Stevica Spasić, pisac antologijskih sentiša za Cecu, Milančeta, Savu, Južni vetar (PLEJLISTA)

"Voleo je tek kad je prestao, živeo je tek kad je nestao"

"Još pamtim svoje detinjstvo rano, bezbrižne dane prepune sreće,

Preporučujemo

davno sam za njima prestao da žalim, al' tebe srce prežaliti neće.

Dao bih ovo malo života, što će mi proći u čežnji za tobom,

dao bih ovo malo života, bar na trenutak da sam sa tobom.

Često se setim mladosti svoje rane, što beše lepa, lepa k'o proleće,

i nju je srce prebolelo davno, al' tebe nikad prežaliti neće.

Dolazi jesen života moga, davno je moje uvelo cveće,

ni život draga ne žalim više, al' tebe srce prežaliti neće."

(Milanče Radosavljević - Stevica Spasić)

To je jedna od pet pesama koje je za Milančeta Radosavljevića napisao Stevica Spasić. Posle 15 godina ćutanja na Diskosovom albumu iz 1984, "Dao bih ovo malo života" je vaskrsnula zajedno sa Milančetom i postala vodeća pesma u repertoaru legendarnog srcelomca.

- Stevicu sam upoznao krajem sedamdesetih, baš kada sam počeo samom sebi da komponujem. Dao mi je nekoliko tekstova i ispričao njihovu pozadinu: rastao se sa ženom, patio za sinom, tešio poezijom. Tih godina sam skoro svake godine snimao ploču, snimio pet Stevičinih tekstova, a najviše očekivao od "Dao bih ovo malo života".

- Pesma se nije čula 15 godina, čak je na ploči greškom potpisan drugi tekstopisac. I tek kad je život pojeftinio, moje i Stevičine pesme dobiše na ceni - priča za Muzičku apoteku legendarni Milanče Radosavljević.

Stevica Spasić je pesnik tuge, pravi srcelomac sa juga Srbije.

- Počeo sam kao pesnik u Leskovcu, ušao u zbirke i antologije poezije, ali sam ubrzo shvatio da se od poezije ne živi, naročito kada sam upoznao slavnog kompozitora Docu Ivankovića. "Piši ti za narodnjake, tu su pare" - preporuči mi Doca, upozna me sa uobičajenom metrikom, i tako uđoh u diskografiju - govorio je Stevica.

- Kad pišem pesmu ne razmišljam o kompozitoru i izvođaču. Sve moje pesme su ogledalo moje duše. Kada sam postao tražen tekstopsac, naručivali su mi hitove kao ćevape u roštiljnici. Ali, inspiracija dođe kad hoće, to se ne priziva i ne naručuje.

Stevica Spasić (1952 - 2009) je majstor sentiša. Snimio je stotinak večitih hitova: "Dao bih ovo malo života", "Sećaš li se kad smo klinci bili", "Ispred škole čekaću te sine", "Ona je majko isprošena" (Milanče Radosavljević), "Pomirenja više nema", "Samo ti možeš da me smiriš", "Ja bih hteo da oprostim tebi", "Nismo bili od sreće daleko", "Uvek sam s tobom na pola puta", "Budi jaka ovog trena" (Savo Radusinović), "Snegovi beli opet veju", "Možda smo se sreli, al' poznali nismo" (Marinko Rokvić) "Pustite me da ga vidim", "Izbriši vetre njegov trag", "Hej ljubavi, ljubavi", "Očima te pijem" (Ceca Ražnatović).

"Ako se vrati ona", "Pamtiš li malenu reku", "Srećo moja nepoznati druže" (Ljuba Lukić), "Ne pitaj me ženo" (Dobrivoje Topalović), "Ja svoj život još po starom živim" (Zoran Kalezić), "Dva prstena, dva svedoka" (Angel Dimov), "Vraćaš se kasno u život moj" (Vida Pavlović), "Zbogom i hvala na svemu" (Šeki Turković), "Ti si žena što nemir donosi", "Zađe sunce naše sreće", "Ja žalim za tobom", "Ne okreći se, ne dozivaj me" (Žika Marinković Šumac), "Ako staru ljubav tražiš", "Ostade mi dužna u ljubavi", "Ovo dete na tebe me seća", "Srce moje izdrži još malo", "Cela večnost malo mi je" (Dragoljub Ristić Laki)...

- Stevica je moja generacija, moj kum i moj zemljak. Zajedno smo odrastali u Bojniku i Leskovcu, zajedno smo kretali u diskogragiju, zajedno smo se prvi put zaputili u Beograd. Sećam se, prespavali smo u podrumskim prostorijama Udruženja kompozitora. Stevica je imao "žvaku" da odobrovolji portira.

- Imao je Stevica i dušu i medouste reči koje otvaraju svaka vrata. Dešavalo se da u Beogradu ostanemo bez kinte, a Stevica pogleda u džepove pa doda: "Evo džepa gde su bili novci". Usledila je bujica njegovih reči, tada je nastala pesma: "Ne, ne, ne pitaj me ženo, ne pitaj me gde su pare moje, eno dole u kafani konobari broje" - priča Stevičin kum i pevač unikat Dragoljub Ristić Laki.

Pisao je Stevica za najpopularnije kompozitore i pevače. Podigao je mnoge svojim stihovima, a često puta nije ni potpisivan na pločama.

- Stevica je u Beogradu završio za optičara. Radio je u Bijelom Polju, Leskovcu, Skoplju. U jednoj skopskoj kafani upoznao je Naska Džorleva i Nezira Eminovskog. Tu je napsao i svoju prvu pesmu "Čaše lomim, ruke mi krvave", ali ga nisu potpsali na ploči - otkriva Dragoljub Ristić Laki.

Stevica je jedan od udarnih tekstopisaca Mileta Basa i pevača "Južnog Vetra": "Sudbina me na put šalje", "Pusti me da živim", "Ne traži je sine", "Čaša po čaša", "Ajdemo dalje moja tugo" (Sinan Sakić), "Oprosti što ti smetam", "Spasi me samoće" (Dragana Mirković), "Okreće se kolo sreće", "Lažeš da si srećna", "Učini nešto za nas", "Ko gubi" (Kemal Malovčić), "Sačuvaj tajnu ljubavi moja" (Duško Kostić), "Ti se menjaš kao vreme" (Šerif Konjević), "Sve je s tobom bilo izgubljeno" (Šemsa Suljaković), "Pamtiš li još ljubav moju" (Vasilija Radojčić)...

Stevica je bio veliki organizator prvih koncerata Cece i "Južnog vetra". Kada su bili zabranjeni na svim televizijama, Stevica je našao načina da dođe do publike.

- Kad sam napravio veliko ime, vratio sam se u svoj Leskovac, otvorio radio i televiziju "4S". Možda bih u Beogradu napravio i veću karijeru, ali o tome nisam razmišljao. Kroz optiku sam upoznao svet, a kroz poeziju ljudsku dušu. Da nisam živeo tako strasno, o čemu bih pisao?

- Čovek se seća ako hoće, a zaboravlja ako može. Mladost je jedina međa oko koje se ne vodi parnica - rekao je Stevica u svom poslednjem nastupu na svojoj televiziji. Izgovorio je tada i svoju oproštajnu pesmu:

"Bio sam sjajni mesec na tvojim grudima,

parče neba u tvojim očima.

Kad umrem, pričaće naslednici:

Voleo je tek kad je prestao, živeo je tek kad je nestao".

(Goran Milošević)