Sećanje na Savu Radusinovića (1954 - 2007): 13 godina od smrti narodnjačkog šansonjera (PLEJLISTA)

Imao je manire svetskog gospodina, voleo je pesmu, znao da je donese i prenese emociju. Plenio je gospodstvom i u najzadimljenikoj kafani

Sreli smo se u proleće rano kad je cveće livadama cvalo,

Preporučujemo

najlepše sam ruže tebi poklanjao i svu ljubav od srca ti dao.

Ti si žena koju ludo volim, i kojoj se moje srce nada,

da ćeš opet sa prolećem ranim u moj život doći iznenada.

Zaboravit' nikad neću moći jedno leto provodeno s tobom,

stisak ruke, suze u očima, na rastanku kad rekosmo zbogom.

Ti ćeš večno biti u mom srcu, i ako si daleko od mene,

čujem s drugim sreću nisi našla, zato dođi i budi uz mene."

(Savo Radusinović)

Ovom pesmom se Savo ovekovečio, i kao pevač, i kao kompozitor i kao poeta. "Ti si žena koju ludo volim" snimljena je pre skoro 40 godina, i sve je slušanija. Kad je snimljena bila je moderna u godinama narodnjačke ćirilice, a danas je još modernija - pevaju je i "Grandovci".

Savo je autentičan kantautor. Rano je propevao i naučio da svira harmoniku. Iz rodne Podgorice dolazi u Beograd kod kompozitora Ace Stepića, i snima na prvoj ploči 1978. godine svoj prvi večiti hit "Šesnaest ti leta beše".

- Odsvirao sam Savi nekoliko pesama, on je pažljivo slušao i pevušio. Kad sam počeo "Šesnaest ti leta beše", zaustavi me i reče: "Ovu hoću!" Savina muzikalnost je očigledna. To je pevač mekanog, melodičnog glasa, školovan muzičar i dobar svirač na klavirskoj harmonici.

- Bio je oduševljen uspehom prve ploče, a naročito Savina braća i rodbina u Americi. Bio je to pravi gospodin pevač - priča za Muzičku apoteku Aca Stepić, Savin prvi kompozitor.

Jasno je bilo već posle prve Savine ploče - narodna muzika je dobila neponovljivog sentiš majstora. Savo se pokazuje kao kompozitor i poeta već na svojoj trećoj singlici.

- Kada sam sa svojim orkestrom prvi put zasvirao na Savinoj ploči, našalih se sa Savom pre ulaska u studio: "Mogao si i note da raspišeš". Savo je na iznenađenje svih prisutnih muzičara seo na stolicu, i za nekoliko minuta raspisao note za svoju prvu autorsku pesmu "Nesrećna ženo, ljubavi moja". Ispostavilo se da je pohađao i mizučku školu, što će se potvrditi i na kasnijim albumima - pričao je legendarni Tomica Miljić, koji je sa svojim ansamblom svirao na tri Savine ploče.

Na sedam studijskih albuma snimio je Savo desetine svojih autorskih pesama. Svaku drugu pesmu Savo je sam sebi komponovao: "Ti si žena koju ludo volim", "Jedno pismo, jedno suza", "Kako si mogla", "Kome li se sreća smeje", "Beograde ti mi dušu smiri", "Svako živi sad životom svojim", "Život se sa mnom poigrao sine", "Brzo prođe naša sreća", "Ti si kao prokleta Jerina", "Ja sam čovek s koferom u ruci", "Živim život neizmenjen", "Mila majko umorna i stara", "Zbog čega piješ, neznani druže", "Sad nemaš vremena za nene", "Zaboravi šta je bilo", "Zašto draga tvoje srce luta", "Što te volim kad nisi kraj mene", "Slikar", "Kavaljer", "Još smo deca"...

Diskografija Save Radusinovića je jednostavna: tri singla, pet LP-ija, dva CD-a i nekoliko festivalskih pesama. Na tako malo ploča, desetine lepih pesama. Po tome je najpribližniji Milančetu Radosavljeviću, koji mu je i bio uzor na početku karijere.

Savo je bio sam svoj majstor. Zato i nije menjao mnogo kompozitora. Najvše je sarađivao sa kompozitorom Docom Ivankovićem i orkestrom Miroljuba Aranđelovića Kemiša.

Od 1982. i albuma "Jedno pismo jedna suza", snimio je pet izdanja uz orkestar i aranžmane Miroljuba Aranđelovića Kemiša. Kemiš je imao i modernijih i komercijanijih izdanja, ali nigde ne zvuči tako narodnjački kao na Savinim pesmama.

Savo je pevač najsuptilnije interpretacije. Ni pre ni posle Save, niko tako nije milovao pesmu. Savo je tepao i blago otezao samoglasnike. Siguran sam da ne bi prošao audiciju kod Carevca, ne bi od Save bilo radijskog pevača.

Nije ga bilo ni u velkim medijima. I najokoreliji narodnjaci ne pamte kad su videli Savu Radusinovića u nekoj televizijskoj emisiji. Ušao je u narod sa najslušanijih narodnjačkih radio stanica, iskjučivo suvim kvalitetom.

Imao je manire svetskog gospodina, voleo je pesmu, znao da je donese i prenese emociju. Plenio je gospodstvom i u najzadimljenikoj kafani. I pred najpijanijim gostima ostao je gospodin. Gospodski je nosio i najtežu bolest, osmehom je krio tugu. Poživeo je samo 53 godine.

Preminuo je 29. oktobra 2007. u Sakramentu.

(Goran Milošević)