Ratomir Ivanović Šanko, pesnik iz Stopanje: "Oj Kruševcu, Lazarevo carstvo" (PLEJLISTA)

Napisao je Šanko pre pola veka neke od najslušanijih namenskih pesama

"Nedaleko od reke Rasine i Jastrepca visoke planine,

Preporučujemo

kao bašta rascvetalih ruža, grad Kruševac svima ruke pruža.

U njemu je sablja Obilića, carska kula - spomen Jugovića,

Lazarica ponosita, stara, što je srpskog pričestila cara.

Lepi grade, bilo je to davno kad su Srbi izginul slavno,

na Kosovu izgubiše glavu da bi srpsku sačuvali slavu.

Istorija pamtiće dok živi, a Srbin će tebi da se divi,

istorijsko ti si nam bogatstvo, oj Kruševcu, Lazarevo carstvo".

(Mihajlo Milovanović Ciga - Ratomir Ivanović Šanko)

Reklo bi se, onako na prvu, tipična narodna izvorna pesma, prenošena s kolena na koleno, u kafanama, na svadbama, vašarima. Pesma je ponela nekoliko različitih naslova: "Nedaleko od reke Rasine", "Oj Kruševcu, Lazarevo carstvo", "Od Kruševca do Kosova". Snimali je dueti, trubači, kafanski i radio pevači, popovi, legende i anonimusi. Izdavale je desetine diskografskih kuća u bivšoj Jugi i rasejanju. I, kako to obično biva, najmanje se zna o pesniku koji je napisao ovu pesmu.

- Mnogi misle da je ovo pesma iz 1989. godine, povodom šest vekova od Kosovskog boja. Tačno je da je Sneža Đurišić snimila pesmu te godine, na koktel albumu. Ali, prvu verziju ove pesme snimili su moji zemljaci, Mihajlo Milovanović Ciga (kompozitor pesme) i Dušan Petrašinović u duetu, pre 50 godina. Napisao sam je u spomen i čast slavnim precima, nadahnut epskom poezijom i kosovskim zavetom. Pesma je proglašena nacionalističkom, i godinama bila zabunkerisana. Ja sam zbog pesme završio na sudu. Rekao sam sudiji: "Ako je pesma nacionalistička, onda je cela naša istorija nacionalistička, onda je nacionalistički i spomenik kosovskim junacima u centru Kruševca" - kaže za Muzičku apoteku Ratomir Ivanović Šanko, jedan od doajena među tekstopiscima narodne muzike.

Čim je počelo zidanje hrama Svetog Save na Vračaru, Šanko je napisao pesmu "Dragulj sa Vračara". Napisao je čitav ciklus rodoljubivo-patriotskih pesama: "Hvala tebi Karadžiću Vuče", "Hajduk Veljko", "Oj Srbijo, moja sele", "Beli golub pravde i slobode", "Šest vekova prođe".

- Nadimak "Šanko" asocira na kafanca i čoveka za šankom. Nadimak i umetničko ime dobio sam sasvim slučajno. Potpisao sam pismeni zadatak, tako da su prva dva slova moga prezimena izgledala kao ćirilično slovo "Š". Nastavnik je pogrešno pročitao moje prezime, ispalo je "Šanović", a drugari me prekrstiše u "Šanko" - priča pesnik iz Stopanje.

Ratomir Ivanović je rođen 1943. godine u Stopanji kod Trstenika, u središnjem delu Kruševačke kotline, s desne strane Zapadne Morave. Rano je ostao bez roditelja, pa se samouk probijao kroz život, nošen pesmom kao sudbinom.

- Voleo sam da čitam, gutao sam poeziju. U mladosti nisam ni primetio kad govorim svoje, a kad tuđe stihove. Izgleda da sam nedoživljenu roditeljsku ljubav nadoknadio nekim nepresušnim stvaralačkim vrelom. Kad sam najviše fizikalisao, napisao sam najlepše ljubavne pesme. Radeći u "Petoletki", bruseći ivice na velikim metalnim komadima, ogadio mi se život, bacio sam alat, uzeo olovku i napisao: "Kud se žuriš, hej živote". Rade Petrović je snimio pesmu, Safet je presnimio, i kud ćeš veće sreće - kaže Šanko.

Šankove stihove komponovali su najveći kompozitori narodne muzike: Radojka Živković, Mića Stojanović, Ilija Spasojević, Mihajlo Milovanović Ciga, Žarko Pavlović Valjevac, Doca Ivanković, Radoje Mitrović Barajevac, Danilo Mišković. Napisao je Šanko stotine sentiša: "Život piše uspomene" (Mira Vasiljević), "Siroma sam, al' sam lep" (Dragan Pantić Smederevac), "Jedna noć neverstva" (Kemal Malovčić), "Ne mogu da živim", "U srcu se sreća gasi" (Azemina Grbić), "Rodila me majka da varam devojke", "Rob ljubavi" (Raka Nikolić), "Ja proklinjem ljubomoru", "Bolujem ti dragi", (Anica Jocić), "Ne mogu bez tebe" (Žika Rakić), "Ne dozivaj prošlost" (Trajan Todorović), "Plava ženo u beloj haljini" (Nenad Stepanović Kićula)...

Napisao je Šanko pre pola veka neke od najslušanijih namenskih pesama. Sa dve pesme "pokrio" je najradosniji dan svakog roditelja: "O željo moja u srcu jedina, sudbo, sudbo, dodeli nam sina" i "Plavokosu devojčicu moje srce želi, sudbo, sudbo, ćerku mi dodeli".

- Retko pišem pesme na zadate teme. Kad je Sneža Đurišić devojčurak bila, napiso sam joj namensku pesmu "Poklon za rođendan" koja se nije skidala sa radija. Napisao sam i dve večite pesme "Rodi mi draga sina" i "Rodi mi draga ćerku". Napisao sam i jednu posmrtnu, po želji naše velikanke Radojke Živković:

"Tebe više nema moj golube beli, zajedno smo u svet odleteli,

da sviramo, da se svirka čuje, da uz pesmu našu niko ne tuguje.

Sudbina se eto poigra sa nama, ti odlete, ja ostadoh sama,

da još pevam, da se pesmi divim, s harmonikom svojom do groba da živim.

Harmonika moja, moja prva sreća, da te više nema i ona oseća.

Mesto toplog zvuka, svira samo tugu, harmonika prva izgubila drugu.

Zaborav ne može našu slavu skriti, dok muzika živi ti ćeš s nama biti.

Šaputaće ljudi dugo naše ime, beše jedan duet - Radojka i Tine".

(Goran Milošević)