Dragoljub Ristić Laki, nesuđeni "Južnovetrovac": Ja sam orijentalniji i od Mileta Kitića (PLEJLISTA)

Laki je pevač izuzetnog osećaja za ritam, neponovljive boje glasa i prefinjenih trilera

"Volesmo se a deca smo bili, beše ljubav kao suza čista,

Preporučujemo

još ponekad kroz maglu sećanja osmeh tvoj mi pred očima blista.

Ako staru ljubav tražiš potraži me svet je mali,

krenućemo srećni opet s onog mesta gde smo stali.

Svoju čežnju ti skrivaš u sebi ne bi li me bar slučajno srela,

možda sada prećutala ne bi to što onda reći nisi smela.

Pronađi me ili da te nađem, sreći svojoj opet da krenemo,

već je jasno i tebi i meni jedno drugom mi nedostajemo."

(Doca Ivanković - Stevica Spasić)

"Ako staru ljubav tražiš" je ubitačna sentiš dvojčica iz 1981. i ulaznica Dragoljuba Ristića Lakija u Muzičku apoteku.

- Kad smo snimili ovu pesmu, odveo sam ceo orkestar na večeru. Tekstopisac Stevica Spasić trebalo je da se ženi, po drugi put. Doca Ivanković je već bio viđen za kuma. Ali, Doca predloži da to budem ja, em smo drugovi iz detinjstva, em smo zemljaci, em smo isto godište. Tako se Stevica i ja okumismo, tako počeh sa snimanjem ploča - priča Dragoljub Ristić Laki, okoreli narodnjak iz Bojnika, legla trubača.

- Rođen sam u carstvu trube, u komšiluku Fejata Sejdića, u selu Stubla kod Bojnika. Po završenoj školi prelazim u Leskovac, gde i danas živim. Na insistiranje mog prvog kompozitora Doce Ivankovića na jednoj ploči sam potpisan kao "Leskovčanin". Ali, moj nadimak koji me prati još iz detinjstva je "Laki". Bio sam brz i na jeziku i na pesmi, pa me učitelj u prvom razredu osnovne škole popne na klupu da pevam. A ja krenem sa čistom Šumadijom: "Kosio sam seno dole kraj Morave", "Oj Dunave plavi".

Laki je i u diskografiju ušao dvojkaški sa četiri pesme kompozitora Doce Ivankovića i tekstopisca Stevice Spasića na singlicama iz '80. i '81: "Ostade mi dužna u ljubavi", "Kad već mora neka tako bude", "Ako staru ljubav tražiš", "Srce moje izdrži još malo".

- Od 1976. sam član "Beogradske estrade". Batalio sam školu zbog muzike, još posle osnovne. Sa mojim zemljakom i kasnijim kumom Stevicom Spasićem prvo dolazim u Leskovac. Ja radio u bolnici, a Stevica u optici. Stevica je postao tekstopisac, veoma uspešan menadžer i organizator koncerata, a ja najveća lokalna zvezda. U našoj ekipi pevali su i Ceca Ražnatović, Viki Miljković, Biljana Jevtić, Boban Zdravković, Bata Zdravković, mnogo pre nego što su postali zvezde.

Od početka diskografske karijere Laki je vođen sigurnom rukom velikih majstora. Bez glamurozne audicije i bez ikakve reklame traje već 40 godina.

- Poveo me Doca Ivanković u studio u Košutnjaku da vidim kako izgleda snimanje, a tamo Savo Radusinović snima "Pomirenja više nema". Izlazi šef orkestra Dragan Aleksandrić i poziva me u studio da me isproba. Ja krenem "Ah meraka u večeri rane" i već posle nekoliko taktova prekide me i reče Doci: "Ovaj može da snima". To je, na neki način, bila moja prva audicija, spontana i nezvaniča.

- Usledilo je moje prvo snimanje u čuvenoj "Petici". Kako je red, probam na "tri, četiri" sa Aleksandićevim orkestrom moju prvu pesmu. Tonac je to snimio, pustio nam da preslušamo, a moj kompozitor Doca Ivanković reče: "Ovo je dobro, ja ništa ne bih dirao". Taj probni snimak je ostao za sva vremena na mojoj prvoj ploči.

Laki je pevač izuzetnog osećaja za ritam, neponovljive boje glasa i prefinjenih trilera. Peva sve živo, ubija narodnjake, naročito one najteže.

- Ja znam da dobro pevam, znaju to i moje kolege, a svestan sam da nisam zvezda. Teško je živeti u Leskovcu, a biti popularan. Uostalom, što južnije, to tužnije. Ja nemam razloga da budem tužan i da žalim što nisam postigao i više. Imam svoj stil, svoju publiku, nekoliko pesama po kojima me ljudi znaju.

- Gledam ja i ove "zvezde", i pravo da vam kažem ne čuh ništa posebo i jedinstveno, nijednu neponovljivu boju glasa, sve jedno isto. Ja, bogu hvala, nisam ničija kopija, izgradio sam sebe i svoj stil.

Posle prvih singlica snimao je Laki i nekoliko uspešnih albuma, sa desetinama orijentalnih i južnjačkih pesama: "Ovo dete na tebe me seća", "Cela večnost malo mi je", "Putnik bez puta", "Kako da uđem u kuću tvoju", "Nevero", "Sijerinska Banjo, noćas sam te sanjo", "Postali smo jedan život", "Radice, radosti moja", "Sanjao sam da se ženim", "Nemoj da zaspiš, budna mi ostani", "Njivo moja neorana"...

- I danas me pitaju ispisnici kako je moguće da ništa nisam snimio za "Južni vetar". Na mojim pločama je potpisan orkestar "Južni ritam", pa su mnogi pomislili da je u pitanju štamparska greška. Istina je, Mile Bas je naš Leskovčanin, moj kum Stevica Spasić je jedan od njegovih udarnih tekstopisaca, ali, eto, ja ne uđoh u "Ju-ve".

- Možda je moj kum Stevica Spasić hteo da me zadrži uz sebe, plašeći se da ne odem sa ostalim Miletovim pevačima. Jer, kad otkaže neka zvezda, ja sam bio tu da budem rezerva. Niš, Pirot, Prokuplje, Leskovac, Bosilegrad, Bojnik. Nema sela u tom kraju gde nismo napunili salu. Naravno, da sam ušao u "Južni vetar" punio bih i beogradske i svetske sale i stadione, imao veliku reklamu. S druge strane, ja sam orijentalniji i od Mileta Kitića. Sve to što pevaju "Južnovetrovci" ja mogu još bolje, a teško da oni mogu da pevaju Šumadiju na mom nivou.

(Goran Milošević)