Anđelka Govedarović, prva dama vojvođanske pesme: Bundeva je moja prva bina (PLEJLISTA)

- Njiva je moja prva bina - kopači kopaju, a ja sedim na bundevi i pevam - rekla je Anđelka

"Veli meni moj komšija Steva, Anđo dušo, ta lepše te nema,

Preporučujemo

i moja te begeniše nana, pa rešila da ženi bećara.

More Stevo, mani se divana, ne da mene nana za bećara.

Kad bi znala lutko moja mala kako bije srce u bećara,

ni pitala ne bi svoje nane, još večeras pobegla bi za me.

Hoće, hoće, ta mora te dati, kad joj kuću zaposednu svati,

pa kad vidi ko po tebe dođe, njena srdžba brzo će da prode".

(Danilo Živković)

- Putovala sam sa "Đerdanom", družila se sa Verom Ivković i njenim suprugom Danilom. Pričala sam mu o mom komšiji Stevi, kovaču i vragolanu, koji voli da me nagaravi kad god prođem šorom. Kad dođem kući onako garava, baba me pita: "Je l' te video Steva?" Pošto je Danilo dugo živeo u Sremu, dobro je poznavao naš mentalitet, pa mu nije trebalo dugo da mi napiše pesmu. Posle nekoliko dana, Danilo dođe kod mene i na harmonici mi peva "Veli meni moj komšija Steva". Na prvu sam je odbila, delovalo mi je narcisoidno da pevam "Anđo dušo, ta lepše te nema". Tek kasnije shvatih da to meni kaže onaj moj kovač - priča Anđa o svom prvom kompozitoru i pesmi svog života.

- Danilo me video u jednoj tv emisiji i došao u "Španac" da me potraži. Moji koreografi mu daju adresu, Danilo dođe kod mog oca da ga zamoli da snimim njegove pesme. Moj otac je bio svestan moje muzikalnosti, ali mu nije padalo na pamet da me da u pevačice. "Neka Anđa peva za našu dušu, ali za publiku ne može" - govorio je moj otac.

Prva dama tamburaške i vojvođanske pesme plenila je muzikalnošću još u školskim danima.

- Pohađala sam srednju ekonomsku školu. U pauzama nastave u daktilobirou, kada nam dosadi monotoni zvuk pisaćih mašina, ja pustim glas i pevam stare izvorne pesme i sevdalinke. Tek se pojavila pesma "Tebi majko misli lete", ja pevam, a stroga nastavnica daktilografije stoji ispred vrata i ne veruje šta čije - svi u razredu ćute, a samo ja pevam. U stvari, moja prva audicija je bila kroz ključaonicu učionice - priča Anđa za Muzičku apoteku.

Snimala je Anđa i Bucune sentiše, snimala je sa "Đerdanom" pesme svih jugoslovenskih "naroda i narodnosti". Anđi se, ipak, najviše veruje na njenom terenu - Vojvodini i tamburašima.

- Ja sam rođena Sremica, iz Karlovčića, opština Pećinci. Čim sam pronašla svoj fah, tražila sam nove pesme o mom Sremu. Dovoljno je bilo da Zaharu kažem da sam iz Karlovčića, a on je za dan smislio pesmu: "Beška, Irig, Petrovčić, Bežanija, Karlovčić, prošli momci pola Srema, a Sremice nema, joj". Kada sam je snimila pojavila sam se u "Nedeljnom popodnevu" kod Dunje Lango. Legendarna voditeljka je pogrešno i najavila i odjavila pesmu, umesto Petrovčić, pročitala je Petrović, ali to nije smetalo da preko noći postane hit - veli Anđa.

- Na radiju sam slušala i zavolela sevdah, a od babe i dede prve bećarce. Njiva je moja prva bina - kopači kopaju, a ja sedim na bundevi i pevam, pa kad se vratimo sa njive nastavljamo sa pesmom u ambaru i čardaku (u Sremu vele u kotobanji). Veliko, divno dvorište, puno golubova, kokošaka, ćuraka, pataka, gusaka, a ja im iz merice bacam kukuruze. Golubovi lete, oni naši beli gaćani, punački kao Sremice, a moj deda zapeva: "Poranila devojčica golube da hrani, oko nje se okupili krilati gaćani". I baba mi je pevala, i na njivi i u crkvenom horu. Svake nedelje sam odlazila u crkvu i upijala i to duhovno pojenje. To sam najviše zapamtila, to je bila moja radost.

U javnosti uvek odmerena, a na sceni živa vatra, naročito kad raspali bećarce. Popularnijih od Anđe ima mnogo, boljih od Anđe skoro i da nema.

- Kod nas u Sremu ima raznih bećaraca. Ima i bezobraznih i brezobraznih (sa dva "r"). Sremci su u principu veseljaci i lokal patriote kad je pesma u pitanju. Eto, posle toliko godina na estradi, ostala sam miljenica u svom kraju, ono isto vragolasto devojče. Čini mi se da su kompozitori i tekstopisci prilagođavali pesme mojoj vedrini i pozitivi. Da sam tako eksplozivna u javnosti kao što sam na bini, bila bih mnogo popularnija. Ali, šta će mi više. U ovoj estradnoj gunguli bitno je imati i jednu pesmu po kojoj te ljudi prepoznaju - ističe diva tamburaškog evergrina.

(Goran Miloševi)