Usnija Redžepova u pesmama i sećanjima: Vatreno a nenapadno, izazovno a bez vulgarnosti (PLEJLISTA)

Oživela je "Koštanu", proglašena najlepšom Romkinjom, zaplesala poput "Šeherzade", a ostala skromna i nenametljiva

U Beograd je donela vatrenu krv južnjačku, gene majke Sabrije, Turkinje, i oca Jašara, veseljaka i džambasa. Ta mešavina romske i turske krvi eksplodirala je i na koncertnoj bini i na pozorišnoj sceni.  

Preporučujemo

- Usnijine koleginice bile su zatečene njenim scenskim nastupom. Nije nam bilo prijatno da nastupimo posle Usnije - kaže Usnijina koleginica i poluvekovna prijateljica Anđelka Govedarović.

- Zajedno smo počinjale karijeru, zajedno smo putovale na prvu turneju u Australiju. Koliko smo se radovale putu, toliko smo ridale kada smo ostale same u Sidneju. Kada smo shvatile da smo putovale 26 sati i da smo na kraju sveta, briznule smo u plač. A onda se ispod prozora hotelske sobe začula pesma "Mujo kuje konja po mesecu". Usnija je samo dodala: "A ja učim arapski".

Oživela je "Koštanu", proglašena najlepšom Romkinjom, zaplesala poput "Šeherzade", a ostala skromna i nenametljiva. Raša Plaović je govorio da je Usnija najautentičnija "Koštana" koju je gledao. 

- Ni sama ne znam kako sam toliko dugo igrala "Koštanu". Još manje mogu da objasnim kako sam pobedila urođenu stidljivost. Ja planem na bini, a čim siđem vratim se u svoj oklop - govorila je diva južnjačkog melosa.

Prve dve ploče sa po četiri pesme ("Džulo, Džulo", "Me suneste aljan", "Uštili čaj rajo sabajle", "Mo anav i Usnija", "Irveta čaj", "Selime ternie", "Celo rat me pirava") snima sredinom 60-ih. Ostalo je zapisano na Jugotonovim singlicama: "Ciganske pjesme pjeva Usnija Jašarova (iz poštovanja prema ocu Jašaru) uz narodni ansambl Naska Džorleva". Bile su to pesme makedonskih Cigana koje će predodrediti njen četrdesetogodišnji opus.

Devetnaestogodišnja devojka iz Skoplja zazvučala je tako prodorno, sa urođenim smislom za ritam i muzičku frazu. Od prve do poslednje ploče nije izlazila iz faha. I prosečne pesme dizala je svojom interpretacijom.

Usnijino sićušno i krhko telo pretvaralo se u užarenu buktinju i provalu ritma. Orijentalne igre i plesove donosila je sa neviđenom lakoćom, tako vatreno a nenapadno, tako izazovno a bez vulgarnosti. Ostavila je pečat i u antologijskom filmu "Derviš i smrt" u sceni sa legendarnim Borisom Dvornikom. 

Usnija Redžepova (1946-2015) je jedna od prvih žena koja je počela da snima sa trubačima. Snimila je desetak večitih hitova: "Rasule se kose moje", "Kazuj, krčmo Džerimo", "Zbog tebe, mori, Leno", "Dajte mi dare", "O, pesmo moja", "Živote moj, gorak li si bio", "Oko Niša kiša", "Ja sa juga, ti sa severa", "Tri neveste"... Te pesme su ostale u narodu skoro bez ikakve reklame. Usnija je bila senzacija sama za sebe. 

Mamila je uzdahe, smatrana najvatrenijom i najlepšom Cigankom, bila na meti bogatih udvarača. Ipak, najviše je zavolela jednog Šapčanina, profesora muzike i urednika Radio Beograda, Svetomira Šešića Šeleta. Stopile se dve energije, jedna sa mikrofonom, a jedna sa harmonikom. Dok je Usnija pevala, Šele je razvlačio kablove, postavljao ozvučenja, vozio kolege, svirao tri koncerta dnevno. A kad se lati harmonike, poskakivao je zajedno sa Usnijom.

I tako, punih 40 godina, Usnija i Šele. Imali su sve, sem dece. Prvo je otišao Šele, a posle dve godine i Usnija, 1. oktobra 2015.

(Goran Milošević)