Milanče Radosavljević na stihove Buce Petrovića: Evo ko je napisao "Anđeliju" (PLEJLISTA)

- I dok moje zvezdane kolege upadaju kroz krov kuću, ja i moja "Anđa" ulazimo na sporedan ulaz - veli legendarni Milanče

"Od Valjeva do Loznice nema lepše krčmarice od Markove Anđe,

Preporučujemo

samo ona u noćima, kad je ćežnja u grudima, lek za srce nađe.

Anđelija, Anđelija, ti si srcu najmilija, ljubavi jedina,

daću njive i livade i sazrele vinograde, da mi rodiš sina.

Na sazrelu tamnjaniku i livade na Rudniku mirišu joj grudi,

kad zanjiše sa bedrima, kao žito na poljima, strast u srcu budi.

Sve krčme bih ostavio, neimare sakupio dvore da sagradim,

k'o grozd bi' je milovao, sve po puce otkidao, dušu da zasladim".

(Milanče Radosavljević - Milan Petrović Buca)

Kad se pomene Milanče, jedna od prvih asocijacija je "Anđelija". I za milionsku publiku, i za najstrožu kritiku, jedna od najlepših novokomponovamih lirskih dvojki svih vremena . "Anđelija" nije preko noći postala hit. Dugo je ćutala na Diskosovom LP-iju iz 1988. Zalaufavala se poistija, kao i Milanče.

- I dok moje zvezdane kolege upadaju kroz krov kuću, ja i moja "Anđa" ulazimo na sporedan ulaz - veli legendarni Milanče.

"Anđeliju" i Milančeta vole milioni, a samo retki znaju Milana Petrovića Bucu, pisca ove legendarne pesme.

- Milanče i ja smo zemljaci, komšije, Baričanci. Doduše, ja sam rođen u Beogradu, a od svoje druge godine živim u Bariču, gde mi je otac dobio zaposlenje u čuvenoj fabrici "Prva iskra". Posle završene srednje škole i mene je čekao posao u čuvenoj fabrici. Čim sam postao "pogonski električar elektrotehničke struke", našao sam uhlebljenje u "Prvoj iskri". Tada se vodilo računa o kulturno-umetničkom uzdizanju radnika, tako da sam postao igrač i vokalni solista fabričkog KUD-a - priča Milan Petrović Buca.

- Na jednoj slavi u mojoj familiji sredinom 70-ih pojavio se i Milanče. Pokazivao je gostima svoju novu pesmu "Plakale su plave oči za očima crne boje". Ja se okuražim pa mu kažem: "Imam ja za tebe nekoliko boljih od te". Kad je Milanče pročitao moje prve pesme, samo mi je rekao: "Dođi sutra kod mene u 11". Očekivao sam da odmah pođemo u studio, a do prvog snimanja sa Milančetom prošlo je deset godina. Stari majstor je sačekao da još malo sazrim i da se pokažem kod nekog drugog. Srećom, Milančetov kum je poznavao Dragana Kneževića, čuvenog kompozitora i aranžera, sa kojim sam snimio moju prvu pesmu "Moj Nevene" u interpretaciji Jasne Kočijašević - priča za Muzičku apoteku pisac "Anđelije".

Nastavio je Buca da sazreva kao pesnik. Zemaljski dani su tekli, i Kolubara je tiho tekla u zagrljaj Savi.

- Čim se rodio prvi stih pesme "Tiho teče Kolubara i moj život s njom", pozvao sam Milančeta. Izrecitujem mu stih preko telefona, on mi malo pridoda, ja završim pesmu. Opet zovnem Milančeta, i čujem u slušalici kako od žene traži olovku da zapiše celu moju pesmu. Popodne je bila gotova. Tako sam i ja, najzad, 1986. godine postao Milančetov tekstopisac - priča Buca Petrović.

Milanče je snimio 10 Bucinih pesama na tri albuma: "Tiho teče Kolubara", "Sviraj, sviraj harmoniko", "Mnogo suza u očima", "Anđelija", "Uspomena ti si bolna", "Tuđa žena, tuđa sreća", "Nije ovo meni prvi ni poslednji put", "Zašto su ti majko oči pune suza", "Ko je koga prevario", "Siroče sam, nemam nikoga".

- "Anđeliju sam najduže pisao". Bacio sam papira za dva kontejnera, dok je nisam doveo u red i potpisao svojim imenom i prezimenom. Milanče je vrlo zahtevan majstor, retko muzikalan čovek, sa izuzetnim osećajem za poeziju. Milanče je i jedini kompozitor kome sam dozvoljavao sitne korekcije mojih tekstova. Nismo mnogo očekivali od "Anđelije", stavljena je na "B" stranu ploče. Ali, imao sam čast da prisustvujem snimanju "Anđelije" i svih ostalih pesama u studiju "Košutnjak". Jan Nosal, muzički urednik i recenzent Diskosa, odao mi je priznanje na tekstovima. Posle takvih pohvala i Milanče se oraspoložio, pa je bez greške snimio ceo album - priča pisac "krčmarice Anđe".

- Jana Nosala, pedagoga i etnomuzikologa, naročito su pogodili moji stihovi iz jedne druge pesme: "Zašto su ti majko oči pune suza, od mene ti srce neku tajnu skriva, da li žališ moju ljubav izgubljenu ili svoju ljubav što je zemlja skriva. Volim kad od sreće blista tvoje lice, nasmeši se opet život je pred nama, ako već ne možeš suzi da odoliš, ja te molim majko plači kad si sama". Znam da je pesma mnoge zabolela, ali neka se zna - posvetio sam je svojoj tašti!

(Goran Milošević)