Sećanje na Nadu Mamulu: Dama koja zakiva sevdah, bolje nego Mujo po mesecu (PLEJLISTA)

Nadino pevanje je obaralo s nogu, vezivalo ljude uz radio, pustošilo sela i ulice

"Negde u daljine pogled mi se gubi,

Preporučujemo

nekog u daljini moje srce ljubi,

prolazi mi mladost i u čežnji vene,

daleko si dragi, daleko od mene.

Ja čeznem i žudim za dalekim krajem,

i za tvojim dragim, toplim, zagrljajem,

tebe srce želi i o tebi sanja,

tužna mi je mladost bez tvog milovanja.

Daleko si dragi, daleko si mili,

daljina je mnoga srca rastavila,

da l' je tvoje verno osećaju pravom,

da l' ne gasne ljubav tihim zaboravom."

(Rade Jovanović)

"Negde u daljine" pevaju i snimaju mnogi, ali niko sa toliko emocije kao Nada Mamula. Prvo Nada, pa svi ostali - tako je odlučio autor ove pesme, pesnik iz Goražda Rade Jovanović.

Izgledom stasita, glasom grlata, pesmom Bosanka, rođenjem Beograđanka - Nada Mamula.

- Ja sam rođena u Beogradu, u Šumadijskoj ulici, kod Karađorđevog parka. U Beogradu sam završila Osnovnu školu "Filip Višnjić" na Đermu i "Petu žensku gimnaziju" u Vojvode Dragomira. U Beogradu sam, odmah posle rata položila audiciju za pevača Radio Beograda - pričala je Nada Mamula.

- Pevala sam dve jutarnje emisije uz Carevčevu violinu i harmoniku Voje Trifunovića. Nije bilo lako stati ispred Carevca i pevati. On je zaista bio car narodne muzike. Koliko god bila sigurna u sebe, uvek sam pevala sa strahopoštovanjem. Sa Carevcem sam snimila i ploču "Kolika je Jahorina planina" i postigla jugoslovensku popularnost.

U Beogradu je Nada zavolela i sevdah, zastajkujući pored kafane sa baštom i slušajući Vuku Šeherović. Posle udaje za Nikolu Mamulu prelazi u Sarajevo. 1951 polaže audiciju i postaje solista, a ubrzo i ikona Radio Sarajeva, zajedno sa Zaimom Imamovićem.

- Ušla sam u Radio Sarajevo sa puno ljubavi i malo znanja o sevdahu. Na audiciji sam pevala ono što sam najbolje znala: "Gde si dušo, gde si rano", "Sitna kiša rosila" i "Jedva čekam da nedelja dođe". Kasnije, u kontaktu sa kolegama, slušajući šta oni pevaju, čini mi se da sam vešto krala sevdalinku.

- Kad sam došla do saznanja da sam naučila sevdalinku, da mi je legla i duši i srcu, odlučila sam da u Beogradu napravim solistički koncert. Bilo je to 1961. godine u Domu sindikata.

Nadino pevanje je obaralo s nogu, vezivalo ljude uz radio, pustošilo sela i ulice. Takav alt se nije pojavio, ni pre ni posle Nade Mamule. "Ah meraka u večeri rane", "Bosno moja", "U đul bašči", "Omer beže", "Srdo moja", "Niz polje idu babo sejmeni", "Negde u daljine", "Bere cura plavi jorgovan", "Devojka sokolu zulum učinila", "Na teferič pošla nana", "Oj, Safete, Sajo, Sarajlijo" i mnoge druge, zakovala je Nada bolje nego Mujo po mesecu.

- Kao solista Radio Sarajeva pevala sam po selima i gradovima Jugoslavije. Prvi javni nastup imala sam u Fiskulturnom domu. Još pamtim taj aplauz, možda i najveći u mom životu. Putovali smo autobusom, vozom, kamionom, kombijem. Do nekih mesta putovali smo traktorom i zaprežnim kolima, gazili blato do kolena. Bile su to godine velikih emocija i malih honorara.

Nada je prvi pevač legendarnih pesama Jovice Petkovića: "Smederevo grade od starina", "Razbole se srce moje", "Kada moja mladost prođe", "Neka moja duša vene", "Bosno, zemljo moja mila", "Sa Igmana pogledat' je lepo", "Romanijo, goro Jelovita"... Snimala je Nada i sa Jozom Penavom, Radojkom Živković, Radetom Jovanovićem, sve u duhu izvorne pesme i sevdaha.

- Prestala sam da snimam kada sam shvatila da izvorna muzika gubi trku sa novom i jeftinom muzikom. Ekspanzijom diskografije sa novokomponovanim pesmama ponestalo je sevdaha, i u pesmi i u životu. Nestalo je i tih lepih druženja. Brzina je uništila ugođaj.

Tako je govorila gromoglasna Nada Mamula (1927 - 2001), nedostižan uzor i ženskih i muških pevača. Popularnijih od Nade Mamule bilo je mnogo, boljih od Nade Mamule bilo je malo.

(Goran Milošević)