Mija Krnjevac u sećanjima svojih pevača: Pevaj i kako ne treba, ali budi svoj (PLEJLISTA)

Mija Krnjevac je bio idol skoro svih ovdašnjih harmonikaša i muzički otac stotina pevača

"Ja sam momak Šumadinac, a u majke sam jedinac,

Preporučujemo

crnog oka, lakog skoka, vitog stasa i visoka.

Gde se čuje kolo vito, šumadijsko valovito,

u njemu sam uvek vođa, uvek prvi kolovođa.

Al' me majko stalno kori, neprestano mi govori,

dosta sine momkovanja, devojaka i igranja.

Volim te, u srcu nosim i sa tobom svud ponosim,

al' još bi mi draži bio kada bi se oženio.

A ja svojoj majci velim, da se ženim i ja želim,

okolinu celu prođoh, kakvu želim još ne nađoh.

Da je ljupka, da je vredna, tebi mila, meni verna,

gde da nađem takvu majko, da l' je greje sunce jarko.

Ako hoćeš, slušaj majku, uzmi sine Užičanku.

Užičanka vita jela, svakog momka bi zanela.

Ako neđeš Užičanku, uzmi lepu Kolubarku,

il' gizdavu Smederevku ili ljupku Požarevku.

Uzmi koju srce želi da se majka proveseli,

neka pamti Šumadija kad se ženi njen delija".

(Miodrag Todorović Krnjevac)

"Ja sam momak Šumadinac" je jedna od najlepših kantautoskih pesama legendarnog Mije Krnjevca. Pesmu je polovinom 60-ih snimio Dobrivoje Krantić, snimio je i sam autor, a kasnije i nekoliko radio pevača kao trajni snimak. Ovo je pesma od 36 stihova, bez refrena! Ko bi danas od grandioznih zvezda snimio pesmu sa ovoliko teksta?

Veličina Mije Krnjevca nije samo u tome što je komponovao za najpopularnije pevače - Cune, Kvaka, Toma, Silvana, Safet, Nedžad, Novica, Nestor, Drljača, Bilkić, Vera Ivković, Jasna Kočijašević... Komponovao je Mija i za pevače iz druge i treće lige popularnosti - Milica Popović, Maja Maleševac, Mila Lekić, Dobrivoje Krantić, Žića Kojić, Milan Simić, Mlađa Kosmajac, Mića Panić, Rade Gajić, Mića Trišić, Dragiša Golubović Golub, Jorgovanka Tadić, Beba Osmanović, Alija Dalipović, Mileva Đorđević...

- Imao sam tu čast da prvu ploču snimim sa Mijom Krnjevcem, još dok sam pohađao gimnaziju u Negotinu. Kao pevač amater učestvovao sam na snimanju emisije "Znanje-imanje" u Zaječaru u sali Doma JNA. Među mizičarima je bio i Zlaja Stevanović, član orkestra Mije Krnjevca. Bože, kako je sve to bilo jednostavno - Zlaja me odvede kod Mije, Mija me isproba na harmonici i kaže: "Mogli bi mi nešto i da snimimo". Bez diktafona i kasete, Mija mi na harmonici peva pesmu "Kako je ptici bez luga", a ja slušam i pamtim. Sutradan odemo u studio i snimimo moju prvu ploču 1971. godine - priča Dragiša Golubović Golub, predsednik Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije.

Mija Krnjevac (1924 - 1991) je ne samo najveći gospodin i umetnik na harmonici sa ovih prostora, nego i ljudski gorostas koji nije patio od najčešćih estradnih bolesti - narcisoidnosti i zavisti.

- "Jesen prođe, ja se ne oženih" snimio sam na mom prvom albumu. Dugo sam sarađivao sa čika Mijom i njegovim sinom Acom. Nikad neću zaboraviti - vraćam Acu Krnjevca sa svirke, istovaramo instrumente i opremu, a čika Mija nam skuva kafu i svira harmoniku. Uz kafu i Mijinu svirku prolazio je svaki umor. Tako je bilo i na snimanju mog prvog albuma - ja pevam, Aca svira sa ansamblom, a čika Mija utrči na neke deonice. Snimimo svih devet pesama na albumu, al' nam zafali još jedna. Snimi "Jesen prođe, ja se ne oženih" - reče mi čika Mija. Nisam mogao da poverujem sa kojom lakoćom i ljubavlju mi podari svoju najskuplju pesmu - priča Milan Simić za Muzičku apoteku.

Mija Krnjevac je bio idol skoro svih ovdašnjih harmonikaša i muzički otac stotina pevača.

- Zahvalan sam Bogu što sam poznavao jednog takvog čoveka i snimio svoje prve pesme baš sa njim. Bilo je to 1982. godine, posle nekoliko meseci čekanja na slobodan termin u studiju. Okupimo se u Krnjevčevoj kući, sakupimo orkestar, a Aca mi reče da odem u čika Mijinu sobu da uzmem njegovu harmoniku. Tada shvatih da će sa nama poći i za mene nedodirljivi Mija. Dok smo se vozili do studija, trudio sam se da ne dodirnem velikog umetnika. Kad smo stigli u Košutnjak, Mija se jednom rukom nasloni na moje rame i reče: "Sine, dok si vežbao pesme za snimanje primetih da voliš Zorana Jovanovića, Milančeta Radosavljevića, Marinka, Šabana, Dobrivoja. Sine, to nije dobro. U ove tvoje dve pesme ja sam sve njih čuo. Pokušaj ti da pronađeš sebe, da ih otpevaš kao sad što pričaš svojim glasom. Neće niko da sluša dva Krnjevca, dva Cuneta, dva Safeta, kopije neće niko." Smogoh snage da ga upitam: "Čika Mijo, a na šta će to da liči, to ništa neće da valja?" A Mija će meni: "E, to hoću, da snimimo tebe i kako ne valja, makar i sa falšom. Neko će da otpeva gore od tebe, neko i mnogo bolje od tebe, ali niko neće otpevati tako kao ti" - priča Rade Gajić.

I Jasna Kočijašević se istopi na pomen Mijinog imena. Svoje prve pesme i ploče snimila je sa velikim Krnjevcem.

- Sećam se kako sam sama vezla haljinu za snimanje moje prve ploče. Zatvorim se u špajz, gde je jača sijalica, da dovršim haljinu. Imala sam 17 godina kad sam snimala sa Mijom moje prve pesme. I zamislite moju drskost i Mijinu veličinu - "Zašto svićeš tako rano" trebalo je da pevam po Mijinoj zamisli u rubatu, a ja onako sramežljivo predložih u kecu. Veliki umetnik je to prihvatio bez trunke sujete i bez mnogo razmišljanja.

I zasta, Miodrag Todorović Krnjevac - nacionalna muzička institucija i ljudska gromada, pedagog koji je voleo svoje harmonikaše i pevače.

(Goran Milošević)