Šeki Turković u pesmama Predraga Negovanovića: Tandem od emocije i karaktera (PLEJLISTA)

Kad je prava narodna muzika počela da lipsava trčećim korakom, Šeki je digao sidro i otišao u Ameriku

"Noćas mi se pije neko piće slatko,

Preporučujemo

neke usne tople koje dugo želim,

noćas bih da diram, al' ne smem da taknem,

kako da odolim tim usnama vrelim.

Dotaknuću, pa neka me kazne,

poljubiću, pa neka me zgrome,

primiću je na grudi k'o jagnje,

nek' presude jednom srcu mome.

Noćas mi se plače, al' neću da plačem,

utešiću srce, daću mu da pije,

ja odavno nisam poželo jače,

ni voleo nisam, zašto to da krijem."

(Predrag Negovanović - Radmila Mudrinić)

Ovo je hit za 21. vek i najtraženija pesma iz opusa Šekija Turkovića. Urbana dvojčica sa malo teksta, bez treće strofe, sa divnim recitalom i pamtljivim refrenom.

- Ispalo je da je i moj recital pomalo podigao ovu pesmu. Uoči snimanja uvežbavao sam pesmu i pomalo recitovao stihove. Ušao sam u gluvu sobu i krenuo "Noćas mi se pije neko piće slatko". Primetih kroz staklo kako Peda Negovanović i Bane Vasić skaču od sreće i viču: "To, majstore!" - priča Šeki za Muzičku apoteku.

- Tako smo rešili da moj recital bude uvod u pesmu. I sad se naježim kad se setim sjajnih recitalia spikera Dušana Vidaka i Pere Crnobrnje u pesmama "Oj, goro zelena" i "Zapalio bih celo selo".

Šeki se nije nadao velikom uspehu pesme "Dotaknuću", za razliku od njegovog kompozitora Predraga Negovanovića.

- Verovao sam u emociju pesme, u tu divnu poruku koja stane u jednu reč "Dotaknuću". Isto tako verujem i u ovih dvadesetak miliona pregleda na Jutjubu, verujem da su pravi, a ne napumpani - kaže maestro Predrag Peda Negovanović, Šekijev ubedljivo najplodniji kompozitor.

- Ušao sam u PGP krajem 80-ih. Tamo zatekoh elitne kompozitore: Docu, Vukasa, Pedu, Mišu, Bosanca. Odabrah Pedu, i nisam pogrešio. Moja prva ploča za PGP iz 1989. sa vodećom pesmom "Čovek sa srca dva" prodata je u 180.000 primeraka. Bilo je to prijatno iznenađenje za mene, a još veće za direktora produkcije - ističe Šeki.

- Sećam se, direktor PGP-a Stanko Terzić ulazi u kancelariju i pita prisutne kompozitore: "Da li ste vi čuli za nekog Šerifa Turkovića? Taj ubi od prodaje". Ja ustanem onako stidljivo, kažem da sam ja Šeki, a ne Šerif, ispričam da sam osam godina proveo u Diskosu, a direktor će: "Gde si bio dosad, oca ti očinjega!"

Šeki Turković i Predrag Negovanović - 30 godina saradnje, desetak studijskih albuma, stotinak snimljenih pesama, dvadesetak večitih hitova: "Dotaknuću", "Da su meni dvadeset i dve", "Čovek sa srca dva", "Budi deo mog života", "Pogledaj me jednom nežno", "Hoću malo rodnog neba", "Okreni jastuk ljubavi", "Poklanjam ti ostatak života", "Ljubav si potrošila", "Dve hiljade noći", "Prođe ljubav", "Što imadoh sve ženama dadoh", "Zbogom i hvala na svemu", "Tragovi ljubavi"...

- Šeki je čovek od emocije i karaktera. Dugo je snimao sa Bucom, a kad je ostao bez svog majstora, potražio je nešto novo i izabrao mene. Naša saradnja je tako duga i tako plodonosna, pre svega zbog Šekijevih ljudskih kvaliteta - kaže maestro Predrag Negovanović.

- Ništa specijalno se nisam trudio oko pesama za Šekija, hit se desi ili ne desi. Trudio sam se mnogo više da ga medijski poguram, ispoštujem kao čoveka i saradnika. Šeki je okoreli narodnjak, ne sretoh takvog zaljubljenika u dvojku i harmoniku.

Kad je prava narodna muzika počela da lipsava trčećim korakom, Šeki je digao sidro i otišao u Ameriku.

- Otišao sam u Ameriku pre pet godina, kada je tretman prave narodne muzike dotakao dno, kada su ugašene sve narodnjačke radio stanice u Beogradu, kada sam svoj poslednji "projekat" platio 10.000 evra, a zauzvrat nisam dobio ništa.

- Kad se raspala Juga, raspala se i diskografija, harmonike su zamenili kompjuteri. Sad snimiš pesmu, ne dobiješs čak ni CD-a, ostalo ti samo da se obesiš na Jutjub. Ja u tome neću da učestvujem, zarekao sam se da nikad neću otvarati svoj fejsbuk profil - naglašava Šeki.

- Plašio sam se reakcije publike posle mog petogodišnjeg boravka u Americi. Ispalo je da sam traženiji više nego ikad, morao sam da prebukiram kartu da bih ispoštovao sve pozive. Ja sam od 2001. odlazio svake godine u Ameriku po par meseci. Pevam ja i danas po Americi, vozim po američkim drumovima i solidno zarađujem, al' mi najlepše u kad pevam u mojoj zemlji.

(Goran Milošević)