100 godina od rođenja Zaima Imamovića (1920-1994): Odmerenost kao prepoznatljivost (PLEJLISTA)

- Zaim je pevač od koga sam učio, to je cela škola sevdaha. Mi smo pevali, a Zaim je kazivao i živeo sevdah - govorio je Safet Isović

"Ne čekaj me, niti sanjaj da ću doći pod pendžere,

Preporučujemo

da ti pjevam kao prije sa osmijehom plave zore.

Kad sam tebi dolazio, zagled'o sam druge oči,

nemam snage da odolim ljubav što će skoro doći.

Ne kuni me moja draga, ti sa drugim sretna budi,

nek' te drugi kao i ja tiho s pjesmom sad probudi.

Zaboravi što je bilo i poljupce naše vrele,

scrce voli i ljubiće crne kose, oči mile".

(Zaim Imamović - Rade Dubljević)

"Ne čekaj me, niti sanjaj" je tipična Zaimova sevdalinka, oplemenjena umilnim zvucima harmonike Radojke Živković. Sve je u ovoj pesmi Zaimovsko: melodija, pevanje, dinamika, smirenost, nenametljivost. Pesmu je Zaim pevao na "Ilidži" 1965. godine, a i danas se rado snima od strane najboljih pevača.

Zaim Imamović je ugledao ovaj svet pre sto godina, 26. avgusta 1920. godine u Mrkonjić Gradu. Svom zavičaju posvetio je pesmu "Mrkonjiću, rodni grade", a opevao je i Travnik u kome je proveo mladost (Kolika je viš' Travnika Bojna). U Zaimovoj kući svi su pevali, a mali Zaim se iskradao iz kuće i odlazio pod prozore obližnjih kafana, slušao i pamtio pesme.

1936. godine sa porodicom odlazi u Sarajevo, uči tekstilni zanat, postaje ćlan KUD-a "Gajret", a odmah po oslobođenju postaje solista Radio Sarajeva, nedostižna mera u interpretaciji (tumačenju) sevdalinke. Više se slušalo Radio Sarajevo zbog Zaima nego zbog vesti! I danas se prepričava zahtev kupca iz jedne sarajevske prodavnice: "Hoću da kupim samo onaj radio u kome peva Zaim Imamović".

Zaim je u mnogo čemu prvi: prvi radio pevač koji je stekao ogromnu popularnost, prvi narodni pevač na "Jugotonovim" pločama, prvi veliki pevač i kompozitor bosanskog sevdaha. Snimao je Zaim i stare sevdalinke, pesme nepoznatih autora, snimio je i stotinak svojih kompozicija. Svirao je na harmonici i klasičnu muziku, francuske šansone, romanse. Svirao je frulu i snimao narodna kola sa Šerbinom harmonikom.

Neke Zaimove pesme postaše toliko onarođene, da se već smartaju narodnom baštinom svih ljudi sa prostora bivše Juge. Zaimova "Sve behara i sve cveta" je jedna od najpevanijih narodnih pesama svih vremena. Odomaćila se i pošumadizovala u Srbiji, to je sad "naša" pesma, jer i Zaim je "naš". Za mnoge je bilo i boljih pevača od Zaima, ali svi se slažu - boljeg čoveka od Zaima teško je i zamisliti.

- Zaim je pevač od koga sam učio, to je cela škola sevdaha. Mi smo pevali, a Zaim je kazivao i živeo sevdah - govorio je Safet Isović.

Zaim je i arhivar i inovator sevdaha. Proputovao je Bosnu tragajući za starim pesmama i novim pevačima.

- I moji najbliži ne veruju da sam ja otkriće Zaima Imamovića. Bio sam član KUD-a "Veljko Lukić Kurjak" u Brčkom, a Zaim došao kao gost u potrazi za talentima. Kad je čuo kako pevam, odveo me na čaj i predložio mi da snimim dve pesme. Ponosim se što jedna takva pevačka i ljudska legenda potpisuje pesme na mojoj prvoj ploči iz 1975: "Od mene je ljubav jača" i "Srećna s njim živiš". Neću ni da pričam kakav je pevač bio, Zaim je za mene najbolji čovek na svetu - kaže Mitar Mirić.

Rat u Bosni i Sarajevu samo je dotukao Zaima. Čuh od brojnih Zaimovih poštovalaca - da su svi kao Zaim, nikad se ne bi ratovalo.

- Zaim je bio veoma drag u Srbiji. Rado je pevao na našim turnejama, koncertma. Snimio je za arhivu Radio Sarajeva i mnoge pesme iz Srbije: "Oj, golube", "Moj Milane", "Po gradini mesečina sija meka", "Harmoniko moja". Safet je pevao i dopuštao da ga pesma povuče, a Zaim je milovao i vukao pesme - govorio je pesnik i kompozitor Mića Stojanović.

Impresivna je lista pesama koje je Zaim Imamović komponovao, za neke je i tekst napisao: "Sve behara i sve cveta", "Ne čekaj me niti sanjaj", "Na đerdefu vezak veze Fata", "Kraj penžera Jusuf stari", "Ne pitaj me, stara majko", "Stani, Drino, vodo", "Kono moja", "Znaš li da te duša sanja", "Što je lepo vrelo Moščanice", "Bosno moja plemenita", "Srušila se kula i kapija", "Sinoć gledam sjajnu mesečinu", "Kada dođem rodnom kraju", "Sećaš li se, draga, prošlog leta", "Imam dragu u sokaku svome", "Da ja imam ata svog", "Azemina", "Kad akšam dođe", "Moj sokole", "Uzalud je plakat', draga", "Gledasmo se u proleće", "Ajmo, draga, lugu zelenome", "Otkad tebe nema", "Čemu srce da se nada", "Nekad si pod suncem"...

Kad hoću da pobegnem iz svakodnevne halabuke, osamim se i pustim Zaima. Kad mi Safet raspali sevdalijske strasti, onda pozivam Zaima u pomoć da ih smiri. Čini mi se kao da usta ne otvara, a svud se čuje. Imam utisak da uvek može i više, a opet je sve potaman, ništa suvišno.

(Goran Milošević)