Pogledajte šta je napisao Stevica Spasić: "Voleo je tek kad je prestao, živeo je tek kad je nestao"

Pisao je Stevica za najpopularnije kompozitore i pevače. Mnoge je podigao svojim stihovima, a na nekim pločama nije ni potpisan

"Listam stranice prošlosti svoje, pa se setim one hladne zime,

Preporučujemo

kad pod ruku šetasmo udvoje i po snegu pisah ime tvoje.

Snegovi beli opet veju, vetar s planine oluju sprema,

srećni se ljudi ulicom smeju, al' tvoje ruke pod mojom nema.

Otišla si u proleće rano sa mirisom prvih ljubičica,

drhtala si u naručju mome, još se sećam uplakanog lica.

Ulicom idem zamišljen i sam dok se vetar u granama smeje,

gde si sada, što mi se ne javiš, da li drugi tvoje ruke greje."

(Doca Ivanković - Stevica Spasić)

- Počeo sam kao pesnik u mom rodnom kraju, u Bojnikiu i Leskovcu. Posle nekoliko objavljenih zbirki sa mojim stihovima, shvatio sam da se od pisanja knjiga ne živi. Dolaskom u Beograd upoznao sam slavnog kompozitora narodne muzike Docu Ivankovića. Pokazao sam mu svoje pesmice, a on mi reče: "Piši ti za narodnjake, tu su pare" - pričao je Stevica Spasić.

- I kad sam ušao u diskografiju, nisam razmišljao ni o kompozitoru ni o izvođaču mojih stihova. Pisao sam svoje osećaje, ogledao svoju dušu. Kada sam postao tražen tekstopisac, naručivali su mi hitove kao ćevape u roštiljnici. Ali, inspiracija dođe kad hoće, to se ne priziva i ne naručuje.

Stevica Spasić (1952 - 2009) je doktor sentiša. Napisao je stotine večitih i malo skupljih pesama: "Snegovi beli opet veju", "Možda smo se sreli, al' poznali nismo" (Marinko Rokvić), "Sačuvaj tajnu ljubavi moja" (Duško Kostić), "Dva prstena, dva svedoka" (Angel Dimov), "Ja svoj život još po starom živim" (Zoran Kalezić), "Ne pitaj me ženo gde su pare moje" (Dobrivoje Topalović), "Dao bih ovo malo života", "Sećaš li se kad smo klinci bili", "Ispred škole čekaću te sine", "Želela si majko srećan da ti budem" (Milanče Radosavljević), "Samo ti možeš da me smiriš", "Pomirenja više nema", "Ja bih hteo da oprostim tebi", "Nismo bili od sreće daleko", "Uvek sam s tobom na pola puta", "Budi jaka ovog trena", "Svako živi sad životom svojim", "Pozdravi mi oče majku" (Savo Radusinović), "Pustite me da ga vidim", "Izbriši vetre njegov trag", "Hej, ljubavi, ljubavi", "Očima te pijem" (Ceca Ražnatović), "Ako se vrati ona", "Srećo moja nepoznati druže", "Pamtiš li malenu reku" (Ljuba Lukić), "Ti si žena što nemir donosi", "Ne okreći se, ne dozivaj me", "Ja žalim za tobom", "Zađe sunce naše sreće" (Žika Šumac), "Ako staru ljubav tražiš", "Ostade mi dužna u ljubavi", "Ovo dete na tebe me seća", "Cela večnost malo mi je", "Srce moje izdrži još malo" (Dragoljub Ristić Laki), "Vraćaš se kasno u život moj" (Vida Pavlović), "Zbogom i hvala na svemu" (Šeki Turković), "Kad god dođeš, dobro došla" (Miloš Bojanić)...

- Stevica je moja generacija, moj kum i moj zemljak. Zajedno smo odrastali u Bojniku i Leskvcu, zajedno smo kretali u diskografiju, zajedno smo se prvi put zaputili u Beograd. Sećam se, prespavali smo u podrumskim prostorijama Udruženja kompozitora. Stevica je imao "žvaku" da odobrovolji portira - priča Stevičin kum i pevač unikat Dragoljub Ristić Laki.

- Stevica je dušom i medoustim rečima otvarao i najzabravljenija vrata. Dešavalo se da u Beogradu ostanemo bez kinte, a Stevica pogleda u džepove pa kaže: "Evo džepa gde su bili novci". Usledila je bujica njegovih reči, tada je nastala pesma: "Ne, ne, ne pitaj me ženo, ne pitaj me gde su pare moje, eno dole u kafani konobari broje".

Pisao je Stevica za najpopularnije kompozitore i pevače. Mnoge je podigao svojim stihovima, a na nekim pločama nije ni potpisan.

- Stevica je u Beogradu završio za optičara. Radio je u Bijelom Polju, Leskovcu, Skoplju. U jednoj skopskoj kafani upoznao je Naska Džorleva i Nezira Eminovskog. Tu je napisao i svoji prvu pesmu "Čaše lomim, ruke mi krvave", ali ga nisu potpisali na ploči - otkriva Dragoljub Ristić Laki.

Stevica je jedan od najplodnijih tekstopisaca Mileta Basa i pevača "Južnog vetra": "Sudbina me na put šalje", "Pusti me da živim", "Ne traži je sine", "Što ne spavaš moje crno oko", "Ajdemo dalje moja tugo", "Ljutim se na samog sebe" (Sinan Sakić), "Spasi me samoće", "Oprosti što ti smetam" (Dragana Mirković), "Okreće se kolo sreće", "Lažeš da si srećna", "Učini nešto za nas", "Ko gubi" (Kemal Malovčić), "Sačuvaj tajnu ljubavi moja" (Duško Kostić), "Ti se menjaš kao vreme" (Šerif Konjević), "Mi smo bili jedan život", "Pitaju za tebe", "Nemoj da me žališ" (Mile Kitić), "Sve je s tobom bilo izgubljeno" (Šemsa Suljaković), "Pamtiš li još ljubav moju" (Vasilija Radojčić), "Sve je varka", "Usamljen čovek" (Sejo Pitić)...

Stevica je bio uspešan menadžer i organizator prvih koncerata Cece i "Južnog vetra". Kada su bili zabranjeni na tadašnjim televizijama, Stevica je našao načina da dođe do publike.

- I posle mnogo napisanih hitova, vratio sam se u svoj Leskovac i otvorio radio i televiziju "4S". Da sam ostao u Beogradu, možda bih napravio i veću karijeru. Kroz optiku sam upoznao svet, a kroz poeziju ljudsku dušu. Da nisam živeo tako strasno, o čemu bih pisao?

- Čovek se seća ako hoće, a zaboravlja ako može. Mladost je jedina međa oko koje se ne vodi parnica - rekao je Stevica Spasić u poslednjem nastupu na svojoj televiziji. Izgovorio je tada i ovo:

"Bio sam sjajni mesec na tvojim grudima,

parče neba u tvojim očima.

Kad umrem pričaće naslednici:

Voleo je tek kad je prestao, živeo je tek kad je nestao".

(Goran Milošević)