Selim Sivić ekskluzivno iz Australije za Muzičku apoteku: Bosanac koji zakiva dvojke (PLEJLISTA)

Selimove godine u Beogradu protekle su u znaku ploča i kafana, para i zlatnih tiraža, ljubavi i prijateljstava

"Kad popije stari malo vina, svud se hvali kakvog ima sina,

Preporučujemo

i tera me što pre da se ženim, kako ovaj život da promenim.

Još sam besan, devojke me hoće, još me mami zabranjeno voće,

još nijedna nije braka vredna, biće žena, al' mladost je jedna.

Kad zakasnim on se uvek brine, sve ćeš pare potrošiti sine,

potrošićeš kuću i imanje, dugo traje tvoje momkovanje.

U mladosti samo jedno to je, pusti oče da isteram svoje,

i nemoj se brinuti zbog mene, uvek dođe sve u svoje vreme."

(Novica Urošević)

"Kad popije stari malo vina" je narodnjački evergrin iz 1984. godine, samo jedan od hiljadu hitova Novice Uroševića i pesma života Selima Sivića.

- Dok sam je vežbao u studiju, ulete Novica Urošević, prekide snimanje i reče: "Semo, nisi je doneo emotivno. Zamisli mladog pastuva koji gleda ždrebicu, sve mu curi, a kopitom rije zemlju. Hoću da u refrenu pobesniš kao pastuv." Pobesneo sam koliko sam mogao i nisam zažalio, snimio sam pesmu mog života - priča Selim Sivić Semo za Muzičku apoteku.

Selim Sivić je jedan od stotina pevača iz Bosne koji su ostavili traga u jugoslovenskoj diskografiji. Eksplodirao je osamdesetih, snimao za Beograddisk, Diskos, Diskoton, Renome, a onda se otisnuo za Australiju.

- Moj život je nemiran ko more, što kaže jedna lepa narodna pesma. Rođen sam u Bosanskoj Krupi u muzikalnoj kući. Pevali mi lepo i otac i majka, tako da sam se imao na koga umetnuti. Još kao dete uđem u veliku kacu pa, kad pustim glas, majka ne može da me istera do podne.

- Uživao sam u tom ehu, bio je to moj prvi studio. A onda se pojavio prvi televizor kod komšije trgovca. Čim čujem Saju, Zaima, Lalića, ja ostavljam večeru pa otrčim da ih vidim. Babo mi kupio harmoniku, pa sam, onako samouk, pevao po sijelima.

- Pre vojske sam pobeđivao na takmičenjima pevača amatera, nije me hteo žiri, al' me volela publika. Primeti još tada naš poznati kompozitor Ibro Mangafić: "I ti ćeš kao i ostali šupci u Srbiju". Posle vojske odlazim u Beč i ostajem nekoliko godina od '75. do '79.

Proročanstvo Ibre Mangafića se ostvarilo posle nekoliko godina Selimovog tezgarenja po Beču.

- Bio sam čudo u bečkim kafanama. Starije kolege primetiše - evo ga novi Zaim. Dolazile mnoge starije i poznatije kolege da me slušaju, a Azemina Grbić i Zoran Kalezić mi predlože da pođem u Beograd i snimim ploču, da ne umrem u kafani.

- Pratila me majka na voz za Beograd. Reče mi samo: "Sine, ima i ovde kruha". Odvede me Azemina, ni manje ni više nego kod Buce Jovanovića. Buca nas primi domaćinski, posluži kafom, a nama nije do kafe nego da me Buca čuje. Buca insistira na kafi, a ja da me proba. Posle ubeđivanja, Buca nam pokaza put niz stepenice i reče: "Ja ptice hranim, a ptice odlete".

- Odlazim kod Novice Negovanovića na još jedan pokušaj. Novica me isproba, ponudi dve pesme, ja ih snimim za "Beograddisk". Bile su to prelepe, ali i prejake pesme za mene kao početnika. Ipak, to je moja prva ploča, bez koje ne bi bilo ni ostalih.

Selimove godine u Beogradu protekle su u znaku ploča i kafana, para i zlatnih tiraža, ljubavi i prijateljstava.

- Pevao sam u "Parku" u Železniku. Tu sam upoznao narodnjačku elitu: Aleksandrića, Barajevca, Mitra, Ćoleta. Sećam se, živeći u Belim Vodama, tražio sam peć naftaricu. Svratim kod drugara koji su stanovali kod Buce Jovanovića.

- Dok sam se ja raspitivao kod drugara za peć, Buca je čuo šta mi treba, i dok smo mi razgovarali peć je stigla. Tada sam shvatio koliko je Buca veliki, zavoleo sam ga i kao čoveka, žalio što nismo sarađivali. Ipak, uspeo sam makar da presnimim "Vrati se ljubavi moja" i izdam za Renome.

Tokom desetogodišnjeg življena u Beogradu izdao je Semo jednu singlicu i pet studijskih albuma, svake druge godine po jedan. Snimao je pesme Ace Stepića ("Plakala je reka, šumeli su vali", "Spavaj, spavaj moje lane"), Ljube Kešelja ("Putevi me tebi vode", "Hej moja nevero", "Opasna si mala," "Nemojte mi suditi", "Napuštena kuća", "Mala moja, vodo iz bokala" u dijalogu sa Verom Matović), Novice Uroševića ("Nije vreme da odeš od mene", "Kad popije stari malo vina"), Nazifa Gljive ("Zelene oči", "Ne mogu sa tobom dalje"), Predraga Negovanovića ("Pitaju za tebe", "Stanite godine", "Postao sam lutalica")...

- Nisam ni bio svestan kakvu sam ploču snimio sa Novicom Uroševićem. Sve je urađeno tako brzo, a ispalo je tako dobro. Sećam se, davao mi je da vežbam samo po strofu i refren. Ja ga pitam zašto, a on mi veli: "Ne dam ti celu da ne naučiš pogrešno". Tu ploču sa Novicom prodao sam u zlatnom tiražu i ko zna šta bi bilo da sam i dalje snimao sa Novicom.

Čim je Semo zagrmeo sa pesmom "Kad popije stari malo vina", narodna muzika je dobila još jednog Bosanca koji zakiva dvojke. Pevačko jato Novice Uroševića (Mitar, Šerif, Kemal, Senad, Asim, Jasmin, Mahir, Mirsada, Milka) dobilo je još jednog slavuja sa Istoka.

- U predvečerje raspada Juge odlazim u Australiju. Poveo sam ženu i dvoje dece, a sad imam osmoro čeljadi, hvala Bogu. Dok se ovde ratovalo, ja sam pevao od Brizbejna do Perta, od Sidneja do Melburna. Kolege su govorile: "Samo tamo gde Semo ne peva, ima mesta i za nas". U Australiji sam stvorio veliko ime, veće nego u Jugi. Ugostio sam i pomogao mnoge kolege iz cele Juge. Ali, i u Australiji ufitiljilo. I ovde se pojaviše đilkoši koji pojeftiniše muziku i zabavu. Sad u Melburnu nema kafane sa pesmom i pevačem.

(Goran Milošević)