Milan Babić u pesmama svoje supruge Radmile: "Gospode dragi", "Baš mi se ne da", "Rame uz rame"

U svojim najtežim danima, Rada i Milan pokreću udruženje "Koreni", koje se bavilo spasavanjem i očuvanjem narodne muzike u Srbiji

"Ponoć je davno razvila veo, kafana lumpuje,za drugim stolom, oči ko njene, oči što prate me. Gospode dragi, zar ova žena suviše liči na nju, il' moja ljubav iz mladih dana sedi kraj mene tu.Bile su plamen, goreh u njima, u njenim očima,ostade samo sećanje tužno u dugim noćima. Godine svoje, nevine mlade, dala je drugome, a mene život odnese dalje, stazama sudbine." (B. Vuletić - R. Babić)

Preporučujemo

Ovo je premali hit za tako veličanstvenu posvetu njenim očima, Rada i Milan Babić za 21. vek. "Gospode dragi" je suviše gospodska pesma za rijaliti Srbiju, i previše otmena da bi učestvovala u trci za "lajkove".

Milan Babić je i ovu pesmu otpevao suzdržano, a može mnogo više nego što pokazuje. Radmila Babić je u nekoliko stihova rekla više nego romanopisci na hiljadama strana.

- Nikad se nisam zanosio masovnim ukusom. Da sam povlađivao trendovima, bio bih tiražniji, ali to više ne bih bio ja. Birao sam i snimao pesme po svom senzibilu i Radmilinom nadahnuću. Pesma "Gospode dragi" nije hit na prvu, ali me svuda prati, baš i kao i njene oči - pričao je Milan Babić u mojim radio emisijama.

Imao je sve predispozicije za veliku karijeru: rođenje i odrastanje u Goričanima kraj Zapadne Morave, u tom bogomdanom kraju za narodnu muziku, muzikalnost nasleđenu od majke Milijane, fakultetsko obrazovanje, elokvenciju, markantnu televizičnost i radiofoničnost. Imao je na estradi samo jedan problem - urođenu stidljivost.

- Taj problem sam rešio tako što sam pozvao u emisiju "Sabor Studija B" i Milana i Radu. Milanovoj stidljivosti i povučenosti trebala je Radina prodornost i energija. Spojio sam ih u emisiji, spojio sam ih i na ovom, a verujem i na onom svetu. Postali smo i kumovi - pričao je Aca Kostić, višedecenijski urednik i voditelj "Studija B".

Kad je stigla ljubav u Milanov život, ubrzo je stigla i pesma života. Svoj prvi veliki hit "Baš mi se ne da" snima 1985, baš na stihove svoje jedine i najveće ljubavi.

- Radmila je zagrizla svim snagama da mi napiše veliki hit. Pre toga je već napisala nekoliko antologijskih pesama za moje kolege: "Progovori sliko", "Kad bih mogo i umro bih za te", "Joj Rado, joj Radmila", "Luckasta si ti", "Čaj za dvoje", "Šuška se šuška", "Kazuj krčmo", "Potražiću oči nešto zelenije"... U jednom trenutku pozove je kompozitor Blagoje Košanin da je pita da li je završila sa pisanjem.

- Počela je da mu se žali kako piše danima, ali se muči, nešto joj se ne da... Blagoje joj reče da se više ne muči, neka baš to stavi u naslov pesme. Tako je nastala pesma "Baš mi se ne da", a posle nam se sve otvorilo. Stigla su i deca, Jovana i Branko, stigle su i mnoge lepe pesme - pričao je gospodin Milan Babić.

I tako je Rada probijala Milana kroz nemirne estradne vode. Obično biva da muškarac probija ženu, a ovde je žena probijala muškarca.

Tokom dvadesetogodišnjeg braka i saradnje, Rada je za Milana napisala desetine večitih pesama: "Baš mi se ne da", "Gospode dragi", "Rame uz rame", "Ko će te čuvati jedina moja", "Kako ću istinu priznati sebi", "Nije mi lako, stari se polako", "Selo moje malo", "Dan bez tebe", "Samo da si rekla", "Šana", "Kad god dođeš, dobro došla", "Dušmani dušu nemaju"...

Kada velika ljubav plane u poznim godinama, posledice su nepredvidive. "Praćke i strele sudbe obesne" prvo pogađaju Radu, a tri godine kasnije i Milana. Ovaj ljudski i muzički gorostas bio je pokošen saznanjem o neizlečivoj bolesti svoje supruge.

- Lekari joj nisu davali ni promil nade. Bio sam zatečen gotovo matematičkom prognozom lekara da će moja Radmila živeti još trideset šest nedelja, skoro da su u dan projektovali njenu smrt. Bili smo nerazdvojni dvadesetak godina, bila je moj motor i pokretač.

- Ja sam i pre Radmile snimio mnogo lepih pesama sa najvećim autorima, ali zahvaljujući njenoj prodornosti dobio sam i svoje ime u estradnom svetu. Pre Radmile sam bio samo pevač koji lepo peva - pričao je gospodin Milan Babić, koji je i u moje radio emisije dolazio u odelu sa kravatom.

I zaista, snimio je Milan i pre Rade, još tokom 70-ih, nekoliko prelepih pesama: "Pusti me da živim životom svojim", "Ostanimo prijatelji", "Svakog dana svake noći", "Kaži mala", "Jesen stigla, ogolele grane"... I ove pesme su živnule kad je živnuo i Milan sa svojom prvom i jedinom ljubavlju.

Radmila se nije mirila sa porazom, i pored najlošijne lekarske prognoze. Bile su to godine javnog ruganja pravoj narodnoj muzici, godine čišćenja beogradsko etra od ćirilice. Sećam se, u svojim najtežim danima, Rada i Milan pokreću udruženje "Koreni", koje se bavilo spasavanjem i očuvanjem narodne muzike u Srbiji!

Radmila je preminula 2006., a Milan je venuo za Radom i zaspao večnim snom u svojoj fotelji 2009.

(Goran Milošević)