Vera Ivković uz svirku Radojke Živković: Ništa suvišno, sve je potaman (PLEJLISTA)

Uz Radojkinu umilnu svirku došli su do izražaja svi Verini kvaliteti - prelepa boja glasa, tako slatko a tehnički besprekorno pevanje, lakoća i mera u interpretaciji, neponovljivo nijansiranje

"Moj dilbere kud se šećeš, aj što i mene ne povedeš.

Preporučujemo

Seni sendum, bir-efendum, aman, aman, aman jarabi.

Povedi me u čaršiju, aj pa me prodaj bazardžiji.

Uzmi za me oku zlata, aj pa pozlati dvoru vrata." (narodna)

Vera Ivković je 1975. godine (13 godina pre Safeta) snimila pesmu "Moj dilbere", jednu od najpevanijih sevdalinki. Ovu tipično žensku pesmu snimale su i Danica Obrenić, Vasilija Radojčić, Silvana Armenulić, Jasma Kočijašević, Nada Obrić, i to sa originalnim refrenom još iz turskog doba. .

"Moj dilbere" je vaskrsao Safet Isović, uz moderniji aranžman Omera Pobrića i pamtljiviji refren "Što te volim, ah, što te ljubim, aman bože moj" (što je samo prevod refrena iz starijih verzija "seni sendum, bir-efendum, aman jarabi").

- Zavolela sam sevdah još kao dete. Sevdah je bio zakon i na Radio Beogradu i na Radio Sarajevu. Kada sam ušla u pevačku ekipu Radojke Živković, još više sam zavolela sevdah uz Nedžada i Safeta - pričala je Vera Ivković.

U pevačko jato Radojke Živković ulazi početkom 70-ih. Sa velikankom naše harmonike snima i jednu od svojih najlepših pesama, kompoziciju svog supruga Danila Živkovića "Ide lola iz Inđije".

Uz Radojkin ansambl ostvaruje četiri uzastopna nastupa na festivalu "Beogradski sabor" sa pesmama "Lejla", "Opkladi se momče i devojče", "Oj čobane moj" i "Samo ti si u mom srcu".

- I moja najdraža koleginica, Anđelka Govedarović, dodatno me zarazila vojvođanskim pesmama. Kad otpeva Anđa "Poranila devojčica golube da hrani, oko nje se okupili krilati gaćani", ja vidim naše bake i deke koji pevaju dok kopaju, žanju, hrane živinu. Kolegnice su bile ubeđene da sam i ja Sremica.

- Danilova majka je iz Donjih Gradinaca, tako da sam boraveći u Sremu naučila dosta starih narodnih zapisa. Bećarce sam prepuštala Anđi Govedarović, a ja sam pevala, na primer "A što mene moja nana kara, što ja ljubim lolu sirotana" - pričala je Vera u mojim radio emisijama.

Uz Radojkinu umilnu svirku došli su do izražaja svi Verini kvaliteti - prelepa boja glasa, tako slatko a tehnički besprekorno pevanje, lakoća i mera u interpretaciji, neponovljivo nijansiranje.

- Bila sam jedna od prvih solista "Đerdana", proputovali smo svet, proširili repertoar na sve motive naših naroda i narodnosti. Počela sam da tragam, učim i slušam "prečanske pesme". Kada sam u jednoj tv emisiji otpevala "Širok Dunav, ravan Srem", dobila sam pohvale od najvećih muzičara, specijalista za vojvođanski melos.

Vrhunac Verinog milopoja i Radojkinog milozvuka bila je LP ploča iz 1975. godine sa 12 narodnih bisera: "Ajte amo, momci, cure", "Ej, šta ču nane", "Sojčice, devojčice", "Čim rujna zora zarudi", "Đuvegije, gde ste", "Moj dragane", "Bolna leži dilber Tuta", "Oj livado, rosna travo", "Kroz Vojvodinu", "Tako mi zore rumene", "Vino piju age Sarajlije", "Moj dilbere".

- Podsećale su me kolege da sam previše skromna i nenametljiva, da sam mogla da budem zvezda broj jedan. Pesma mi je donela mir u duši, a estrada me nije zanimala. Nisam učestvovala u ogovaranju ili sputavanju koleginica. Radojka mi je davala krila i u kriznim situacijama.

- Govorila je: "Ti devojčice ne pevaš ni mnogo seljački ni mnogo gradski, nego baš onako kako nama treba" - govorila je tiha diva narodne muzike.

Vera Ivković i Radojka Živković - šest singlova, jedan album, dvadeset tri snimljene pesme.

(Goran Milošević)