Godina dana od smrti "narodnjačkog Hemfrija Bogarta": Gvozden Radičević kao kompozitor (PLEJLISTA)

Gvozdenov karakter je kao i njegovo ime - GVOZDENI. Svoj gorštački ponos nije prodao za jeftinu popularnost

"Jedne noći šetao sam gradom sa devojkom koju sada tražim,

Preporučujemo

lepotom je osvojila mene, sad je nema, čime bol da blažim.

Otišla je jednog dana, ne znam kuda, ne znam s kime,

kažite mi gde je ona, Slavica je njeno ime.

Imala je dugu divnu kosu, blagi osmeh ko pupoljak ruže,

da je nisam sreo one noći, ne bih sada bio sam i tužan.

Zato sada sam po gradu lutam, tražim oči što toplinom zrače,

jer bez njenog osmeha i čari, puste noći ništa mi ne znače".

(Gvozden Radičević - Branislav Cvetinović Laki)

Ovo je jedna od nekoliko besmrtnih pesama iz repertoara Gvozdena Radičevića i njegov najveći kompozitorski uspeh. "Slavica" je snimljena je 1973. godine uz ansambl Žarka Josipovića Škule, na vrhuncu Gvozdenove karijere.

- Napisao sam je kad sam najviše voleo. I danas mi kažu ispisnici - pa, ovo je lepo i kad se odrecituje. Tačno! Ali, pesma koja se recituje služi za jednokratnu upotrebu u užem krugu ljudi, a kad se stihovi otpevaju, traju mnogo duže. Ovim stihovima sam ovekovečio jednu Slavicu i jednu veliku ljubav. Bilo je to vreme slobode u ljubavi, slobode u izražavanju, kad je moja duša pevala o jednoj devojci sa kratkom suknjom i dugom kosom. Slavica i ja idemo Makedonskom ulicom da popijemo piće u "Šumatovcu". Iza nas stiže autobus, zaustavlja se, a vozač veli: "Alal vera, mala! Stadoh da te se nagledam, ne znam da li ću imati još neku priliku". Stihove sam dao Gvozdenu Radičeviću, on je komponovao, otpevao, snimio, i napravio večiti hit - priča pesnik, srcelomac, Branislav Cvetinović Laki.

Gvozden je počeo da komponuje još za vreme saradnje sa Bucom Jovanovićem. 1967. godine komponovao je pesmu "Voleo sam tebe tajno" na stihove pesnika Radeta Jovanovića. Kada se pohvalio Buci Jovanoviću da je sam sebi komponovao pesmu, veliki majstor se iznervirao i rekao: "E, ako može Gvozden da bude kompozitor, može i Buca da bude pevač!" Tako je Buca Jovanović 1968. godine snimio svoju jedinu pevačku ploču sa antologijskom pesmom "Raširi ruke, o majko stara". Naravno, veliki Buca je bio bolji pevač od svih svojih zvezda, ali mu nije padalo napamet da sa šuškavim izgovorom pravi pevačku karijeru.

Gvozden Radičević (1930 - 2019) je bio prvi i vodeći pevač Buce Jovanovića 60-ih godina. Svojom apolonskom lepotom i, po mnogima, najmarkantnijim glasom u istoriji narodne muzike pravio je razliku i na radiju i na koncertima. Buca i Gvozden slagali su se stilski, ali ne i ljudski. I legendarnu pesmu "Poleti golube moj" iz 1965. godine snimili su "na mišiće". Gvozdenovoj pedanteriji i uglađenosti nikako nije prijala Bucina "Karamazovska" priroda. Kada su u Bucino jato došli Šaban i Kvaka, Gvozden je nepovratno otišao svojim kompozitorskim putem.

Snimao je Gvozden i pesme Doce Ivankovića, Ace Stepića, Ilije Spasojevića, Radeta Jovanovića, Pere Tanasijevića, Žarka Pavlovića Valjevca, Mikija Mitrovića, Mlađe Nikolića, Novice Negovanovića.

- Ja sam tek pobedio u Sokobanji, postao prva harmonika Jugoslavije, snimio i prva kola. Kad sam počeo da pišem i komponujem, bilo je i puno zavidnih. Neki su govorili: "Malo mu što svira, on bi i da komponuje i peva". Zahvaljujući velikom Gvozdenu, snimio sam jednu od mojih prvih autorskih pesama "Neću nikad za ljubav da molim" - kaže maestro Novica Negovanović.

Diskografska karijera Gvozdena Radičevića trajala je od 1964. do 1981. Snimio je 33 singlice (računajući i 6 duetskih sa Lepom Lukić, Anđelkom Mandić, Nadom Mamulom) i 3 kompilacijsaka albuma. Ukupno 108 pesama, nijedna izvorna, a skoro sve liče na izvorne! Gvozden je samom sebi komponovao tridesetak pesama: "Slavica je njeno ime", "Pij draga noćas iz moje čaše", "Pozdrav roditeljima", "Zauvek si otišao oče", "Zapevaj sa mnom majko", "Dragačevo moje", "Pečalba me od tebe rastavi", "Pijan sam od ljubavi", "Ljubavni su teški jadi", "Rastavljena srca", "Neću nikad za ljubav da molim", "Ko ne hteo tuđe, nemao ni svoje", "Kada budeš najsrećnija", "Srećna mi budi ljubavi", "Samo jednom srce voli", "Oj, ljubavi moja prošla", "Pevaj, živi, veseli se", "Voleo sam tebe tajno" ...

Za 17 godina intenzivnog snimanja protutnjao je diskografijom, ne ostavivši skoro nikakvog traga na estradi. Novinari od Gvozdena nisu imali šta da izvuku, iako je bio jedan od najtiražnijih narodnjaka, jedan od prvih poratnih pevača koji je snimio pesme utemeljene na sevdahu i Šumadiji. Gvozdenovo pevanje odiše lakoćom i gospodstvom. Pevao je toplo, lako, punim glasom, bez urlanja i suvišnog trileranja. Šta tek reći za Gvozdenov izgled, u vreme kad se na ovim prostorima nije ni pominjao "stajling". I pre nego što sam ga upoznao, prozvao sam ga i godinama najavljivao na radiju - "narodnjački Hemfri Bogart". Mogao je da bude najveća narodnjaćka zvezda, mogao, a nije hteo. Kad je situirao porodicu, živeo je od ljubavi svojih bližnjih, van estradnog lažnog sjaja. Kada sam najvljivao Gvozdenovo gostovanje u mojim radio emisijama, pitaše me neke velike zvezde: "Pa, zar je taj još uvek živ?"

Gvozdenov karakter je kao i njegovo ime - GVOZDENI. Svoj gorštački ponos nije prodao za jeftinu popularnost. Iako su ga kolege sahranile i pre dvadesetak godina, Gvozden je preminuo prošle godine, na današnji dan, 28. avgusta 2019.

(Goran Milošević)