Narodna kola Buce Jovanovića: Od dijatonke sa tri reda do narodnjačke filharmonije (PLEJLISTA)

Budimir je vrlo rano upoznao harmoniku i pravu narodnu muziku

- Zasvirao sam harmoniku u svojim rodnim Guncatima. Bilo mi je šest godina, kada sam sviruckao na očevoj dijatonskoj harmonici sa tri reda. Uoči rata, 1939. godine, dobio sam petorednu dugmetaru marke "Raoner". Kasnije sam učio i od pravih majstora : Džonija Gavrilovića, Ilije Spasojevića (kasnijeg zeta) i Stevice Stankovića - govorio je Buca o svojim počecima.

Preporučujemo

- Buca se dosta namučio sa prvom dijatonskom harmonikom sa tri reda. Pri otvaranju meha stvara se akord prvog stupnja, a pri zatvaranju meha stvara se akord petog stupnja. Da bi se upravljalo kretanjem meha pri izvođenju kompozicije, koristi se dugme na levoj strani harmonike, koje služi za otvaranje vazdušne komore i ispuštanje vazduha. Pri sviranju na dijatonskim harmonikama nastaju teškoće, pri čemu je za naredni ton na istoj dirci desne klavijature potrebno kretanje meha u jednu stranu, a za naredni ton na istoj dirci leve klavijature, potrebno kretanje meha u suprotnu stranu - priča profesor doktor Miodrag Lukić, enciklopedija harmonike i profesor na Univerzitetu u Kragujevcu.

Budimir je vrlo rano upoznao harmoniku i pravu narodnu muziku. Roditelji ga nisu terali da radi poljoprivredne poslove, pa se rano osamio i odvojio od svojih vršnjaka. Zato su ga vršnjaci prozvali "Janoš" (plav kao Mađar).

- Odmah posle oslobođenja počeh da živim od harmonike, svirao sam vašare, svadbe, igranke. Od 1951. godine počeo sam da sviram na Radio Beogradu Dva, a od 1963. sam osnovao svoj ansambl i počeo da stvaram svoje prve pesme i narodna kola - pričao je Buca.

Svoje prvo narodno kolo "Meljački orijent" snima 1965. na ploči Mileta Ivanovića zajedno sa još tri pesme. Usledila su još dva singla sa osam kola: "Bucino", "Gocino", "Miškovo", "Momačka šetnja", "Gružanka", "Guncatsko", "Lazarevačko", "Momački zaplet". 1984. izdaje svoj jedini album sa osam narodnih kola: "Akordeon", "Posavac", "Markan", "Čukaričko", "Lipovičko", "Miloradovo staro", "Zvečanka", "Bucino".

- Bio sam početnik baš kad je Buca objavio svoja čuvena kola "Bucino" i "Gocino". Ja harmonikaš u naletu, a Buca moj komšija i već slavni kompozitor. Za akademske muzičare bio je seoski muzikant, a ja se uverih na svojoj koži koliko se opismenio. Deselo mi se da moje kolo raspišem pogrešno, "Milanovo kolo" u E-duru, što je u teoriji kec kao vrata. Buca to vidi, i prokomentariše: "Slušaj ti Ljubiša Pavkoviću, nama svima je moglo da se desi, ali tebi to nikako nije smelo". Ja požurim da se ispravim, pa rekoh velikom Buci: "Znam, Milanovo kolo je u a-molu". A Buca će kao iz topa: "Eto vidiš da znaš" - priča maestro Ljubiša Pavković.

- Kasnije sam stekao slobodu da sa velikim Bucom igram šah, da ga pobedim pet nula i, što je po majstora bilo najgore, da mu popijem ceo viski. Kada se naljuti na mene, znao je da mi kaže: "Kako ti možeš da sviraš a da ne pevaš?"

Bucine pesme su višestruko brojnije od Bucinih kola. Bucina tiha seta nije mogla da dođe do izražaja u kolima kao u kompozicijama, orkestracijama i aranžmanima.

- Bucina prva narodna kola upio sam kao usisivačem. Nisam snimio nijedno Bucino kolo i nijednu Bucinu pesmu. Kada sam svoja prva kola pokazao čika Miji Krnjevcu, on je pozvao i Bucu za mišljenje. Snimio sam jedino na koktel albumu Radeta Jovanovića pesmu "Sava Sirogojno" na kojoj me prati Buca sa svojim ansamblom. Iz mene je izletelo sve najbolje, i danas tvrdim da je to moja najbolje otpevana pesma, iako iz partizanskog ciklusa - kaže legendarni Novica Negovanović.

- Bucin specifikum nije dolazio u kolima do izražaja, tačnije rečeno nije mogao da dođe u kolima do izražaja. U kolima se još nekako i da uhvatiti, ali je u pesmama i aranžmanima jednostavno neuhvatljiv - smatra maestro Zoran Đorđević Sanduče.

Na današnjoj plejlisti je 10 Bucinih kola, od ukupno 17 snimljenih.

(Telegraf.rs)