Marija Trajkovska, tiha diva vatrene krvi: Od Šumadije, do Bosne i Meksika

Prvu ploču je prodala u 100.000 primeraka, ušla u PGPRTB sa dva megahita

"Zašto te ljubavi nema, već mnogo noći je prošlo,

Preporučujemo

vreme kao da stoji, ne da sreći da nas spoji.

Požuri ljubavi u moj zagrljaj, životu mi snage daj,

prihvati mi ruke, za druge ne mari,

vodi me kroz život, sa mnom gospodari.

Niko ti ravan nije, na ovom svetu belom,

volim te ljubavi moja, ja te volim i dušom i telom.

Vezaću tebe za sebe toplinom ljubavi svoje,

saznaćeš kol'ko te volim kad se ruke naše spoje".

(Predrag Vuković Vukas)

- "Pozuri ljubavi u moj zagrljaj" je hit sa prve ploče Marije Trajkovske i njena lična karta. Na istoj toj singlici iz 1977. našao se i njen drugi hit "Plava Ciganka".

- Pevala sam u jednoj kafani u Preljini u koju je dolazio kompozitor Predrag Vuković Vukas. Moje kolege predlože da otpevam nekoliko orijentala. Ja otpevam splet, a Vukas ustane i ode. Ja pomislim - razočarao se. Posle par dana došao je da mi ponudi pesme. Vukas uzme gitaru, pokaže mi pesmu, pa mi reče: "Pevaj da se tresu prozori" - priča za Muzičku apoteku Marija Trajkovska.

- Vukas je neviđen perfekcionista, nisam srela takvog fanatika među kompozitorima. Tražio je od mene, devojčurka od 18 leta, da izvučem sve od sebe, da otpevam i snažno i visoko. Svaki mišić je igrao na meni dok nismo uvežbali. Sad vidim da je bio u pravu - prikrio je moje početničke nedostatke i hvala mu do groba.

Tako se pozlatio Marijin diskografski prvenac. Prvu ploču je prodala u 100.000 primeraka, ušla u PGPRTB sa dva megahita.

- Ja sam pravo iz kafane zakoračiča u diskografiju i estradu. Moje prve pesme nisu ni stigle da se zavrte, a usledio je novi izazov - odmah posle prve ploče dobila sam ponudu da kao debitant nastupim na "Ilidži" 1978. Ponela sam dve haljine, a na putu prema Sarajevu moj kompozitor Predrag Vuković Vukas mi reče da nabavim i treću, računajući da ću posle dve polufinalne večeri proći u finale. Tako je i bilo, kao totalni autsajder zauzela sam treće mesto.

- Pevala sam Vukasovu pesmu "Tajno venčanje", a na bini orkestar Buce Jovanovića sa dvadeset ljudi. Buca nervozan, nisu stigli da uvežbaju moju pesmu. Mene uhvati još veća trema kad videh Šabana, Safeta, Bebu, Zoricu, Marinka. Jedino se publika sažalla na me, dadoše mi aplauz, valjda da me ohrabre. Taj aplauz od strane ilidžanske publike nema cenu.

Marija Trajkovska je rođena u Banatu, u Glogonju kod Pančeva, od majke Makedonke i oca Mađara. Ta mešavina krvi i višenacionalno okruženje predodredili su Marijinu muzičku svestranost.

- U početku sam pevala ne baš razgovetno, u nekom grču, nesigurnim akcentom i dikcijom. Moj srpski je bio meka čudna mešavina. A onda me Šaban Šaulić nauči u jednoj kafani: "Maki, za početak otvori osta, nadiši se, lepo izgovori reč, izbaci taj grč".

Marija je repertoarski veoma raznovrstan pevač: od Šumadije do Ciganije, od Bosne i Makedonije do Meksika. Snimila je ceo album sa meksikanskim i mediteranskim pesmama. Snimila je i jednu brzu dvojčicu koja se zavrtela u željama i čestitkama - kad se spoje dvoje mladih treba im samo "Prazan stan i mali otoman".

Otvorila je Marija i eru "Plavih Ciganki", mnogo pre Mileta Kitića I Stoje. U stvari, ovom pesmom jedna vatrena crnka štiti dostojanstvo svoje boje, pa poručuje: "Plava Ciganka ne mogu biti, al' te mogu vatreno ljubiti. Ako nećeš mene, ako imaš duše, idi kod plavuše".

Kad je sazrela pevački, presnimila je svoja dva najveća hita. Marijine pesme vole i njene daleko popularnije koleginice.

- Ne ljutim se na Nadu što mi je presnimila pesmu "Požuri ljubavi". Na kraju krajeva, dobila je odobrenje kompozitora koji svoju pesmu može da da kome god hoće. Zaboleo me način na koji je to učinila. Pozvala me u butik kod naše zajedničke prijateljice, stala ispred mene i rekla: "Jaoj, Maki, sad ćeš da me ubiješ. Ja sam ti presnimila pesmu! Šta ću kad sam oduvek bila zaljubljena u nju".

Snimila je Marija i jedan ubitačan sentiš, najlepšu posvetu prohujaloj mladosti:

"Plakala sam sinoć, dok si ti spavao, prvi put primetih nisi više mlad. Boja tvoga lica sve je više bleda, a u kosi vidim već poneka seda. Plakala sam, plakala, suze nisam brojala, ej mladosti, mladosti, što nas ostavi".

- Tu pesmu je napisao i komponovao moj bivši muz Mića Stanojević Piromanac. Zamišljao je sebe kako odmara posle naporne tezge, a ja bdim kraj ognjišta i spazim mu prvu sedu. I Buca Jovanović je bio zaljubljen u ovu pesmu. Kad je čuo samo je rekao: "Ima samo jednu manu, nije moja".

Eto, to je Marija Trajkovska - tiha diva vatrene krvi. Od tihe dive dosta i ovoliko.

(Goran Miloševič)