Janko Glišić, šabačka legenda: Pevač skupih i neizlizanih pesama (PLEJLISTA)

Janko Jane Glišić je školovan pevač, repertoarski izuzetno potkovan i raznovrstan, intonativno stabilan, dikcijski i scenski besprekoran. Prvi je čupavac među šabačkim narodnjacima

"Da li žališ što odlazim, reci bar sad kako ti je,

Preporučujemo

da l' te duša za mnom boli, il' me nikad htela nije.

Isprati me, kaži zbogom, zbogom moje milo,

ne ljubi me na rastanku, jer još bi mi teže bilo.

Sanjaću te jer te volim, tražiće te ruke moje,

vratiti se nikad neću, svršeno je za nas dvoje.

Kada odem, znam žaliću, duge će mi biti noći,

teško ću te preboleti, al' ti nikad neću doći."

(Ilija Spasojević - Milijan Rafajlović)

- "Da li žališ što odlazim" je moja stara lična karta, a imam i novu, Bogu hvala. Snimio sam je 1975. godine, kada sam pevao u Valjevu, u bašti hotela "Grand". Valjevski pesnik Milijan Rafajlović, stalni gost i direktor robne kuće, ponudi mi nekoliko napisanih pesama. Milijan čita, a ja prebiram po papirima. Tako sam naleteo na ovu pesmu, zgrabio papir, seo u kola, i pravac u Beograd kod mog kompozitora Ilije Ike Spasojevića - priča Janko Glišić.

- Ulazim u kuću, i pravo s vrata pevam pesmu. Pogodio sam i ton koji sam snimio na ploči. Ilija zgrabi harmoniku, i za deset minuta je nastala pesma. Iste večeri sam opet pevao u "Grandu" i, naravno, isprobao moju novu pesmu. Otpevao sam je jednom, a publika je naručivala nekoliko puta, iako su je prvi put čuli. Te večeri sam shvatio da sam ubo veliki hit.

Ovaj hit je, zaista, obeležio karijeru Janka Glišića. Obeležio je i milione ispraćaja - u vojsku, "na privremeni rad u Nemačku", na studije i ostale daleke pute. A šta tek reći za pozdrave, želje i čestitke: slušaoci su čekali u redovima ispred šaltera narodnjačkih radio stanica. Svi su znali pesmu, a malo ko pevača. Neko je naručivao pod nazivom "Da li žališ što odlazim", neko je pamtio po stihu "Isprati me, kaži zbogom", a neko po "Ne ljubi me na rastanku". Tako biva kad je pesma lepa - možeš izvući nekoliko pamtljivih naslova.

- Mogao sam lepo da živim i da napravim veliku karijeru i da sam snimio samo jednu pesmu - "Da li žališ što odlazim". Ovaj hit me prati i dan-danas, a drago mi je da 'lebom 'rani i moje kolege. Dočekao sam da moj najveći hit bude snimljen i kao trajni snimak za arhivu Radio Beograda uz Narodni ansambl pod upravom Branimira Đokića. Jedino mi krivo što ne pozvaše mene da je snimim. Na RTS-u su me davno zaboravili, važno je da moj hit nisu - primećuje Janko.

Snimio je Janko i na svojoj prvoj ploči iz 1974. godine jednu od najslušanijih svadbarskih pesama "Poranila majka stara".

- Rođen sam u vreme kad je bilo malo medija, a mnogo lepih pesama. Na radiju sam mogao da uhvatim samo Beograd i Sarajevo. To je bilo dovoljno da zavolim i makedonske pesme i sevdah. Kao srednjoškolac u mom rodnom Šapcu, postajem član čuvenog "Abraševića", uz mog profesora Kostu Pavlovića. Dolaskom iz vojske oformio sam orkestar, prepun Valjevaca.

- Nastupali smo u hotelu "Vis" u Lazarevcu, gde je gostovao i orkestar Ilije Spasojevića sa Zoranom Kalezićem, Azeminom Grbić, Radetom Vučkovićem. Ja sam pevao svoj repertoar i, kad sam otpevo "Divno Sarajevo, Ilidža te krasi", Azemina se zaprepastila kako jedan šabački dečkić peva sevdah. Prišao mi je i čuveni kompozitor Ilija Spasojević i odmah ponudio da snimim ploču. Tako je i bilo - 1974. snimam svoj prvenac "Poranila majka stara".

- Kad sam ušao u studio, u tu čuvenu "Peticu", ostao sam bez glasa od treme. A onda je usledio još veći šok - u studio ulazi Buca Jovanović da svira drugu harmoniku! Kad me video onako uplašenog, Buca mi reče: "Opusti se mali, taman sam počeo da zidam vikendicu u Meljaku. Od tvoje ploče planiram makar crep da kupim".

Janko Jane Glišić je školovan pevač, repertoarski izuzetno potkovan i raznovrstan, intonativno stabilan, dikcijski i scenski besprekoran. Prvi je čupavac među šabačkim narodnjacima.

- Šabac moje mladosti bio je možda i najraspevaniji grad u bivšoj Jugi. Na svakih sto metara kafana, a skoro u svakoj muzika. Znalo se - posle škole korzo, a posle korzoa u "Mahalu" da slušamo čudo od deteta. Bio je to mlađani Šaban Šaulić, koji je i sa 15 godina bio bolji od svih nas.

- Ja sam voleo muziku i žene, diskografija me nije zanimala, estrada još manje. Sa mojim kumom Draganom Đurićem formirao sam orkestar, imao svoj programski repertoar, svoju publiku, svoje obožavateljke.

U periodu od 1974. do 1999. snimio je Janko 11 singlova i 6 albuma, oko 70 pesama. Snimao je sa Radetom Vučkovićem, Bucom Jovanovićem, Branimirom Đokićem, Mićom Teofilovićem, Radojem Barajevcem, Zoranom Starčevićem, Cvetinom Todorovićem, Miletom Basom, Hasanom Dudićem, Stevom Simeunovićem, Mićom Nikolićem, Milenkom Božićem. Bio je jedan od udarnih pevača kompozitora Ilije Spasojevića.

- Čika Ika je bio genijalac, jedan od najmaštovitijih kompozitora i najboljih svirača izvornih pesama. Pričao je grubo i nerazumljivo, pa kad uzme da mi pokaže pesmu, ja ga zamolim da je otpevuši. A on će meni: "Pa ja da znam da pevam, ne bih tebe ni zvao". Ika mi onda harmonikom pokaže melodiju, i tako sam uglavnom učio.

I danas se može čuti - u ovoj je kafani pevao Janko Glišić.

- U Valjevu sam pevao više nego u mom Šapcu - "Grand", "Lovac", "Platani". U Milanovcu - "Hotel Šumadija", "Banjaluka", "Gradiška", pevao sam i u legendarnim kafanana duž Ibarske magistrale, u Bosni, Evropi, Australiji. Naravno, i u Šapcu sam ostavio traga, naročito "Kod šumara" i u "Laguni".

- Pevajući u "Lovačkom domu" u Valjevu, ušla je grupa preleph devojaka. Kad sam ugledao jednu crnku, odsekle mi se noge. Okrenuo sam se kumu i rekao: "Dragane, ova mora biti moja". Posle dva meseca sam je oženio i, evo, u braku smo pola veka.

I pored diskografsko-estradne indolentnosti, ovaj raspevani Šapčanin snimio je nekoliko skupih pesama: "Da li žališ što odlazim", "Poranila majka stara", "Sviće zora, odlazim polako", "Život me kaznio", "Nosim ti crvene ruže", "Majka Radu obećala mladu", "Ceo život sreću čekam", "Ona ispraća njega, on ispraća nju", "Stari jelek i tkanice", "Varoš", "Najlepše je živeti u dvoje"... Janko Glišić je jedan od prvih pevaća "Južnog vetra".

- U "Južni vetar" sam ušao preko Ace Stepića, u čijem je ansamblu svirao Mile Bas. Tada su tek počele da se štamaju velke ploče. Odvede me Mile kod njega u stan da mi pokaže pesme. Verovali ili ne, ceo album sa osam pesama snimili smo kod Mileta u stanu.

- Odbio sam mnoge pesme koje su kasnije postale hitovi kod Sinana i Mileta Kitića. Mnogi bi žalili, ja ne žalim. Pevam od moje dvanaeste godine i živim od pevanja. Meni lepo, što i drugima želim. Sve preko toga bilo bi preterivanje.

(Goran Milošević)