125 godina od rođenja Vlastimira Pavlovića Carevca: Glavni arbitar u narodnoj muzici (PLEJLISTA)

- Carevac je bio naš glavni arbitar. Njegova je bila prva i poslednja - priča za Muzičku apoteku Milutin Popović Zahar

I danas, 125 godina od rođenja slavnog violiniste i prvog šefa NORTS-a, živi jedan standard pretvoren u mit - Carevčevo gudalo.

Preporučujemo

Još pre Drugog svetskog rata Carevac je imao kafanu na Čuburi. Disciplinu koju je preneo na radio provodio je i u kafani, a duh kafane i astalskog pevanja preneo je i na radio. Carevac je zahtevao apsolutnu tišinu dok svira. Ako bi se desilo da se neki gosti zapričaju, čuvari su ih fizički odstranjivali, pa makar se radilo i o ministrima.

- Carevčev stil se ogledao u pravilnom muzičkom naglašavanju teksta pesme, pravilnom muzičkom akcentovanju. U zavisnosti od teksta pesme, svaku strofu je znao da odsvira drugačije. U Carevčevom orkestru nije bilo bubnja, a solističke partije većinom je izvodila violina. Radio tehnka je bila jednostavna - godinama je ceo orkestar svirao uživo, na samo jedan mikrofon - pričao je Boki Milošević u Muzičkoj apoteci.

- Imao je u svemu neki svoj poseban manir, znao je da bude i veoma nemilosrdan prema pevačima i sviračima. Kada nešto ne valja, podboči se na violinu i kaže: "Ne znate ništa! Ova pesma ne može tako da se svira".

Carevac je završio pravni fakultet, nije išao u muzičku školu, ali je svojim izuzetnim talentom i visokom inteligencijom pronašao novi izraz i pronašao svoj stil.

- Carevac je bio naš glavni arbitar. Njegova je bila prva i poslednja. Njegovo poimanje narodnog melosa bilo je neprevaziđeno u istoriji naše narodne muzike. "Ja kad sviram zatvorim oči, zamišljam moju Srbiju - livade, šume, brda, ravnice. I sviram toj Srbiji" - govorio je Car. Bio je doktor za zvuk. Nijedan suvišan triler, nijedna improvizacija nije mogla da prođe dok je on bio šef orkestra. Kod Carevca nije bilo urlika i agresije - priča za Muzičku apoteku Milutin Popović Zahar.

- Od Carevca sam saznao da su "Svilen konac" i "Nizamski rastanak" prvi izvodili šabački Cicvarići i da to nisu njegove kompozicije. Posle Carevčeve smrti nastala je divlja provala raznih muzikanata, kafanskih diletanata, primitivaca i ljudi iz "Šume". Još uvek traje taj divlji stampedo na estradi.

Narodni orkestar pod Carevčevom upravom iznedrio je čitavu plejadu velikih interpretatora: Vuka Šeherović, Vule Jevtić, Danica Obrenić, Anđelija Milić, Miodrag Popović, Radmila Dimić, Mile Bogdanović, Velinka Grgurević, Mara Đorđević, Zora Butaš, Ljubivoje Vidosavljević, Vasilija Radojčić, Ružica Protić... Tada su se cenile isključivo izvorne narodne pesme i tek poneka novokomponovana u narodnom ruhu. Vlastimir Pavlović Carevac (1895 - 1965) je i na radiju negovao dušu svoga naroda, astalsku pesmu i svirku, duh kafane kao institucije. Carevac je često kumovao svojim saradnicima i tako ih vezivao za sebe.

- Polagao sam audiciju kod Carevca 1956. Sećam se, primaju se dva kandidata, a nas 200 prijavljenih. Počnem da pevam "Karanfil se na put sprema", ali čim pogledam Carevca, izgubim intonaciju. Ubrzo me prekide violončelista, i prilično grubim glasom reče: "Hvala lepo, dođite drugi put". Bude mi krivo, vratim se kući, omudrim za godinu dana, pa spremim neke šumadijske pesme za sledeću audiciju. Dođem na drugu audiciju, krenem "Tan, Tan, Tankosava", Carevac me umilno pogleda i, taman dobih inspiraciju, onaj čelista me opet prekide. Ljutito zatvorih vrata, a Carevčeva druga violina me stiže, vratim se nazad na još jedan pokušaj. Tada mi Carevac reče da imam štofa i da bi bilo poželjno da dolazim u kafanu "Korzo" na usavršavanje. Ja sam dolazio u kafanu, ali se nikad nisam vratio na radio. Sad vidim da sam napravio katastrofalnu grešku što ne ostadoh uz kolena jednog takvog umetnika i čoveka - pričao je Žića Kojić.

Kao gimnazijalac Carevac je pripadao komunističkom pokretu. Za vreme rata bio je u partizanskom odredu, a onda se obreo u zarobljeništvu u zloglasnom logoru Dahau.

- Branio sam se muzikom. Kad sam se vratio iz logora, toliko sam bio čist dušom i telom da sam razmišljao da li uopšte da uđem u svoju bračnu sobu - govorio je legendarni Carevac.

Carevčevi naslednici na čelu NORTS-a imali su nezahvalnu ulogu očuvanja tako visokih standarda u interpretaciji narodne muzike.

- Nisam imao sreću da ga lično upoznam. Carevca sam upoznao preko njegovog gudala, i preko tog gudala ja sam stekao sliku kakav je to čovek bio. I sada, s obzirom da sam proveo 30 godina na čelu Narodnog orkestra i upoznao muzičare iz njegovog medonosnog jata, mogu da kažem da se oko Carevca stvara nepotrebna mitomanija. Čini mi se da ni sam Carevac ne bi voleo da se ovoliko potencira. Napravljena je jedna lira, nema potrebe praviti drugu. U prvoj liri je sve objašnjeno - kakav je to čovek, kakvo je njegovo delo, koji su njegovi solisti i umetnički standardi. Nemojte sad da pravimo "Kum 6. deo". 'Ajmo da ostanemo kod prvog dela dokle je to bilo vrhunski. To vreme i ti ljudi mogli su da iznedre takvog velikana. Ko će danas da bude zacementiran kao Carevac? - ističe maestro Ljubiša Pavković.

Otac NORTS-a preminuo je 10. januara 1965. Od 1995. u Velikom Gradištu održava se manifestacija "Carevčevi dani". O poslednjim Carevčevim danima pričao je Boki Milošević, jedan od kasnijih šefova državnog orkestra.

- Petnaest godina sam proveo u Carevčevoj blizini, bio mi je drugi otac. Viđao sam ga i gnevnog i razneženog. Nekoliko godina pre smrti, Carevac se zamarao, teško disao, osećao da nema snage. Znao je da mi kaže: "Boki, doteralo Cara do duvara!" Ipak, do kraja života živeo je svojim tempom. Na sahrani se okupio ceo umetnički Beograd. Ispratili smo ga uz gudače i "Marš na Drinu".

(Goran Milošević)