Radojko Stojković i pesme sa njiva: "Čuvam ovce od kako sam dete" (PLEJLISTA)

Radojko je sam svoj majstor - harmonikaš, pevač, kompozitor, tekstopisac. Malo snima, mnogo peva i lepo živi od muzike

"Oči moje gledaju i kriju, koga vole kazati ne smiju.

Preporučujemo

Mala moja i vero i nado, tri godine volimo se kradom.

Naša ljubav može doći kraju, pročulo se da se tajne znaju.

Hajde mala da ne govorimo, nek svi misle da se ne volimo.

Doći ću ti gde sam dolazio, tajnu ljubav nisam pogazio.

Dođi dragi u koje 'oćeš doba, za tebe je otvorena soba." (narodna, obrada Radojko Stojković)

"Oči moje gledaju i kriju" je najskuplja pesma iz opusa grlatog gospodina Radojka Stojkovića. Snimljena je 1984. godine na Diskosovom albumu i potpisana kao narodna, uz ansambl maestra Raška Spasojevića.

- Ovu pesmu mi je moja majka dala na poklon, i to dok sam se mučio sa harmonikom u susednoj sobi. Kompnovao sam pesmu posvećenu mojoj ženi i, kad sam pisao treću strofu, majka mi reče da je poslušam. I krete moja majka da pevuši, ja joj pružih ruku, zapisah, i potpisah majku kao autora pesme na ploči - kaže Radojko Stojković.

Ovaj ponosni gorštak iz Mirosaljaca kod Arilja osetio je svu gorčinu sirotinje i bosonog detinjstva.

- Ostao sam bez oca kad sam imao sedam meseci. Rastao sam u čatmari sa majkom, kao dete iz šume pušteno u svet da se snalazi. Bio sam samom sebi učitelj za harmoniku, pevanje, pisanje tekstova, komponovanje - priča Radojko.

Jedan je od prvih koji je s ponosom zapevao i snimio oračko-kopačke pesme uz narodni orkestar, baš onako kako su pevali njegovi đedovi na njivi.

- Naše najlepše i najstarije narodne pesme su nastale na njivi. Pamtim vreme kad se sa njiva čula pesma. Jedan sam od prvih šumadijskih pevača koji je takve pesme muzički obradio i snimimio na pločama. To su pesme sa njive uz koje su naši ljudi opstajali. Pesme su im hranile dušu i kad su se gladni vraćali sa njiva - veli Radojko Stojković.

Radojko je sam svoj majstor - harmonikaš, pevač, kompozitor, tekstopisac. Malo snima, mnogo peva i lepo živi od muzike.

- Nikad nisam odvajao pesmu od harmonike i harmoniku od pesme. Imao sam sreću da upoznam Dragana Aleksića, šumadijskog genija na harmonici, sa kojim sam 1977. godine snimio moju prvu pesmu "Ko će koga potražiti". Plašio sam se susreta sa velikim majstorom, koji je snimao samo svoje pesme. Tada sam shvatio da smo mi pevači kao ptice, kao što reče naš Obren Pjevović: "Svaka ptica svojim glasom peva i svojim se perjem zaodeva". Moje mlađe kolege danas imaju i medije, i stajling, i scenski nastup, i laku dostupnost pesama, jedino nemaju prepoznatljivost - ističe Radojko.

Uz legendarnu Braću Spasojević i maestra Raška Spasojevića snimio je nekoliko večitih pesama. Zakucao je Radojko baš onako napadački, zaparao glasom gorskog vuka: "Oči moje gledaju i kriju", "Tri bunara jedna kofa služi", "Sjajna zvezda polete pa stade", "Srećno ti venčanje nek je brate", "Čuvam ovce od kako sam dete", "Mala moja preko devet gora", "Kiša pade i opet se sprema"...

Svom rodnom kraju odužio se i pesmom "Blago onom ko Arilje ima i svetinju sedamsto godina". Sa muškom pevačkom grupom "Moravci" bunari neke stare zapise i snima neke nove pesme u izvornom ruhu.

(Goran Milošević)