radio pevač koji je stekao ogromnu popularnost, prvi narodni pevač na Jugotonovim pločama, prvi veliki pevač i kompozitor bosanskog sevdaha. Snimao je Zaim i stare sevdalinke, pesme nepoznatih autora, snimio je i stotinak svojih kompozicija. Svirao je na harmonici i klasičnu muziku, francuske šansone, romanse. Svirao je frulu i snimao narodna kola uz Šerbinu harmoniku.

Pojavili su se posle Zaima i popularniji i atraktivniji pevači, ali, svi se slažu: boljeg čoveka i pevača od Zaima teško je i zamisliti.

- Zaim je pevač od koga sam učio, to je cela škola sevdaha. Zaim je svojim pevanjem i svojm kompozicijama nadogradio sevdalinku. Zaim je rođeni gospodin, prelepih građanskih manira, besprekorno pedantan. Mi smo pevali, a Zaim je živeo i kazivao sevdah - govorio je Safet Isović.

Zaim je arhivar i inovator sevdaha. Proputovao je Bosnu tragajući za starim pesmama i novim pevačima. Sakupio je i nosio u sebi blago od nekoliko hiljada pesama.

- I moji najbliži ne veruju da sam ja otkriće Zaima Imamovića. Bio sam član KUD-a "Veljko Lukić Kurjak" u Brčkom, a Zaim došao kao gost u potrazi za talentima. Kad je čuo kako pevam, odveo me na čaj i ponudio mi da snimim dve pesme. Ponosim se što sam 1975. godine sa Zaimom snimio moju prvu ploču sa dve pesme: "Od mene je ljubav jača" i "Srećna s njim živiš". Neću ni da pričam kakav je pevač bio, Zaim je za mene najbolji čovek na svetu - kaže Mitar Mirić.

Zaim Imamovič je istinski brend sevdaha, škola lepog pevanja. Legendarni Buca Jovanović je upravo na Zaimovim pesmama proveravao potencijalne pevače.

- Zaim je bio veoma drag i u srcu Srbije. Rado je pevao na našim turnejama i koncertima. Snimao je za arhivu Radio Sarajeva i pesme iz Srbije: "Oj golube, moj golube", "Moj Milane", "Po gradini mesečina sija meka", "Harmoniko moja". Safet je pevao i dopuštao da ga pesma povuče, a Zaim je milovao i vukao pesme - govorio je pesnik i kompozitor Mića Stojanović.

Publika je doživljavala Zaima kao živo božanstvo. Dočekvali su ga u špaliru ispred ulaza u halu, a on se ponašao tako jednostavno, baš onako kao što je živeo i pevao.

Impresivna je lista pesama koje je Zaim Imamović komponovao, za neke je i reči pisao: "Sve behara i sve cveta", "Ne pitaj me stara majko", "Ne čekaj me niti sanjaj", "Na đerđefu vezak veze Fata", "Kraj pendžera Jusuf stari", "Stani Drino vodo", "Kono moja", "Slavuj peva na beharli grani", "Bosno moja plemenita", "Ja ne dajem važnost blagu", "Što je lepo vrelo Moščanice", "Znaš li da te duša sanja", "O jeseni tugo moja", "Srušila se kula i kapija", "Sinoć gledam sjajnu mesečinu", "Kada dođem rodnom kraju", "Imam dragu u sokaku svome", "Da ja imam ata svog", "Azemina", "Kad akšam dođe", "Moj sokole", "Uzalud je plakat draga", "Gledasmo se u proleće", "Ajmo draga lugu zelenome", "Otkad tebe nema", "Čemu srce da se nada", "Nekad si pod suncem"...

Ostaće zapisano u analima jugoslovenske diskografije: Zaim je 1952. godine sa Šerbom za samo jedan dan snimio 12 ploča. Naravno, snimio je i naveći broj trajnih snimaka na Radio Sarajevu. Malo je poznato da je snimio i desetak pesama sa Narodnim orkestrom RTS-a, uz samo jedan uslov - da mu harmoniku svira Buca Jovanović.

Priznajem, kad sam zavoleo radio i narodnjake, preferirao sam Safeta. U ovim godinama, međutim, sve više shvatam koliko je Zaim veliki, najveći u svojoj odmerenosti i jednostavnosti. Zaima treba znati slušati, da bi čuli svu lepotu i sve ukrase njegovog pevanja. Zaimovo pevanje zahteva i adekvatnu kulturu slušanja.

Bard sevdaha, Zaim Imamović, preminuo je na današnji dan, 2. februara 1994. godine u Sarajevu.

(Goran Milošević)