Princ sevdaha o Radojki, Kvaki, Beogradu: Nedžad Salković uz pesmu i svirku Radojke Živković

I oni koji ne slušaju sevdah i narodnjake, poštuju Nedžada kao umetnika i gospodina, pravog magistra elegancije

"Ako draga upita jarane da l' još sanjam njenu kosu plavu,

Preporučujemo

ti joj kaži, laži bolan za me, da sam ljubav dao zaboravu.

Kaži joj da pjevam, sretan i bez nje,

nemoj reći da mi duša za njom i sad mre.

Kaži dragoj pozdrav srca moga, koje prosi, neka se udaje,

nek' izbriše iz sjećanja svoga sve što spaja naše zagrljaje.

Kaži dragoj nek' ode bez jada, da se ženim najlepšom djevojkom,

sve joj pričaj, zelenog ti hlada, nemoj samo o mom jadu gorkom."

(Radojka Živković - Safet Kafedžić)

"Sretan i bez nje" sa festivala "Beogradski sabor" 1972. godine je tipična pesma iz dugogodišnje saradnje Nedžada Salkovića sa Radojkom Živković. Komponovali su za Nedžada najveći kompozitori i pesnici, pratili ga najtraženiji ansambli i orkestri. Ipak, vrhunac Nedžadove karijere vezan je za Beograd i Radojku.

- Najveći deo moje karijere vezan je za Beograd i Srbiju. Sve najlepše što sam doživeo u životu opet je vezano za Beograd i Srbiju. Ne da nema grada u kome nisam pevao, mislim da nema ni zaseoka u Srbiji u kome nisam nastupao - priča Nedžad za Muzičku apoteku.

- Muzički sastav Radojke i Tineta Živkovića apsolutno je obeležio moju karijeru, i matematički, i profesionalno, i ljudski. Naša saradnja je počela sredinom 60-ih, kada sam dobio poziv da budem vodeći solista u njihovoj ekipi. Nekoliko noći nisam mogao da spavam od sreće.

- Kad smo krenuli sa koncertima, verujte mi, trebalo mi je bar godinu dana da shvatim da ja to ne sanjam. Bila je to najlepša java u mojoj karijeri - s moje leve strane Radojka, a sa desne Tine Živković. Radojka i Tine imaju dva sina, Slobodana i Zorana, a govorili su da sam im ja treće dete.

Nedžad je pevao onako kako je Radojka svirala - umilno, pitko, odmereno, sa merom i merakom. Uz Radojku i Nedžada sve je potaman, ničeg suvišnog. Snimili su pedesetak pesama, što izvornih, što Radojkinih novokomponovanih u sevdalijskom ruhu: "Od kako je Banjaluka postala", "Evo ovu rumen ružu", "Kad ja pođoh na Benbašu", "Kolika je Jahorina planina", "Snijeg pade drumi zapadoše", "Put putuje Latif-aga", "Čudila se aman ja", "Kiša pada trava raste", "Bol boluje mlado momče", "Srdo moja", "S one strane Plive", "Sećaš li se kad si lani", "Na astalu gori sveća", "Kona na bunaru", "Sretan i bez nje", "Voljeni grade moj", "Bela zima proleću inati", "Kujundžija besedio", "Smeđe su joj kose po plećima pale", "Zbogom draga dušo moja", "Gde sam poš'o, gde sam zaš'o"...

- Zahvaljujući Radojki i Tinetu postao sam solista "Beogradske estrade", koja je u komunističkom sistemu radila na evropskom i tržišnom nivou. To mogu da kažem iako sam mašinac, nisam ekonomista. Sa Radojkom i Tinetom i sa "Beogradskom estradom" mogli su da pevaju samo oni najbolji.

- Nikad neću zaboraviti te koncerte. U hotelskoj sali u Bačkoj Palanci nastupali smo od osam sati do ponoći. Prilazi mi simpatičan čovek, sa vidnim hendikepom u hodu, i traži autogram. Bio je to Bora Spužić Kvaka - odmotava Nedžad slike iz prošlosti.

- Ubrzo je i Kvale postao pevač u našoj ekipi, zajedno sa Safetom, Tozom i Lepom. Nije mnogo vremena prošlo, na koncertu "Pod Bijelim brijegom" u Mostaru, bio je najveća zvezda. Preko celog stadiona transparent "Kvale mi te volimo". Ja ga pitam da li još uvek čuva moj autogram, a Kvale će kao iz topa: "Sine, vremena se menjaju. Sad ja dajem autograme".

I posle raspada Juge, sevdah živi u Srbiji. Sevdalinke se u 21. veku više pevaju u Srbiji nego u Bosni. Pesma "Kona na bunaru", koju je Nedžad snimio sa Radojkom pre više od pola veka, neizbežna je i na veseljima u srcu Šumadije.

- Ja sam najmanje kriv za raspad Juge. Da smo se pitali samo mi muzičari, do rata nikad ne bi došlo. I u bivšoj Jugi i u današnjem "Regionu Zapadnog Balkana", kako nas sve češće zovu, došao sam do sledećeg zaključka: po načinu življenja, komuniciranja, ishrane, kulture i pevanja najsličniji su ljudi iz Srbije i Bosne.

I oni koji ne slušaju sevdah i narodnjake, poštuju Nedžada kao umetnika i gospodina, pravog magistra elegancije. Dok je snimao ploče, brižno je birao pesme, vodeći računa o lepoti i čistoti narodnog izraza. Još je izbirljiviji u traženju reči za novinare.

- Za 60 godina karijere nikad nisam imao problema sa publikom i novinarima. I oni najzlobniji neće naći ružnu reč o meni, niti čuti nešto pogano iz mojih usta. Kad je u pitanju moj status u narodu, imam razloga da budem ponosan.

- Potpuno je druga priča kad je u pitanju tretman od strane moje rodne i nesrećne Bosne. Tu je situacija još gora nego u Srbiji. Dok Bosna reši sve svoje belaje, status umetnika će biti stvar ličnog doživljaja.

U izdanju PGPRTS-a pojavio se trostruki cd Nedžada Salkovića u ediciji "Zapisano u vremenu". Verna Nedžadova publika u Srbiji očekuje i solistički koncert.

- Nije preterano ako kažem da svakodnevno dobijam takve pozive iz Srbije. Doduše, ja skoro svake godine pevam na "Večeri sevdaha" u Beogradu. Solistički koncert, naravno, dugujem pre svega beogradskoj publici. Kad prođu svi ovi belaji, eto mene.

- Kad bi se nekakvom vagom mogla izmeriti ljubav svih onih koji iz Hrvatske i Srbije dolaze u Beograd da drže koncerte, smem po cenu svog života reći: svi vi drugovi, zajedno, nemate toliko ljubavi prema Beogradu kao ja.

(Goran Milošević)