Ranko Stojanić Šoro, šumadijski sevdalija: Pevačina i antizvezda (PLEJLISTA)

"Krčma stara, krčmarica mlada" obeležila je lepe dane i pijane noći mnogih boema i kafanaca, a obeležila je i diskografiju Ranka Stojanića

"Na obali reke kraj žalosnih vrba, od davnina stoji jedna krčma stara. U njoj svako veče muzika se čuje, pesma što u duši neku sreću stvara. Krčma stara, krčmarica mlada, vino toči, blistaju joj oči,  oči mile, a meni se smeše, kad god svratim i kad vino platim. Zaklonjenu šumom videt' je ne možeš, već pođi u susret zvucima gitare. Samo jednom svrati, krčmaricu vidi, zavolećeš vrata ove krčme stare. Došao sam jednom i zavoleh ludo, krčmaricu mladu sa očima plavim. Često puta rešim da ne idem više, već ne mogu smešak njen da zaboravim." (Časlav Đoković - Žika Radujević)

Preporučujemo

"Krčma stara, krčmarica mlada" obeležila je lepe dane i pijane noći mnogih boema i kafanaca. Obeležila je i diskografiju Ranka Stojanića. I posle više od 40 godina od nastanka, pesma je sve slušanija. Ovo je hit koji ne bledi, ovo je priča o Ranku Stojaniću, daleko poznatijem po umetničkom imenu Šoro.

- Rođen sam 1943. u Samailama kod Kraljeva. Bile su to ratne i gladne godine, kada se pevalo od muke. I moj otac je, po pričanju komšija, pevao lepše od slavuja, a ja ga nikad nisam čuo. Izgleda da je pevao onako kradom, kroz čestare i bagremare. I mamini su bili muzikalni, svirali su violinu - priča Šoro za Muzičku apoteku.

- Ja sam propevao na školskim priredbama. Kada je Radojka Živković gostovala sa Safetom Isovićem u Domu kulture u Samailama, moji učitelji i nastavnici je nekako izmole da mi pruži priliku da nešto otpevam. Radojka se, valjda, sažalila na moje iscepane pantalone i dala mi mikrofon. Bio je to moj prvi javni nastup sa pesmom "Što grad Smederevo". Radojka me potapšala po ramenu, pozvala u Beograd da vežbam sa njenim orkestrom, ali moj otac nije hteo ni da čuje da mu sin ode u pevače. Srećom, ubrzo sam zapevao na svadbi kod rođaka i zaradio prvi bakšiš. Tada sam napustio školu i sa 15 godina ušao u kafanu.

1967. godine ulazi Šoro i u diskografiju. Tada su, u principu, samo radio pevači mogli da snimaju. Mogli su i kafanski, ali za male diskografske kuće, i to bez ikakve reklame. Tako je i Šoro prvu ploču snimio za "Sportsku knjigu" u duetu sa Borkom Pranjić.

- Bile su to pesme Mite Mićića "Samo njene oči volim" i "Svake noći u kafani". Snimio sam pesme, ali nisam imao gde da ih reklamiram. Gde god pevam, ja ponesem ploču da se pohvalim. Srećom, postojao je Radio Niš gde su išle želje slušalaca. Moje prve pesme ušle su u narod kroz kafanu - napominje Šoro.

Krajem 60-ih usledile su još dve Šorove singlice sa pesmama Mite Mićića: "Sanjive su oči moje", "Daću tebi", "Samo jednom srce voli", "Volim je". A onda sledi i odlazak na audiciju kod Buce Jovanovića.

- Buca je bio magnet za pevače. Okušao sam sreću i došao na Bucin kanabe na Banovom brdu. Ulazim u Bucinu kuću, a u sobi spava Šaban Šaulić u zelenim zvoncarama i žutom džemperu. Isprobao me Buca na Zaimovoj pesmi "Sve behara i sve cveta" i prokomentarisao: "Sine, ti dobro pevaš". Uzeo me u svoju ekipu, pevao sam nekoliko meseci sa Šabanom, Drljačom, Macanom, Anđom. Ponudio mi je pesme "Od ljubavi do rastanka" i "Dokle ću da tužnim činim život svoj". Otpevao sam pesme, snimio u studiju, a onda mi Buca ponudi ugovor i reče: "Ovo su ti pesme da se probiješ i da uđeš u PGP, ali od prodaje nemaš ništa". Ja se naljutim i pokidam one trake. Posle 50 godina mogu da kažem da sam pogrešio - priznaje Šoro.

Nastavio je Šoro sa još većim kafanskim žarom. Postao je jedan od najtraženijih kafanskih pevača u Kraljevu i okolini. Punio je kafane i u Novom Pazaru, Čačku, Crvenki, Kuli, Vrbasu, Vršcu (Hotel Srbija), Sarajevu (Bristol), Čikagu, Austriji, Švedskoj, Nemačkoj. Dvadesetak godina bio je glavni pevač u legendarnoj kafani "Kod Cuja" u Mataruškoj Banji.

- Bile su to godine kada je Mataruška Banja bila posećenija od Vrnjačke Banje. Dolazili gosti iz cele Juge, Bugarske, Rumunije, Slovenije. A "Kod Cuja" - ako ne dođeš do sedam, ostaje ti stajanje u bašti kraj žalosnih vrba. Još više je ljudi bivalo na visećem mostu preko Ibra. Dešavalo se da se most sruši u reku, a mi prekinemo program pa spasavamo goste. Ostanem bez garderobe i cipela, a gazda Cujo šalje taksi po moje odelo i cipele - priča Šoro za Muzičku apoteku.

- Svašta se dešavalo u kafani "Kod Cuja", jedino nije moglo da se desi da gost ode gladan i nezadovoljan. Gledajući sunčev smiraj u Ibar i te žalosne vrbe kraj same kafane, naš Kraljevčanin Žika Radujević napisao je stihove moje najslušanije pesme "Krčma stara, krčmarica mlada".

Maestro Miša Mijatović prvi put je zasvirao u studiju baš na Šorovim pločama sa pesmama Časlava Đokovića: "Ti si žena bez adrese", "Halila", "Krčma stara, krčmarica mlada", "Svirajte noćas samo za nju", "Pruži ruku kao drugu", "Pijanac i vino", "Lepa ženo, osećanja smiri".

- Kad sam doveo Mišu Mijatovića prvi put u studio, urednik Diskosa Jan Nosal me upita: "Gde si našao ovu decu?". I ja sam se kao dete otimao o mikrofon, a sad bežim kao od vrelog gvožda. I danas kad uđem u kafanu, traže od mene da otpevam dve, tri, a retko se sete da ponude makar piće - veli Šoro.

Ranko Stojanić je vrhunski, a neizvikan pevač, možda i najveći sevdalija u Šumadiji. Dikcijski i intonativno skoro besprekoran, sa tako skatkim ukrasima. Mnogo je pevao, lepo zarađivao, a tako malo snimao. Od '67. do '80. snimio je sedam singlova i jedan album. Decenijama je zaštitno lice nacionalne televizije i produkcije "Melos" za koju je snimio nekoliko CD-a i DVD izdanja.

- Prijaju mi pohvale kolega, naročito iz Bosne, koji ne mogu čudom da se načude kako jedan Kraljevčanin peva i oseća sevdah. Imao sam siromašno detinjstvo, imao sam i bogate tezge, imam i lepe godine. Nemam popularnost, nemam status estradnog umetnika, nemam blistavu karijeru, ali, imam raspevanog naslednika, sina Nikolu, koji ima i veći i raznovrsniji repertoar od mene - poručuje Ranko Stojanić Šoro.

(Goran Milošević)