Danas bi imao 70 godina: Sećanje na Srećka Jovovića (PLEJLISTA)

Ovo je sećanje na jednog od najboljih, najomiljenijih i repertoarski najpotkovanijih šumadijskih pevača

"Selo spava, Morava žubori, mene čežnja zavičajna mori,

Preporučujemo

oj Moravo, pregolema tugo, nisam tebi dolazio dugo.

Sudbina je tako htela da odem iz rodnog sela,

nek me ne zaborave devojke sa Morave.

Kukuruzi šapuću u tami, mene nešto zavičaju mami,

sećanje me sa Moravom spaja, nema drage, nema zavičaja.

Pšenica se povila na njivi, bez Morave srce jedva živi,

nema više zavičajne kiše, još mi samo stara majka piše."

(Predrag Negovanović - Mila Janković - Bora Đordević)

"Nek me ne zaborave devojke sa Morave" je prelepa posveta plavoj reci, jedna od najlepših i poslednjih pesama iz moravskog ciklusa. Baš u godinama ekspanzije "Južnog vetra" i dolazećeg cunamija turbo folka, ova pesma je podigla Srećka Jovovića i vratila veru u šumadijsku pesmu.

- Ova pesma je promenila život i meni i Srećku Jovoviću. Dobio sam Prvu nagradu na "Mesamu" 1986, a sledeće godine postadoh i kompozitor godine. Iskreno, nisam očekivao nagradu, pa na festival dođoh u nekom žutom džemperu. Kad je proglašen pobednik, jurili su me u publici da mi uruče nagradu. Uplašio sam se da jadna Morava ne presuši od tolikih pesama o njoj - priča za Muzičku apoteku maestro Predrag Peda Negovanović, najplodniji kompozitor Srećka Jovovića, autor svih pesama na njegovim albumima.

- Sećam se, Bora Đorđević mi doneo pesmu i kaže: "Imam hit za Miroslava Ilića". Odmah sam reagovao na naslov "Da me zaborave devojke sa Morave" i predložio sam suprotan naslov "Nek me ne zaborave devojke sa Morave". Sve ostalo što je napisao Bora bilo je u rokerskom fazonu, pa sam ja zamolio moju saradnicu i tekstopisca Milu Janković da napiše nove stihove na Borinu temu. Kad sam pozvao Boru da čuje pesmu, opet je predložio da je snimi Miroslav Ilić. Bio sam ubeđen da će dobro da prođe i kad je otpeva moj najbolji drug Srećko Jovović. Tomica je aranžirao i vrhunski odsvirao sa svojim orkestrom, a pesmu je na "Mesamu" pojačao i Obren Pjevović sa svojom grupom pevača - pojašnjava Peda i otklanja mitsku laž da je Bora Đordević kompletan autor pesme "Nek me ne zaborave devojke sa Morave".

Srećko Jovović je rođen pre 70 godina u Donjoj Gorevnici kod Čačka, 9. januara 1951. Majka Stana i otac Radisav zadojiše ga šumadijskom pesmom. Kao đak OŠ "Vladislav Petković Dis" u Zablaću počeo je da peva i pobeđuje na školskim priredbama.

Prvu ploču sa vodećom pesmom "Rana jesen dođe, odoh u armiju" snima kao golobrad dečkić za lokalnu produkciju "Sportska knjiga". Pesma se vrtela u željama i čestitkama, a niko nije znao ko je peva. Lokalnog značaja bile su i ostale pesme na desetak Srećkovih singlica sa Vukasom, Časlavom Đokovićem, Draganom Aleksandrićem, Radojem Barajevcem.

Od 1983. i pesme "Anuška, Anuška, sakrio se miš" kreće plodonosna saradnja sa Predragom Negovanovićem, rezultirana sa četiri albuma i desetak prelepih pesama: "U vojsku se sin ispraća", "Oženi se brate moj", "Tako, tako, samo tako", "Nek me ne zaborave devojke sa Morave", "Nisam lekar, al' mogu pomoći", "Rodila se ljubav", "Prođe Milka", "Ovim putem više proći neću", "Vratiću se jednog dana"...

- Srećko Jovović je redak pupoljak koji nije stigao da se rascveta. Ostavio je trajan i moćan utisak i kao pevač i kao čovek, dobri moj Capo - kaže Slobodan Betulić Betula.

Voleo je Srećko i pesmu i ljude, i fudbal i radio. Pomagao je svoje Zablaće, dom kulture i fudbalski klub, nastupao za estradnu fudbalsku reprezentaciju. Bio je jedan od najomiljenijih kolega. Njegova čista duša nije podnosila prljave estradne rabote i sujetu, njegove bistre oči zračile su nekom dobrotom. Zato je Srećkova tragedija u saobraćajnoj nesreći 1989. teško pogodila narodnjački svet. Srećku u čast priređen je memorijalni koncert na stadionu Borca u Ćačku i u Beogradu. Svi su plakali dok su pevali "Nek me ne zaborave devojke sa Morave".

- Posle uspeha sa pesmom "Nek me ne zaborave devojke sa Morave", javio mi se Srećko i rekao da više neće da snima bez mog teksta. Srećko je jedini koji je verovao u uspeh pesme "Nek me ne zaborave devojke sa Morave", Peda i ja nismo. Napisala sam mu "Vratiću se jednog dana", iz mene su prosto izleteli stihovi. Tek sad kad je čujem, vidim šta sam napisala. Mnogima se dopada, a ne slovi kao megahit. Izveštaj iz SOKOJ-a govori koliko se sluša, snima i presnimava, svuda gde se peva na našem jeziku - priča Mila Janković, najplodniji Srećkov tekstopisac.

Dobra pesma je kao dobar čovek, vaskrsne kad tad. Pesma sa poslednjeg albuma Srećka Jovovića "Vratiću se jednog dana" iz 1988. doživljava pravo vaskrsnuće u 21. veku. Pobedila je i "Nek me ne zaborave devojke sa Morave", učinila besmrtnim i Srećka, i Pedu, i Milu, i našu plavu reku.

Ovo je sećanje na jednog od najboljih, najomiljenijih i repertoarski najpotkovanijih šumadijskih pevača. U minut je znao kad počinju emisije na radio stanicama, radovao se svakoj lepoj pesmi i uspehu kolege. Prijatelji ga od milja prozvaše "Radio Mileva", a ja verujem da Srećko i danas sluša Muzičku apoteku.

(Goran Milošević)