88. godina od rođenja Cuneta Gojkovića: Tvrdo srpstvo planetarnog gospodina (PLEJLISTA)

Snimao je Cune i najsrpskije pesme, i to u vreme najtvrđeg titiozma

"Crni vrhu, kraju od Srbije, tebe tama sa svih strana bije,

Preporučujemo

od Bosne te opasala Drina, pa te strašno gledati očima.

U tebi je dosta druga palo, mnogo majki kukajuć' ostalo,

mnoga seja osta sirotica, mnogo žena osta udovica.

Mila sejo, venac mi opleti, pa na Drinu vodu ga donesi.

Pusti venac neka Drinom plovi, nek' pokaže gde su nam grobovi.

Moja Drino valovita reko, nosi pozdav drugovima preko,

nosi pozdrav našem milom rodu, mi ćemo im doneti slobodu". (narodna)

Ovo je jedna od desetak rodoljubivo-patriotskih pesama iz opusa Cuneta Gojkovića (1932 - 2017). I kad je snimao pesme sa svih meridijana i pesme svih naših "naroda i narodnosti", Cune je pevao "Srpsku trubu" i "Vojvodu Sinđelića".

I oni koji ga ne vole, koji ga smatraju pevačem jednog, dva ili tri hita, priznaju - Cune je pevačina. Počasno mesto u svakoj muzičkoj antologiji zauzeo je odavno, i pažljivim izborom pesama, i enciklopedijskim znanjem nekoliko hiljada pesama, i suverenim scenskim nastupom, i imidžom svetskog gospodina.

- Cuneta sam upoznao krajem 50-ih u hotelu "Bristol". Imao sam seriju nastupa sa Lolom Novaković, a Cune je u hotelskom orkestru svirao bubnjeve i povremeno otpevao poneku pesmu. Uvek nasmejan, duhovit, plenio je svojom elokventnošću, maštom i smislom za improvizaciju. Cunetov prijatelj, Đura Mrđenović, uporno je nastojao da ga ubaci u Radio Beograd, koji je bio bastion muzičkog života. Ko uđe u radio, definitivno izlazi iz kafane - pričao je za Muzičku apoteku Boki Milošević.

- Malo je poznato da se Cune nekoliko puta prijavljivao na audiciju, ali neprikosnovenom Carevcu se jednostavno nije dopadao način njegove interpretacije. Cune je pevao drugačije od svih, a Car tu slobodu nije dopuštao. Ipak, kad se pojavila pesma "Kafu mi draga ispeci", Cune je na mala vrata ušao u radio. I pored Carevčevov otpora, Cunetov talenat je pobedio. Cune je postao i ostao pevački bard, ne samo narodne pesme, nego i svih drugih muzičkih žanrova.

Cune je svuda prolazio lako, sem kod Carevca na Radio Beogradu. Posle "Haliska" i "Kafe" nije mu bilo kraja. Tokom boravka u Americi opčinio je Semija Dejvisa i Dina Martina. Postao je najpoželjniji državni pevač i najpoželjniji pevač jugoslovenske emigracije.

- Pevao sam pred Titom na dočecima novih godina, na prijemima u čast stranih državnika. Ako nam je u goste dolazio meksički predsednik, ja sam bio tu da otpevam nekoliko meksikanskih pesama, ako je bio rumunski i mađarski, opet ja. Sećam se, na Prvoj konferenciji nesvrstanih 1961. godine naučio sam nekoliko arapskih pesama. Naser je bio oduševljen, interesovao se da li sam školovao glas. Kad sam mu odgovorio da nisam, spontano je rekao: "Znači, to vam je od boga" - govorio je legendarni Cune.

- Kada sam pevao jugoslovenskoj emigraciji, pevao sam zagorske, dalmatinske, makedonske, slovačke, rusinske pesme. Svakom je milo da čuje pesmu iz svog kraja. E sad, ako na scenu izađete sa tri nacionalističke pesme, onda niste poželjni. Ako, na primer, u jugoslovenskom klubu pevate jednu za drugom "Ko to kaže, ko to laže Srbija je mala", "Srpska se truba s Kosova čuje", "Oj, vojvodo Sinđeliću, vi očigledno ne nosite pozitivnu poruku.

- Dok je postojala Jugoslavija, nametan je veštački paritet. Zamislite samo: ja sam pevao u Americi na poziv Matice iseljenika Hrvatske, a Ivo Robić na poziv Matice iseljenika Srbije! Emigrantskim grupama to nije odgovaralo, pa su me izvrgavali ruglu, opisivali kao komunistu i prodanu dušu. S druge strane, naša štama je pisala da pevam "četnicima preko bare". A ja sam samo pevao svakome ko me traži, jer to mi je posao. Zamislite bricu da odbije da vas brije zbog boje kože.

Snimao je Cune i najsrpskije pesme, i to u vreme najtvrđeg titiozma. Kad je Tozovac spasavao živu glavu zbog "Jeremije Krstića", Cune je početkom sedamdesetih snimio "Oj, vojvodo Sinđeliću", "Crni vrhu kraju od Srbije", "Mi smo s tobom Svetozare Miletiću", "Odmetnu se Mara u hajduke", "Za tebe su moji stari vojevali boj", "Ko to kaže Srbija je mala", "Janičar".

- "Janičar" je pesma na koju sam najponosniji. Trebalo je da je snimim ja, al' mi nisu dali, trebalo je da je snimi Šaban, al' mu nisu dali. Srećom, uspeo je Cune pre 40 godina. I to govori o Cunetovoj širini - kaže maestro Novica Negovanović, kompozitor "Janičara".

(Goran Milošević)

(Telegraf.rs)