Muzički otac pevača iz Istočne Srbije: 88. rođendan Tihomira Paunovića (PLEJLISTA)
I u osamdeset osmoj godini ne ostavlua frulu. Pleni Tiha vitalnošću, ne držeći se nikakvih rituala. Kod Tihe je sve potaman. U početku je živeo za frulu, a dobar deo života živi od frule. Sve što je mogao dao je fruli, a frula je vratila višestruko
Možda je samo poj slavuja stariji od pastira frulaša sa Homolja. U tom božjem raju za frulu, pre 88 godina rođen je slavni frulaš Tihomir Tiha Paunović.
- Ja sam iz Orljeva kod Petrovca na Mlavi. Moj deda je svirao frulu, svirao je i gajde i klarinet. I ja sam zasvirao frulu čuvajući ovce. Posle oslobođenja Radio Beograd je formirao emisiju "Večernja revija želja", ali u mom selu tada nije bilo nijednog radio aparata - priča Tihomir Paunović.
- Ja sam hvatao radio preko detektora i neke iglice. Tako sam prvi put na radiju čuo Savu Jeremića. Zapamtim prva dva dela kola "Paraćinka", pa čekam mesec dana da bih opet čuo čika Savu i zapamtio treći i četvrti deo kola. Bilo je to nešto novo za mene, budući da sam svirao u stilu mog dede Marka, tzv prepišor, u taktu igranja mojih Vlaha, koji kad igraju u mestu, kopaju zemlju.
Slušajući radio, čuo je oglas za audiciju. Pravo od ovaca odlazi na noge Carevcu.
- Sećam se i tačnog datuma audicije u Radio Beogradu - 14. oktobar 1954. Svirao sam "Paraćinku" Save Jeremića, "Orijent" Milije Spasojevića, "Levačko" od Radojke i "Staru Vlajnu". Već u decembru iste godine svirao sam prvu emisiju prateći sa Narodnim ansamblom Pavla Stefanovića i Radmilu Dimić.
- Svirao sam u Carevčevoj ekipi i ne znajući da je veliki majstor moj zemljak. Ja sam mislio da je on Carevac zato što je bio car u svom poslu. Tek posle saznadoh da je moj zemljak iz sela Carevac kod Velikog Gradišta. Imao sam čast da sviram sa takvim umetnikom i da posle nastupa spakujem i nosim njegovu violinu.
Snimio je Tiha stotine kola na fruli i nekoliko stotina pesama sa svojim ansamblom. Kada čuje neka od svojih prvih kola, učini mu se da je ubrzana ploča.
- Biće da je u pitanju mladalački temperament. Sada sam više za ona meraklijska, baš onako kako san svirao u pesmama Buce Jovanovića.
Početkom 60-ih Tihomir Paunović postaje prva frula u tek formiranom ansamblu Budimira Buce Jovanovića.
- Buca je bio najveći maher svog doba, taj je o muzici znao sve, kao lekar posle najčuvenijih specijalizacija. Tako sam i ja kod Buce specijalizovao svoju svirku, punih osam godina. Bilo je to lepo i berićetno vreme. Sećam se, na ime tantijema podigao je Buca dvanaest miliona dinara, pet aktovki punih para, samo od ploče "Poleti golube moj".
- Tada je i meni sinula ideja da jednog dana osnujem svoj orkestar. Stvar se ubrzala time što se narednih godina raspala i Bucina prvobitna postava i orkestar Vite Životića. Od njihovih otpadnika formirao sam svoj orkestar.
Pre 50 godina formirao je Tiha svoj orkestar sastavljen od vrhunskih majstora: Braća Matušić, Braća Parpanđelović, Dragiša Pavlović, Brana Ikonić.
- U mom orkestru je počeo Novica Urošević. Svirao je gitaru sa četiri žice, komponovao svoje prve pesme, snimio svoje prve pevačke ploče za PGP. Sarađivali smo nekoliko godina, a onda je Novica kao veliki autor otišao svojim putem.
Tihomir Paunović je muzićki otac tridesetak pevača iz Istočne Srbije. Sa Tihom su počeli: Zorica Brunclik, Novica Urošević, Goca Stojićević, Izvorinka Milošević, Živkica Miletić, Slavica Mikšić, Dragoslav Živanović Troša, Jerina Jović, Mića Panić, Ljubiša Cvejić, Sloba Lekić, Predrag Perić, Ljubiša Nikolić, Katica Aranđelović, Staniša Paunović, Slavica Jović...
- Zorica Brunclik je pevala u tadašnjoj "Avali" u Požarevcu. Upoznao sam je, svirao joj svadbu sa njenim prvim mužem. Za jedan dan smo uvežbali njene prve pesme i već sutradan odlazimo u Beograd i snimamo Zoričnin prvi singl iz '74. sa legendarnom pesmom "Ne daj da nas rastave". Zorica je sa mojim ansamblom snimila tri singla i jedan album.
- Pitaju me prijatelji zar je moguće da me Zorica ne pominje u svojim intervjuima. Ja se ne ljutim, možda je to i razumljivo. Jer, odmah posle Zorice ja sam tražio nove pevačke zvezde u mom kraju.
Jedna od prvih Tihomirovih zvezda je Goca Stojićević. Imala je 15 godina kada je sa Tihom snimila svoju prvu ploču.
- Gocu Stojićević sam upoznao na "Homoljskim motivima" u Kučevu. Čim sam je čuo, znao sam da je rođena za pesmu. Dobio sam dozvolu za snimanje od njene majke, ali uz uslov da je pazim kao svoje dete. Tako je i bilo. Goca je možda i jedina koja pominje moje ime u svojim intervjuima.
I Živkica Miletić je počela sa Tihom Paunovićem, i vlaške i setne šumadijske pesme.
- Živkica je moja zemljakinja iz sela Melnica. Bio sam prijatelj sa njenim ocem Dušanom, trubačem. Pevala je svadbe sa mojom ekipom, naučila mnogo pesama. Prvu ploču je snimila sa mojim ansamblom, prvo vlaške pesme, a onda i veliki hit "Kad se ljubav u mržnju pretvori".
- Kad sam snimao sa Živkicom, objavio sam u jednoj turi pet pevača. Dizajner u PGP-u mi reče: "Tihomire, dao sam slike da se rade omoti, a gde ti je taj Žikica". Ja ga oborim s nogu: "Nije taj, nego ta! Njeno pravo ime je Žikica, ali da se ne bi zbunjivali, dodaćemo slovo "v". I tako Žikica postade i ostade Živkica, ja joj postadoh estradni kum, ali me do dana današnjeg nije darovala košuljom za kumstvo.
Tihomir Paunović je pravi magnet za lokalne pevače iz okoline Požarevca. Mnoge je brzo podigao, mnogi su ga brzo i napustili.
- Ljubiša Nikolić je gromada od snage. Ko ga pipne, ili krene na našu ekipu, on ga patosira. On je bio moj telohranitelj, naročito na najskupljim svadbama. Zvali smo ga Tulilan, a to na ciganskom znači debeli.
- U početku sam patio kad me napusti zvezda koju sam izvadio iz anonime. Kasnije su me napuštali i instrumentalisti, naročito harmonikaši. Zato zapucah u Italiju, kupih harmoniku mome unuku Zoranu. On sada svira istim trilerima kao i ja, diše na harmonici kao i ja na fruli.
I u osamdeset osmoj godini ne ostavlua frulu. Pleni Tiha vitalnošću, ne držeći se nikakvih rituala. Kod Tihe je sve potaman. U početku je živeo za frulu, a dobar deo života živi od frule. Sve što je mogao dao je fruli, a frula je vratila višestruko.
(Goran Milošević)