Mića Teofilović, narodni pevač i svirač: I danas snimam sa živim instrumentima (PLEJLISTA)

- Ja sam ceo radni vek narodni svirač i pevač. I danas se ne stidim svog znanja i poimanja naše prave narodne muzike - rekao je Mića Teofilović

"Ide Mile putićem i peva, u ruci mu maramica bela.

Preporučujemo

Daj mi Mile maramicu belu, vezla sam je u svetu nedelju.

Vezla sam je a majka me klela, dabogda je ćeri ne ponela.

Kako kleše, tako mi i beše, maramicu momci mi odneše".

(Mića Teofilović)

- Moja prva snimljena pesma otvorila mi je mnoga vrata. Ideja je bila da za prvu ploču uradim dva kola. Legendarni Ćole iz Diskosa primeti da mu nešto fali. Ja se setim narodnog teksta koji sam pevao na veseljima i snimim uz kolo - priča Mića Teofilović.

- Era i ja smo snimili vokale, i tako se pojavilo moje prvo diskografsko delo nazvano "Devojačko i momačko kolo", na kasnijim izdanjima poznato kao "Ide Mile putićem i peva". Po sat vremena su čitane želje i čestitke na radiju, a slušaoci se pitali koja je to pesma toliko tražena. A onda kreće kolo uz pesmu, pesma uz kolo, i tek tamo negde u trećem redu kreće pevanje.

Mića Teofilović je ponosni Kolubarac, odnegovan na tradiciji šumadijske pesme i narodnih običaja.

- Rođen sam u Pridvorici kod Lajkovca, pokraj reke Kolubare i legendarne Lajkovačke pruge. Odrastao sam u berićetno vreme za pesmu - pune kafane, na svakom vašaru po dvadesetak šatri. Sećam se, jako pojačalo, a slab napon, nestane struje, a mi nastavimo sa svirkom i pesmom bez ozvučenja. Sve smo radili, samo da se šatra ne isprazni.

Svadbe i vašare pretvarao je Mića u narodne svetkovine, uz promociju novih kolega i koleginica i scenskih bravura.

- Hiljade svadbi sam odsvirao u narodnoj nošnji sa mojom grupom pevača "Kolubarci". Bilo je tu i novotarija: desetak godina pre Saše i Brene promovisali smo duge noge i jahački stil. Mnogo je pevačica bilo na mojim ramenima i harmonikama. Kad nemam pevačicu u ekipi, tu je bio Era Ojdanić da izigrava žensko. Sve sam ja to radio mnogo pre Saše Popovića, samo što to nisam ekranizovao.

Mića Teofilović je pravi fanatik na harmonici (beloj, crnoj, crvenoj i plavoj), kompozitor, aranžer, šef orkestra, organizator narodnih manifestacija, pedagog. Snimio je stotine narodnih pesama i kola, snimio je i hit svih vremena "Pevaj ujko, pevaj rode".

- Zbog harmonike sam napustio peti razred osnovne škole i počeo da plačem za harmonikom. Otac mi nabavi harmoniku, ali me natera da završim vanredno makar osmogodišnju u Lajkovcu. A kad sam se latio harmonike, vežbao sam dan i noć pesme i kola u originalu. Kad se pojavi neka hit pesma, svirao sam je po dvadeset godina, dan i noć. Danas se pojavi tzv. hit, mlade kolege ga skinu sa "Jutjuba", a nikad ne sviraju na tezgi.

- Ja sam ceo radni vek narodni svirač i pevač. I danas se ne stidim svog znanja i poimanja naše prave narodne muzike. Učio sam da zadovoljim svakog gosta, a ne samo muzičke urednike. Da se pitaju muzički urednici RTS-a, moja pesma "Pevaj ujko, pevaj rode" nikada se ne bi čula. Kada sam je snimio, legendarni tonski snimatelj Aca Radojičić mi reče: "Mićo, ovo će biti hit svih vremena".

- Snimio sam je pre 40 godina, a čekao nekoliko godina na izdavanje. Čak su i čelnici Diskosa bili sumnjičavi, rekoše mi samo: "Ovo je smešno, nije ujka za pesmu". A šta se danas pominje u pesmi, sramota me i da izgovorim: gaćice, brushalter, smrad, kokain, insomnija...

Mića je repertoarski jedan od najpotkovanijih narodnjaka, pobednik je takmičenja "Ko zna više narodnih pesama i kola".

- I danas smem da izazovem celu estradu da se takmičimo u poznavanju narodnih pesama i kola, ali u originalu, onako kako zvuče u svom izvornom obliku na prvim snimcima. Nekad su se Cune i Mile takmičili ko zna više pesama. Eto, i ja sam pre dvadesetak godina izazvao celu estradu i pobedio na takmičenju ko zna da odsvira "u dugme" leve i desne ruke i otpeva u originalu, bez nota, iz glave.

- Ja i danas sviram i snimam nove pesme sa živim instrumentima. Svedok mi je najveći tonski snimatelj gospodin Aca Radojičić - dvadeset ljudi u orkestru i desetak ljudi u pevačkoj grupi. Sve čisto, sve autentično, pa i poneka greščica, koju smo namerno ostavili u snimku kao draž žive svirke.

(Goran Milošević)

kića

(Telegraf.rs)