Tako je govorio hitmejker Miša Marković: Moje pesme su moderne, a bazirane na srpskom folkloru

Danas se mnogo govori o krizi autorstva. Izgleda da je najteže napraviti baš ono što je Mišin specijalitet - nešto što je originalno a jednostavno

"Prolazi moja mladost, dolaze druga vremena,

Preporučujemo

ono što je nekad bilo, toga sada više nema.

Ali, pamtim još, one livade, one reke, one šume i puteljke,

staru majku dok se smeje i ognjište dok me greje.

Sada imam što sam htela, o čemu sam nekad snila,

trebalo bi da sam srećna, a ja sam to nekad bila.

Došli su novi dani, drugim se životom živi,

uzela sam što sam htela, drugi mi nisu krivi."

(Miša Marković)

- Čovek ako ume nešto da kaže, on će to učiniti sa malo reči. Ja sam svoje detinjstvo opisao u nekoliko stihova. To je moja autobiografska pesma i moja najdraža pesma. Jedne večeri sam premotavao moje detinjstvo, gledao sam moju baku u selu Papratište, koju sam od milja zvao "majkica". To detinjstvo na Zlatiboru i ta baka formirali su mene iznutra, moj karakter - pričao je Miša Marković (1949 - 2020) u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Ja sam rođeni Beograđanin, imao sam i starijeg brata, antisluhistu, kome su roditelji kupili harmoniku i dali ga na časove harmonike, a meni gitaru. Priključio sam se grupi "Mladi lavovi", pevao i komponovao, skidao Bitlse, Rolingstonse. Već sa jedanaest godina imao sam stotinak napisanih pesama, mojih pesama. Onda sam počeo da pevam popularnu zabavnu muziku. Pitao sam se kako je moguće da su sve te rok pesme tako melodične i da imaju neku nit u melodijskoj liniji sa našim folklorom. Onda sam shvatio da svi folklori imaju izraženu melodiju, da su i pesme Boba Dilana nastale na folkloru, 90 posto na kantri muzici.

I zaista, u zabavnoj muzici Miše Markovića iz 70-ih godina prošlog veka ima mnogo više narodnih motiva nego u današnjem folku.

- U jugoslovenskoj zabavnoj muzici bilo je mnogo stranih motiva i prepeva meksikanskih, grčkih, španskih pesama. Hrvatski pevači i kompozitori koristili su uglavnom italijanske motive. Ja sam bio u novom talasu srpskih pevača zabavne muzike: Radmila Mikić, Vanja Stojković, Zlatko Golubović, Dragan Antić... Sećam se, na "Beogradskom proleću" nastupa 10 pevača iz Srbije, a 20 iz Hrvatske. Na "Zagrebačkom festivalu" i "Splitskom festivalu" niko iz Srbije, sem Mikija Jevremovića koji je pristajao da peva na ijekavskom.

- Moja zabavnjačka karijera nikad nije bila medijski propraćena. I pored toga, bio sam jedan od najpopularnijih pevača kod publike. Na nastupe sam dolazio tako što me pratila milicija, i napred i pozadi. Posle 12 godina zabavnjačke karijere, urednik u PGP-u Đorđe Debač mi nudi studio za snimanje sledeće ploče, a ja odlučujem da više ne pevam. Shvatio sam da kao jedinka ne mogu da prođem sa srpskim folklorom i da sve te pesme koje ključaju u meni treba da podelim na razna mesta i razne izvođače. Tako sam počeo da komponujem narodnjake.

Početkom 80-ih narodna muzika je dobila autentičnog stvaraoca, kompozitora i tekstopisca, hitmejkera sa najmanje promašaja.

- "Šta će mi šalvare" iz 1981. je moj prvi narodnjački hit. Vera Ivković je u to vreme pevala šumadijske i vojvođanske pesme, onako radijski, bez velike popularnosti, a radi se o jednoj od najboljih pevačica svih vremena. Jedva sam je ubedio da snimi "Šalvare", žena prosto nije razumela pesmu. Za to vreme to je bila avangarda, a i danas je moderna.

Jedan od prvih narodnjačkih pevača u kompozitorskom jatu Miše Markovića bio je Meho Puzić.

- Kada sam završio rok karijeru u "Mladim lavovima" čekala me vojska. Kada sam otišao u JNA, prvi moj dan protekao je u razmišljanju kojim sredstvom da se uništim, da li da se umijem ili da se ubijem. Posle ručka izlazim na pistu i čujem sa razglasa pesmu "Prokleta bila sudbo moja". Bio sam šokiran lepotom pesme, a nisam ni znao ko peva. Još tada sam rešio da, ako ikad budem komponovao narodnjake, ovom čoveku dam moje pesme.

- Komponovao sam za Meha dva hita "Il' me ženi il' tamburu kupi" i "Mi Bosanci delije". Ali, danas oživljava pesma "Ja ne znam gde je ona", koja je tada bila sporedna u Mehinom opusu. E, sad ja pitam ove "moderne", "in" i "kul" kompozitore: kako je to moguće da moja pesma iz 1982. bude popularnija od njihovih toliko reklamiranih pesama? Kako je moguće da "Jutro je", "Srce je moje violina", "Ej Branka" budu pevanije od svih njihovih pesama zajedno? Kome je u interesu da budu skrajnuti Dragan Aleksandrić, Zahar, Miša Marković?

Mišine pesme odišu urbanim šmekom, nekim poletnim optimizmom, pamtljivim refrenom, sa dosta gitare i malo harmonike.

- Moje pesme su moderne, a sve su bazirane na srpskom folkloru. U mojim pesmama ne postoji nijedan takt grčki, nijedan takt turski, nijedan takt španski. Moji tekstovi su životni i osećajni, a opet proglašeni za demode. Hiljade "in" tekstova svode se na sledeće: Ja imam njega, a ti imaš moju drugaricu, a on neka na splavu odluči koja je bolja. Sve je prisutnija moda kvaziintelektualanih tekstova, metafore bolesnog uma: "Tvoje se usne nalaze u mojoj glavi", "Tvoja ruka je kao zrak meseca"!?

- Otkad je počeo turbo folk, slušam kako sam ja demode kompozitor, i ja i moje pesme. S obzirom na to koliko mojih pesama živi u narodu, izgleda da je srpski narod demode, a ovi u Grandu pokušavaju da ga učine modernim, ali im to nikako ne ide.

Za razliku od brojnih kompozitora i pevačkih zvezda, Miša je jedan od retkih koji može da prepozna hit.

- Kad se pojavio Tomin album sa dve moje pesme "Ej Branka" i "Svirajte mi tiho, tiše", sretnem Tomu u predstavništvu Jugotona i pitam ga kako mu se dopadaju. On mi bukvalno reče: "Ma, dobre su pesme, ali nemam hit". To me toliko iznerviralo da sam mu iz momenta rekao: "Tomo, vratiće te "Branka" iz mrtvih". Skočio je i pošao da me udari. Posle godinu dana u "Unionu", kad je pesma pukla u celoj Jugi, Toma se na kolenima dovukao do mene, sastavio ruke i rekao mi: "Izvini".

Danas se mnogo govori o krizi autorstva. Izgleda da je najteže napraviti baš ono što je Mišin specijalitet - nešto što je originalno a jednostavno.

- Danas kažu kriv je kompjuter što su instrumentalisti isterani iz studija, a vrhunski autori proterani iz nove produkcije. Pa, nije kriv Nobel što je izmislio dinamit, nego čovek koji ga zloupotrebljava. Emotivnije se cepaju drva nego što se danas prave pesme.

- Brine me nešto još opasnije od krize autora. Preko muzike je najlakše izvršiti okupaciju jednog naroda i brisanje njegovog identiteta. Pogledajte ko je sve iz Hrvatske, Bosne i belog sveta preplavio najgledanije televizije i ko je sve držao koncerte u Beogradu. Ja nikad u životu nisam imao sat vremena nastupa na RTS-u, a hrvatska "Mica Trofrtaljka" (uz duboko izvinjenje prema originalnoj) je imala nekoliko emisija. Ovde je poželjnije biti i som i krokodil, nego Srbin. Kažu treba odvojiti muziku od politike. Kakva zabluda i laž! Šta mislite da li su Amerikanci puštali japansku muziku za vreme rata sa Japancima?

(Goran Milošević)