Jovica Petković u pesmama i sećanjima: Pet godina od smrti harmonikaškog genija (PLEJLISTA)

- Jovica je moj muzički otac. Gurnuo me u diskografiju i na "Ilidžu", odsvirao većinu mojih ploča - kaže Slobodan Lalić, sarajevski gorostas

" Kada moja mladost prođe, magla kad ovlada,

Preporučujemo

kad nestane rose u jesenje dane, čekaću te draga.

Dođi meni moja draga, bez suza u oku,

izbriši sve tajne iz prošlosti naše i tugu duboku.

Čekaću te da te pitam da l' još misliš na me,

da li se još sećaš sastanaka naših, da li me još voliš".

(Jovica Petković)

Ovo je jedna od najpevanijih pesama legendarnog Jovice Petkovića, narodnjačka himna ljubavi koja nema rok trajanja. Snimali su je najveći pevači sa ovih prostora: Safet Isović, Šaban Šaulić, Zaim Imamović, Azemina Grbić, Nestor Gabrić, Milan Babić, Raša Pavlović, Zvonko Bogdan sa tamburašima... Ovo je sećanje na virtuoza koji je proširio bosanski sevdah, udahnuo mu novu energiju na svojoj dugmetari.

- Jovica mi nije rod, ali je deo moje duše i mog najčuvanijeg trezora. Bio sam uz njega do kraja, i onda kada su ga najbliži zaboravili. Gradonačelnik Beča mu je dolazio u posetu, a neki od njegovih pevača ga sahraniše za života. Ostavio nam je baštinu, neke zajedničke ćilime, proširio sevdah širom sveta, na ponos narodne muzike. Ostavio nam je kola uz koja uživamo, pesme koje bude ljubav, a kad se volimo onda smo najjači, onda nema granica. Jovica nikad ne može umreti - kaže gospodin Ahmet Bajrić, jedan od retkih umetnika koji je sa Jovicom ostao i u najtežim trenucima.

Jovica Petković je rođen 1927. godine u Smederevu. Otišao je lanac zemlje da bi došao do harmonike i svog prvog velikog učitelja Drage Keca. Svirku je usavršavao u smederevskim i beogradskim kafanama, a nemirni duh je smirivao u ringu i na Sremskom frontu.

1955. godine Radio Sarajevo raspisuje konkurs za nove melodije i muzičare, budući da je i njihovim službenicima i slušaocima dosadilo emitovanje pesama o slobodi, Titu i Bosni. Jovica je iz Smedereva krenuo u Sarajevo, ne sluteći da će u "šeheru" ostati 35 godina i biti umetnički rukovodilac VNORTS-a.

Jovica je bio mnogo više od virtuoza na harmonici. Bio je pisac i kompozitor nekih od najstarijih novokomponovanih narodnih pesama: "Smederevo grade od starina", "Kada moja mladost prođe", "Razbole se srce moje", "Da sam ptica i da imam krila", "Neka moja duša vene", "Sa Igmana pogledat' je lepo", "Šeher grade, Banjaluko mila", "Jahao sam konje", "Bosno, zemljo moja mila", "Proleće se budi i lista drveće", "Sve devojke iz mahale", "Opančići pleteni", "Romanijo, goro jelovita", "Jajce, grade"...

- Jovica je moj muzički otac. Gurnuo me u diskografiju i na "Ilidžu", odsvirao većinu mojih ploča. Takvu energiju u onako malom čoveku nisam sreo u životu. Verovao je u mene mnogo više nego što sam ja verovao u sebe. Od mene je stvarao novog Safeta, a od melodija drugih kompozitora pravio je teren za svoje improvizacije i nenadmašne foršpile - kaže Slobodan Lalić, sarajevski gorostas, vlasnik jednog od najsilnijih glasova u narodnoj muzici.

Svojim istančanim osećajem za lepo, pronalazio je talente širom Juge i pružao im šansu na velikoj sceni. Bora Dugić je prvi put zasvirao na pločama baš uz harmoniku i orkestar Jovice Petkovića. Nada Mamula je postala sevdalijska diva upravo sa pesmama i svirkama Jovice Petkovića.

- Imao sam čast da mi jedan takav velikan podari svoju autobiografsku pesmu "Smederevo grade od starina". Sećam se, snimao sam u studiju kod Novice Nikolića Patala. Jovica je probao harmoniku u gluvoj sobi, a Patalo i ja smo slušali za miksetom. Dok je Jovica svirao nekoliko svojih tema i foršpila, Patalo je prokomentarisao: "Brate, kad ovako svira u sedamdeset šestoj, kako li je tek svirao u trideset šestoj" - priča Dragan Pantić Smederevac.

- Jovica Petković je od rodnog Smedereva zaslužio mnogo, a dobio malo. Zaslužio je za života i ulicu, i spomenik, i manifestaciju koja bi ponela njegovo ime.

Jovičina dela su lekcija mlađim naraštajima kako treba da se stvara i čuva prava narodna muzika. Jovica je jedini umetnik sa ovih prostora koji je nekoliko puta predstavljao bivšu Jugoslaviju na takmičenju harmonike na Jelisejskim poljima i odneo dve pobede.

Nestankom Juge, nestao je i Jovica. Preselio se u Beč, pretrpeo moždani udar, i desetak godina vegetirao u staračkom domu. Da ne beše gospodina Ahmeta Bajrića, divnog čoveka i dobrog pevača koji dugo živi u Beču, Jovica bi još nedostojnije okončao svoj vek. Sećam se, pre desetak godina pripremah radio emisiju o Jovici Petkoviću. Uključio sam u program nekoliko njegovih pevača. Neki su bili zatečeni činjenicom da je Jovica živ, jer se na internetu moglo naći nekoliko različitih datuma njegove smrti.

Jovica Petković je preminuo na današnji dan, 14. septembra 2015. godine u Beču. Sahranjen je sedam dana kasnije u rodnom Smederevu.

(Goran Milošević)