Prva kompozitorska ostvarenja Šabana Šaulića: Prvih pet godina kraljeve slobode (PLEJLISTA)

Šaban je sebe uvrstio u red najkomercijalnijih kompozitora narodne muzike svih vremena

"Želeo sam sinoć da te vidim, nisam mog'o svoju čežnju skriti, mislio sam da ćeš biti sama, hteo sam ti cveće pokloniti. Uvenuće narcis beli, što sam tebi hteo dati, na stolu kraj slike tvoje, suzom ću ga zalivati. Sreo sam te zagrljenu s drugim, nisam znao da te s nekim delim, a od bola iz drhtave ruke, na sred puta, pade narcis beli. Gledao sam dok si odlazila, i kleo te da ne budeš srećna, a rukama što skrivaju čežnju ja podigoh onaj buket cveća."

Preporučujemo

(Šaban Šaulić - Branislav Cvetinović Laki)

- Krenuo sam sa Slavije da se nađem sa devojkom na Zelenom vencu. Uzgred svratim kod nekih baba da kupim cveće. Kupim za devojku beli narcis, uđem u trolu, stignem do prodavnice u kojoj mi radi devojka, ali, nema devojke. Ostavila me, i otišla! Ostao samo poslovođa koji me posluži kafom, tek da me uteši. Sednemo za sto, a na stolu slika moje devojke. Kažem poslovođi: "Ja se zadovoljavam i sa slikom, ali daj mi neku vazu da ubacim ovo cveće". Ubacimo cveće, poslovođa izlazi sa mnom, zaključava prodavnicu, i u jednom momentu mi reče: "Bane, idi uzmi cveće, uvenuće". Te reči su mi zaparale srce. Zapravo, poslovođa jedne prodavnice dade mi ideju za pesmu. Rekao sam poslovođi: "Neka uvene, to je i ovako za nju. A to što vene moje srce, nikom ništa".

- Odlazim u "Beograđanku", gde sam radio kao konobar, napišem pesmu. Posle pet minuta dolazi Šaban da me pita da li imam neki tekst za njega. Ja vadim iz džepa i pokazujem mu moj najdraži i najživotniji tekst. Šaban gleda u tekst i pevuši kraj lifta, nekoliko puta ga zaustavljao i propuštao, dok nije smislio melodiju - priča pesnik srcelomac Branislav Cvetinović Laki, pisac "Belog narcisa".

Festival jugoslovenske narodne muzike u Parizu početkom 1975. godine označio je i početak briljantne kompozitorske karijere Šabana Šaulića. Posle pet godina saradnje sa Bucom Jovanovićem, tridesetak snimljenih pesama i desetak zlatnih ploča, Šaban je poželeo čari autorske slobode. Šaban je ušao u narod i u vreme saradnje sa Bucom, ali je u medijima prihvatan sa rezervom. Neki od vodećih muzičkih urednika radija i televizije smatrali su ga šund pevačem.

Upravo početkom 1975. isticao je Šabanov ugovor sa Bucom. Žalio se kako je bio vezan gotovo robovlasničkim ugovorom koji mu je nametao pravila ponašanja. Šaban je pričao da bez Bucinog pristanka nije mogao da ode iz Beograda, a kamoli negde da peva. Čaša žuči se prelila kada je Buca zatražio potpis još jednog višegodišnjeg ugovora pod istim uslovima, a ako ne potpiše neće moći da peva na festivalu u Parizu.

Jedan od organizatora festivala, Damjan Babić, urednik Radio Sarajeva i siva eminencija ilidžanskog festivala, našao se u dilemi. Došla je poslednja noć za snimanje pesama da bi ploča izašla i bila plasirana na festivalu. Tada se Šaban, onako stidljivo kao i uvek, obratio šefovima orkestara Aci Stepiću i Bokiju Miloševiću:

- Imam ja dve, tri svoje kompozicije, ne znam da li bi valjale.

Muzičari su žestoko prionuli na posao, napisali aranžmane i snimili dve pesme: "Ti si sada srećna" i "Verovah ti". Šaban je ubedljivo trijumfovao na festivalu u Parizu (zamišljenjom kao "zimska Ilidža"), osvojivši više glasova publike od svih ostalih izvođača zajedno. Novinari koji su pratili estradne događaje bili su prilično uzdržani, pa su zatražili mišljenje od muzičara iz orkestra. Tada im je Boki Milošević rekao:

- Pa, zar ne shvatate da je on odavno mega zvezda? Slikajte ga pored Ajfelove kule i stavite na naslovnu stranu!

Šaban je tako i sebe uvrstio u red najkomercijalnijih kompozitora narodne muzike svih vremena. Za samo pet godina, od '75. do '79, Šaban je samom sebi komponovao dvadesetak antologijskih pesama: "Ti si sada srećna", "Verovah ti", "Na stolu pismo od majke", "Kajaćeš se jednog dana", "Uvenuće narcis beli", "Nije on čovek za tebe", "Sam za stolom jedan čovek sedi", "Jedna lasta ne čini proleće", "Nemoj pogled da sakrivaš", "Pozn'o bih te međ' hiljadu žena", "Dođi da ostarimo zajedno", "Dva galeba bela", "S namerom dođoh u veliki grad", "Sanela", "Lepi dani mog detinjstva", "Rušio sam gnezda i gradio druga", "Zbog tebe, draga, postadoh takav"...

Za samo pet godina!

(Goran Milošević)