Antologijske svirke Mirka Kodića: Foršpili koji imaju priču (PLEJLISTA)

- Pitaju me ljudi zašto me nema na televiziji. Prosto, ne pripadam šou biznisu - poručuje dugoprsti maestro

- Otkad znam za sebe rvem se sa harmonikom. Bio sam lakši od harmonike kad sam je zavoleo. Harmoniku je svirao i moj deda, i moj otac Žika, pa eto, postade i meni prva igračka. Postade mi i najveća ljubav i hleb nasušni. Učio sam od Vite Životića i Jovice Petkovića, mada, učio sam nešto i od samog sebe - priča Mirko Kodić za Muzičku apoteku.

Preporučujemo

- Od moje trinaeste do sedamnaeste godine vežbao sam deset, dvanaest sati dnevno. Batalio sam zbog harmonike i devojke, što sam kasnije višestruko nadoknadio.

Još od prvih svirki na malim i velikim pločama postalo je jasno - pojavio se vižljasti i dugoprsti momak iz Jasenova kod Despotovca koji u svaku svirku unosi nešto novo.

- Svaki moj foršpil, melodija ili kolo ima svoj početak, sredinu i kraj, ima svoju priču. Trudim se da i onaj koji me ne sluša od početka oseti i prepozna moju emociju. Odsvirao sam mali milion pesama i kola, ali nikad se nisam ponovio - ističe Mirko.

Svojim improvizatorskim bravurama ukrasio je stotine nosača zvuka i narodnih veselja. Ipak, najveći trag je ostavio na Šabanovim pločama (desetak ploča, stotinak pesama).

- Sa Šabanom sam proveo i najlepše i najteže trenutke. Svirao sam na našoj prvoj zajedničkoj singlici ("Sneg je opet Snežana" i "Najlepša ženo vremena svih"), svirao sam i na Šabanovom poslednjem oproštaju. Više sam u životu proveo sa Šabanom nego sa mojom porodicom. Obeležio sam udarni deo Šabanove karijere, bio sam dugi niz godina njegov lični harmonikaš, aranžer i šef orkestra. Zahvaljujući Šabanu, imao sam prilike da sviram pred dvadeset, trideset hiljada ljudi - priča legendarni harmonikaš.

Mirko Kodić je svirao i aranžirao prva dva Cecina albuma - 17 pesama: "Cvetak zanovetak", "Očima te pijem", "Želim te u mladosti", "Zabraniću srcu da te voli", "Ludo srce", "Lepotan", "Budi dečko moj", "Hej, ljubavi, ljubavi", "Od glave do pete", "Dođi"...

- Ponosan sam na Cecu, a bogami i na sebe što sam je pronašao u jednoj kafanici na moru, prepoznao čudo od deteta i preporučio u PGP. Rekoše mi tada diskografski čelnici: "Mirko, nije ti ovo dečji vrtić!" Pripremih joj pesme, pozajmih trenerku i reket za sliku na omotu prve ploče, a sve ostalo je Cecino delo. Ceca je oličenje prave zvezde i ostvarene ličnosti - ističe Mirko.

U rijaliti Srbiji vlada sveopšta zasićenost. Imamo i harmonikaša više nego što nam treba, samo je malo onih autentičnih. Mirko je jedan od poslednjih romantika na harmonici čija se svirka prepoznaje na puškomet.

- Ja sam narodni harmonikaš. Poštujem tradiciju moje narodne muzike. Kad kažem moje, ne mislim samo na Šumadiju. Moje je i Vranje, i Makedonija, i sevdah, i Cigani, i bećarac, i popevka, i sve što je folklor ovog podneblja. Nikad nisam išao u vode koje ne poznajem. U stvari, ja poznajem tu muziku, ali je ne osećam i ne volim - poručuje dugoprsti maestro.

- Pitaju me ljudi zašto me nema na televiziji. Prosto, ne pripadam šou biznisu. Ja sam bio na farmi još kao dete, pošto sam odrastao u selu. Ja sam došao iz mog Jasenova u Beograd da bih bio umetnik i gospodin, a ne dvorska luda.

Pored antologijskih svirki na Šabanovim, Cecinim i Jašarevim albumima, poslušajte i nekoliko briljantnih svirki Mirka Kodića na pločama Ljube Lukića, Ere Ojdanića, Darka Perića, Mladena Petrovića Kosmajca, Meri Miljković, Mileta Nikolića, Azemine Grbić, Safeta Cimirotića, Rifata Tepića, Stojanke Stefanović, Radeta Petrovića...

Životnu ispovest Mirka Kodića za Telegraf.rs pročitajte klikom na ovaj link.

(Goran Milošević)