Mirsada Bećirović, hit pevačica Novice Uroševića: Spoj šargije i harmonike

Mirsada zna da donese pesmu, uz briljantan scenski nastup i osmeh koji topi led

"Ne treba mi ruka tvoja, tebi ničeg nije žao,

Preporučujemo

da me voliš, da me voliš, zašto bi me ostavljao.

Ako ima pravde, stići ćete ove suze moje,

zašto pitaš kad sve znaš, pusti da patim za oboje.

Dosta mi je tvojih laži, neće srce da te sluša,

da si hteo, da si hteo, ostali bi jedna duša.

Izdao si našu ljubav, odao si naše tajne,

kad me sretneš, kad me sretneš, ne prilazi, ne vređaj me."

(Novica Urošević)

"Ako ima pravde" je večiti hit dražesne Mirsade Bećirović sa albuma iz 1987, divan spoj emocije i ritma, starog i modernog. Ovu pesmu je pre dvadeset godina presnimila Viki Miljković.

- Ta pesma me prati i u prošlom i u ovom veku. Traži je publika, pevaju je i moje koleginice, eto i Viki je presnimila. Mnogi bi se na mom mestu naljutili na Viki, ja se ne ljutim. To samo znači da pesma vredi, dobre pesme i jesu tu da se pevaju i presnimavaju. Bože moj, doći će vreme da će neko presnimiti i nešto od Viki Miljković - priča Mirsada za Muzičku apoteku.

Pojavila se početkom 80-ih, zagrmela na najslušanijim radio stanicama, snimila četiri albuma sa Cvetinom Todorovićem, Novicom Uroševićem, Tomicom Miljićem, Patalom, Borisom Maćešićem, Vladom Todosijevićem, a onda se povukla iz diskografije.

- Rođena sam u Tojšićima kod Kalesije. Pevam otkad znam za sebe, dugo sam igrala folklor. Roditelji su hteli da me zaštite od kafane. Moj tetak je bio šargijaš, svirao u čuvenoj "Kalesijskoj trojci". Odrasla sam uz šargiju i šargijaše, pa sam taj prizvuk donela i na mojoj prvoj ploči iz 1983. sa pesmama Cvetina Todorovića: "Sviđaš mi se srećo moja", Idi, mene ostavi", "Drugarice moja jaranice", "Čobanica"...

- Mislila sam da nikad ne uđem u kafanu. Al', ne lezi vraže! Sve pesme sa moje prve ploče bile su veliki hit u mom rodnom kraju i celom Podrinju. Nisam se skidala sa Radio Šapca i Loznice. Posle jednog koncerta svratimo u kafanu kraj Drine, gazda me navrati da nešto otpevam. Bože, kad su ljudi shvatili da sam to ja, ona što je svaki dan slušaju na radiju, napraviše srču do kolena. Tad sam se po drugi put zarekla da ne pevam u kafani.

Sredinom 80-ih ulazi u pevačko jato hitmejkera Novice Uroševića, snima dva albuma sa nekoliko slušanih pesama: "Čekam svojih pet minuta", "Naučio si me da volim", "Na majčinom toplom krilu", "Nestrpljivo momče", "Ako ima pravde", "Sejo mila", "Imala sam udvarača trista"...

- Mene su, u stvari, čelnici Diskosa preporučili Novici Uroševiću, tada vodećem kompozitoru u Jugi. Sve sam pogodila sa Novicom, jedino sam omanula tajming. Ispalo je da sam radila sa Noletom kad je bio najzauzetiji. I za ono malo vremena što je našao za mene, večno mu hvala. Eh, da je imao više vremena za mene!?

- A tek aranžmani Tomice Miljića i Patala, moderni pre 40 godina, moderni i danas. Sa ove distance primećujem: mogle su te pesme sa Novicom i bolje da prođu. Te pesme će tek dočekati svojih pet minuta, a tako se zove i naslovna pesma sa mog albuma iz '85.

Mirsada zna da donese pesmu, uz briljantan scenski nastup i osmeh koji topi led.

- Ima tu i mojih autobiografskih pesama, naročito: "Imala sam udvarača trista, al' nijedan od njih nije znao ništa". Kod mene se 40 godina pre korone znala distanca prema udvaračima - dva metra. Streljali smo se očima, razmenjivali energije, ali bez pipanja. To je taj iskonski sevdah, ima nešto i u čežnji. I da hoću, ne mogu da pobegnem od sevdaha.

Mirsada Bećirović - to je spoj šargije i harmonike, Bosne i Srbije, sevdaha i Šumadije. Čak i u saradnji sa Novicom Uroševićem ima tog bosanskog prizvuka i lepote šargijaške.

- Na svu tu lepotu dodala sam i lepotu Novog Sada u kome živim već tridesetak godina. Kad sam 1992. snimila album, i videla ploču uvijenu u celofan, bez moje slike na omotu, rešila sam da ne snimam. To je moja najnovija ploča. Snimala sam i u 21. veku, učestvovala i pobeđivala na festivalima, ali bez novog albuma. Ko zna, možda jednog dana.

(Goran Milošević)