Priče i svirke Bokija Miloševića: Instrument je kao ptica, ako ga ispustite, nikada se neće vratiti

Muzika je "kategorički imperativ" Bokijevig bića. Svirao je bukvalno svakog dana, pa i onda kad mu je bilo najteže

- Svirajući dugi niz godina u sekstetu Duška Radetića i u Narodnom orkestru RTS-a, krajem 60-ih shvatam da je došlo vreme da osnujem svoj orkestar za estradnu delatnost. Prvi članovi tog orkestra bili su Branimir Đokić, harmonika; Dragoljub Kitić, gitara, Miša Blam, kontrabas; Mića Đorđević, bubnjevi.

Preporučujemo

- Specijalni gost bio je Rade Jašarević, tadašnji šef NORTS-a. Popularna pevačica Vasilija Radojčić, supruga Miće Đorđevića bubnjara, nastupala je kao stalni vokalni solista sa mojim orkestrom - pričao je Božidar Boki Milošević u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Organizatori programa su znali da uz moj orkestar Vasilija ide kao uslov, a ostale pevače su birali po sopstvenoj želji. Bila je to jedinstvena prilika da klarinet povede orkestar. Iz koncertnih aktivnosti i kontakta sa publikom primetih da sve to ima smisla i moje šefovanje orkestrom se produži i na 21. vek.

Školujući se na Muzičkoj akademiji i nastupajući u Beogradskoj filharmoniji, shvatio je Boki koliko je muzika bezgranična i koliko su žanrovi veštačka podela.

- Tokom školovanja utuvih za sva vremena koliko je veliki uticaj folklora i na dela svetskih kompozitora i da su najlepše stranice svetske muzičke literature napisane na bazi folklora. Dela Smetane, Čajkovskog, Šopena, Bartoka, Betovena, obilovala su narodnim motivima.

- Betoven je u svoju Devetu simfoniju ubacio orginalnu melodiju koju je čuo u Vojvodini od naših tamburaša, kada je sa mađarskim grofovima bio u lovu, s tim što je u instrumentaciji zamenio tamburice fagotom i oboom. To me je uverilo da, držeći se narodnih motiva, idem pravim putem.

Sa Bokijevim klarinetom narodna muzika je dobila jedan klasičan ton. Tim školovanim tonom obogaćena je diskografija hiljada pevača i arhiva trajnih radio snimaka.

- Brojni klarinetisti po kulturno-umetničkim društvima, moji đaci, počeli su da sviraju tim tonom, koji je odisao čistotom, dobrom intonacijom i prepoznatljivošću.

Muzika je "kategorički imperativ" Bokijevig bića. Svirao je bukvalno svakog dana, pa i onda kad mu je bilo najteže.

- Moja majka Vidosava preminula je 1971. godine, baš kada se u okviru Evrovizije održavao koncert u hotelu "Jugoslavija". Pratio sam Nadu Knežević koja je pevala kompoziciju Dragana Tokovića "Fatima". Tog dana sam u dva sata sahranio majku, a uveče u osam svirao na Evroviziji.

Sedamdesete godine ispunjene su Bokijevim intenzivnim snimanjem i koncertiranjem po Jugi, Evropi i svetu.

- Klarinetom sam obišao Sovjetski Savez, zabasao u Sibir, stigao do kineske granice. U junu 1973. odlazim u Tunis na festival od 25 nacija. U žestokoj konkurenciji klarinetista iz celog sveta dobio sam prvu nagradu, zlatnu medalju, koju mi je lično uručio predsednik Tunisa Habib Murgiba.

Posle svetskog priznanja Boki Milošević (1931 - 2018) nastavlja dominaciju na jugoslovenskom terenu. '73. i ' 74. godine na Ilidži odnosi prve nagrade za svoje instrumentalne kompozicije "Koštanin mekam čoček" i "Pastirska balada".

- Nisam razmišljao da postanem kompozitor. Slobodno mogu da kažem da sam prokomponovao iz nevolje. Muzike mi uvek bilo malo, pa, da bih imao šta da sviram, počeo sam da komponujem.

- "Pastirsku baladu" sam komponovao na plaži u Sutomoru. Dok sam se sunčao, iznenada se pojavila melodija. Zgrabio sam novine i na belim marginama hartije iscrtao sam rukom linijski sistem i ispisao note. Požurio sam u hotel i ispisao dok je sveže.

Odsvirao je Boki sa svojim ansamblom i prve kompozitorske numere Šabana Šaulića. Bilo je to 1975. na Festivalu jugoslovenske narodne muzike u Parizu.

- Šaban je ostvario apsolutni trijumf. Sećam se, upitaše me novinari šta mislim o Šabanu i njegovim pesmama, prvim posle saradnje sa Bucom Jovanovićem. Šaban je i sa Bucom bio jedan od najtiražnijih pevača svih vremena, ali radio i tv su ga prihvatali sa rezervom, neki urednici su ga smatrali šund pevačem.

- Rekao sam da je Šaban rođen da bude zvezda i da je on već megazvezda. I Šaban je sebe uvrstio u red velikih kompozitora, a kao pevač postao je najveći, sa najsavršenijim izgovorom i dikcijom.

Bokijev izraz na klarinetu imao je sve osobine etno-džeza. Ovaj magistar mauzike znao je da se dopadne i širokim narodnim masama.

- Sve što sam postigao na klarinetu dugujem svom radu i najdražem profesoru. Moj profesor Bruno Brun bio je uvek besprekorno ispeglan u elegantnom odelu. Nikad nije povisio ton, a dok je govorio vladao je muk.

Pamtiću kao testamentalni zavet njegove reči: "Držite čvrsto instrument u ruci, ne ispuštajte ga nijedan jedini dan. Instrument je kao ptica, ako ga jednom ispustite, nikad vam se više neće vratiti".

(Goran Milošević)