Novica Negovanović o "Janičaru" i pesmama za kolege:"Malo mu što svira, on bi i da peva i komponuje"

- "Janičar" je pesma na koju sam ponosan, a imao sam strašnih muka oko njenog izdavanja - rekao je Novica

"U vihoru kao vatra, bojema ljutim vođen,

Preporučujemo

palio je jedan ratnik selo gde je rođen.

Sina majci iz naručja oteo je zulumćar,

sada kune svoju sudbu što je janičar.

Na ognjištu puste kuće plakala je jedna stara,

iznad nje je sablju dig'o ratnik koji hara.

Ne diž' na me ruku sine, ako svoje jade znadež,

majka sam ti jer prepoznah iznad usne mladež.

Sjaha s konja mlad janičar, baci sablju dizgin pusti,

majka htede nešto reći, ali ne izusti".

(Novica Negovanović - Radomir Vasiljević)

Mnogi su bili zatečeni saznanjem da je ovo pesma Novice Negovanovića. Tozovac je bio čak i potresen.

- "Janičar" je pesma na koju sam ponosan, a imao sam strašnih muka oko njenog izdavanja. Trebalo je ja da je snimim pa sam odbijen, trebalo je Šaban da je snimi pa je odbijen, sa istim obrazloženjem čelnika PGP-a da je "nepodobna". Na kraju je Cune uspeo da je snimi za Jugodisk. Cune me bez trunke sujete angažovao kao producenta pa je, sećam se, bilo paljenja crvenih lampica u studiju, naročito na Cunetovim gornjim lagama i otvorenim vokalima. Tako sam uz briljantan tekst Radomira Vasiljevića i aranžman Dragana Kneževića komponovao pesmu svog života - s ponosom ističe Novica Negovanović.

- Kad je "Janičar" zaživeo, organizovali smo svečani koncert Jugodiskovih zvezda u Sava centru 1987. Čekajući red za svoj nastup posle Cunetovog izvođenja, priđe mi Tozovac i reče: "Znaš šta Nole, komponovao si jednu istorijski potresnu pesmu". To je otprilike trebalo da znači da je pesma lepa, ali se neće slušati. Ja sam na to odgovorio Tozi, onako kraljevački: "Pozdravio te Mile što ide Lajkovačkom prugom i puši duvan".

Novica je zavoleo harmoniku u rodnoj kući, u Adranima kod Kraljeva. U početku se zadovoljavao da nastavi tradiciju dobrih harmonikaša u porodici.

- I moj otac i moj stric su bili harmonikaši, i moj brat je harmonikaš, i moja deca su muzikalna. Harmonika je ušla u moju dečju dušu, a danas je srasla i sa mojim telom. Sa pet godina sam naučio pesmu "Tri livade nigde lada nema", a već u sedmoj godini izmamio sam i prve aplauze u Domu kulture u Adranima kada sam odsvirao i otpevao "Šumadijo šumovita". Dugo sam svirao i pevao van domašaja radija i televizije, ali uz veliku podršku ukućana i zemljaka. Otac me je savetovao da se trudim da zavolim harmoniku, ali i da mene zavole ljudi - priča Novica za Muzičku apoteku.

Uporedo sa prvim pesmama na svojim pločama, pojavile su se i Noletove pesme na pločama pevača iz cele Juge: Safet Isović, Nedeljko Bilkić, Miroslav Ilić, Lepa Lukić, Goca Stojićević, Bora Drljača, Ahmet Bajrić, Fikret Kujundžić, Paško Handanović, Muharem Serbezovski, Zoran Kalezić, Savo Radusinović, Imeri Seifadin Sefer, Raša Pavlović, Dobrivoje Topalović, Radiša Urošević, Žika Nikolić, Milivoje Đurišić, Spasoje Dukić, Jovo i Joko Korićanac...

- Nikad nisam odvajao pesme za mene i za druge. Ne postoji pesma koju sam odradio. U svaku sam uneo sebe, i kompzitorski, i svirački i pevački. Sticajem okolnosti, neke sam snimio ja, a neke sam dao mojim dragim kolegama. I te pesme koje su snimili drugi, ja sam prvi otpevao - ističe legendarni kantautor.

- Jedan od mojih prvih saradnika je Nedeljko Bilkić, koji je i najzaslužniji za moj ulazak u diskografiju i kao kompozitora i kao pevača. Zajedno smo bili u vojsci, zajedno smo stvarali, ja Neđi svirao tridesetak pesama, pa i foršpil "Krčme u planini", a Nedeljko meni dao "Kad umoran budem pao". Nedeljko je bio prvi inicijator da ja krenem da snimam ploče i kao pevač, kasnije i kompozitor. Prvo sam za PGP snimio "Pericino" i ostala narodna kola, a kad me Nedeljko preporučio i kao pevača, rekoše tadašnji urednici PGP-a: "Malo mu je što svira, sad bi i da peva".

Naročito je plodna saradnja Novice Negovanovića sa legendarnim Safetom Isovićem. Kad Sajo otpeva, a Nole komponuje i odsvira, to je vrhunac narodnjačke ekstaze.

- Kad sam komponovao "Ti anđeo, a ja đavo", ciljao sam da je snimi Safet. Prilagodio sam je njegovim prevelikim mogućnostima. Sajo je mogao od najdubljeg do najvišeg tona da zazvuči isto, da mu se ne menja boja, da ostane u istom registru. Imali smo koncert u "Skenderiji", Sajo je čuo, oduševio se i obavezao me da je sačuvam za njega. Sajo ode na turneju, prođoše meseci, ja pomislih da je dig'o ruke, pa je snimih. Safet se naljutio, a ja mu obećah još bolju pesmu od "anđela i đavola". To je pesma "Ko se jednom napije vode sa "Baščaršije". Eto, ta pesma je uvrštena u deset najlepših pesama o Sarajevu svih vremena - ističe Novica.

Nekima se posrećilo snimanje sa Novicom, nekima i nije. Ko god je snimio sa Noletom nije zažalio.

- Naročito bih u 21. veku izdvojio pesmu "Ja ne mogu mila majko bez njega". Tu pesmu sam 1979. komponovao za Gocu Stojićević i, pošteno rečeno, dvadesetak godina se nije čula. Eto, sad postade narodnjačka himna zaljubljenih žena - primećuje Nole.

- Tozovcu se, na primer, nije posrećilo da snimi jednu od mojih prvih pesama "Počećemo sve iznova". Dugo smo je pevali u kafani, a kad je čuo da sam je snimio, samo mi je rekao: "Pokrašću te, nećeš ni oseti".

Nole i danas neumorno stvara, i to u prilično nepovoljnom ambijentu za narodnjačku ćirilicu.

- Naša narodna muzika je i prebogata motivima i veoma zahtevna. Teško bi i najbolji svetski muziičari svirali našu muziku onako kako treba. Ko će drugi i ko će lepše da svira našu muziku, ako nećemo mi. Mesto joj je i na slavama, vašarima, koncertima, ali joj je mesto i u muzičkim školama. Naravno da muzikalna deca treba da se opismenjuju na Mocartu i Betovenu. Zapadne države, čijem standardu težimo, štite svoju nacionalnu muziku jer time štite i svoj identitet. Imam utisak da se vlasti u Srbiji, godinama unazad, stide naše narodne muzike, kao da nije deo našeg nacionalnog bića. Narodna muzika treba da bude naš izvozni brend i nastavni predmet u školama, od vrtića do fakulteta - podvlači maestro Novica Negovanović.

(Goran Milošević)