Poslednje pesme i pevači Buce Jovanovića: Safet, Šeki, Cvele, Radojka (PLEJLISTA)

Ovo je sećanje na oca srceparajuće pesme, majstora sa najslađim prstom i najbrutalnijim jezikom

"Teško je kad si nekome ništa, a on je tebi sve,

Preporučujemo

za radost ne znam otkad ti meni reče ne volim te.

Pruži ruku na rastanku, reci nešto lepo barem sada,

budi moja još večeras i više nikada.

Veruj u sunce i kad ne sija, veruj u moje sne,

veruj u srce koje za tebe, dalo bi, dalo, sve.

Jedina zvezdo od sunca lepša bliži se oproštaj,

učini bar to što se može, poljubac jedan mi daj."

(Buca Jovanović - Žika Rajković)

"Pruži ruku na rastanku" je poslednji hit Buce Jovanovića na albumu Cveleta Radovanovića iz 1988. godine.

- Imao sam najveću sreću da sa Bucom Jovanovićem snimim moju prvu ploču i ličnu kartu "Vrati se ljubavi moja". Imao sam i najveću nesreću da budem poslednji Bucin pevač, da snimim njegove poslednje pesme uz orkestar Bobana Spasojevića i da ih objavim posle Bucine smrti - kaže Cvele Radovanović.

- Jedva je govorio, samo mi je izustio: "Ja neću biti u studiju, a ti pevaj kako osećaš da treba". Na ovom albumu je i bukvalno poslednja Bucina pesma "Sve je teklo burno kao reka".

Šeki Turković je jedan od poslednjih i najplodnijih Bucinih pevača (preko 30 snimljenih pesama).

- U vreme saradnje sa Šabanom imao je Buca i zdravlja i volje za nove pesme. Pošteno rečeno, dok je sarađivao sa Šabanom nije stigao da se razočara u kolege i estradu. Ja sam počeo da snimam sa Bucom 1983, kad je već popustio sa zdravljem. Snimili smo tri albuma, snimili smo i "Spomenar", moju ličnu kartu. A onda mi je nagovestio da ako budemo radili i četvrtu ploču, neće moći da je svira. Tako je i bilo, moju poslednju ploču sa Bucinim pesmama iz 1987. svirao je orkestar Zorana Vlajića - seća se Šeki Turković.

Radojka Rada Milošević je idealan tumač Bucine tihe sete. Odbila je dosta Bucinih pesama, a snimila samo jedan album, 1986. godine.

- Ispalo je da sam sa Bucom snimila moj prvi, jedini i poslednji album. Upoznala sam ga rano, još 70-ih godina, kada je bio na vrhuncu. Kad je čuo moj glas, rekao je: "Šta je ovoj ženi, kao da je bolesna". Trebalo je još '76. da snimimo ploču. Ali, kad sam čula kako je jednu poznatu pevačicu gađao cipelom, nezadovoljan kako je pevala u studiju, pomislila sam šta li tek meni može da uradi, pa odustadoh od snimanja. Posle Buce ništa nisam snimala. To sam svesno uradila, po cenu da nikad ništa ne snimim. Neću da snimim nešto u čemu ne pronalizem sebe i što ne ostavlja traga na mojoj duši. Neću da snimam samo zbog broja, pa da se jednog dana hvalim da sam snimila 50 ploča - kaže Radojka Milošević.

Jedan od najvećih svedoka Bucinih poslednjih studijskih dana bio je legendarni tonski snimatelj Aca Radojičić.

- Buca je široj javnosti poznat kao Šabanov muzički otac, boem i kockar. Važio je za najtraženijeg kompozitora i najtežeg saradnika. Znalo se da je muzički genije, govorilo se da nije znao note, a ja sam svedok da je u studiju bio nemogući perfekcionista. Zakažemo snimanje u pet popodne, a završimo u pet ujutru. Muzičari krenu da sviraju, Buci sine ideja, zaustavi orkestar i gumicom izbriše prethotne note, pa običnom olovkom dopiše nove. Ja i moje kolege u studiju pobacamo jastuke sa kožnih fotelja i dvoseda, pa dremamo i spavamo dok Buca ne iskristališe svoje aranžmanske ideje. Tek ujutru, pred zoru, zavrti se magnetofon. Mikspult se usija od struje i lampaša, a Buca primeti: "Ovaj Aca snima kao na šporetu" - priča Aca Radojičić, snimatelj Bucinih poslednjih pesama.

- Buca je bio izvanredan domaćin, kako nas je samo počastio posle snimanja sa Safetom. Kao da su predosetili da se više neće videti. Pio je Buca, pio je i Safet, zapali Buca, zapali i Safet. Napravili su takav dim u studiju, da sam morao nekoliko puta na luftiranje. Ponosan sam na taj snimak, predosetio sam da snimam poslednje Bucine pesme i poslednje Safetovo izdanje. Sećam se, priredili smo Safetu doček, koji retko koji pevač može da doživi. Radio Beograd je poslao reportera na beogradsku železničku stanicu i uključio Safeta direktno u program. Da, dobro ste čuli: Safet Isović je u Beograd došao vozom.

Budimir Buca Jovanović preminuo je na današnji dan, 22. decembra 1987.

Ovo je sećanje na oca srceparajuće pesme, majstora sa najslađim prstom i najbrutalnijim jezikom.

(Goran Milošević)