Nikola Urošević Gedža u sentiš izdanju: "Toma je voleo da sluša kako ja pevam njegove pesme"

Od majke je nasledio muzikalnost, a od oca gospodstvo i tri saksije zemlje. Rano je zapevao i nikad se nije pokajao što je otišao u pevače

"Posle mnogo godina prvu sam ljubav sreo, susret me vrati u mladost, u duši osetih radost. K'o da je vreme stalo, menjalo se ništa nije, srce mi zadrhta bolno, i poče jače da bije. Sad moja rana stara sve me više boli, jer još istu ženu opet k'o nekad volim. Eh, da je nisam sreo, zašto sam to želeo, zar je takva moja sreća, il' je ljubav ipak večna." (Žarko Pavlović Valjevac - Z. Jovanović)

Preporučujemo

Nikola Urošević Gedža u sentiš izdanju, u ritmu valcera. Legendarni kompozitor Žarko Pavlović Valjevac prvi put je snimio je ovu pesmu 1974. godine sa Radetom Mitrovićem, a desetak godina kasnije i sa Gedžom. Pomisliće mnogi - to je neki drugi Gedža. Ne, to je pravi Gedža, boem i kafanac, pevač svih žanrova.

- Ovu pesmu sam snimio po izričitoj želji Žareta Pavlovića Valjevca. Presnimio sam je u marijači izdanju, sa meksikanskom trubom. Žare je išao ispred vremena sa svojim vijugama i biserima. Sećam se, dođe u jednu kafanu gde se okupljju valjevski harmonikaši.

- Zamole ga kolege da uzme harmoniku i da im nešto odsvira, a Žare će kao iz topa: "Kako vas bre nije sramota, pa kad se Nikola Tesla peo na bandere" - seća se Gedža svog slavnog zemljaka i kompozitora narodnjačkog valcera.

Od majke je nasledio muzikalnost, a od oca gospodstvo i tri saksije zemlje. Rano je zapevao i nikad se nije pokajao što je otišao u pevače.

- Bio sam dobro i poslušno dete. Završio sam za metalostrugara, radio za 36.000 tadašnjih dinara, a onda mi "Pera Lažov" ponudi 100.000. da pevam kod njega u kafani. I tako ja odoh u pevače. Mada, još 1961, kada sam imao 14 godina, osvojio sam prvo mesto na takmičenju "Prvi glas Valjeva", sa pesmom "Moj behare", a potom sam četiri godine bio član valjevskog "Abraševića".

- Tada se i u kafanu ulazilo sa priličnim predznanjem. Bile su to godine kafana i kafanskih pesama. Od moje sedamnaeste godine sam u kafani, a od kraja 60-ih sam u ekipi Žarka Pavlovića Valjevca, u duetu sa Perom Grubićem. Oblačili smo se po poslednjoj modi, nosili smo bele sakoe sa kariranim reverima. Šaban Šaulić je kao klinac dolazio da nas sluša.

- Tad je nosio gustu crnu kosu i plastične sandale. Sećam se, dovede ga stric, pa nam plati da ga pustimo da peva. Primili smo i mlađanog Šabana u našu ekipu, a zajedno smo počeli da snimamo prve ploče kod velikog Buce Jovanovića - priča Gedža.

Početkom sedamdesetih snima prve Bucine sentiše: "Ljubavi nema više", "Zašto smo se u životu sreli", "Ako još imaš srca", "Ako nisi drug kod bola", "Šta mi vredi što sam s drugom", "Drugovi moji, drugovi"...

- I Buca Jovanović je dolazio u kafanu da me sluša. Pevao sam u hotelu "Vis" u Lazarevcu. Odem u toalet i isprobavam grlo sa svojim stihovima "Volećeš i ti nekada, duša će grehe da ti plaća, pitaćeš zašto se ljubav za ljubav ne vraća". Kad sam izašao, Buca već svira to što sam ja pevušio u toaletu.

Tako je nastala pesma "Zašto se ljubav za ljubav ne vraća". Pevao sam Buci i njegove hitove. Kad sam mu otpevao "Volim te lepa Jano k'o majsko jutro rano", priđe mi Buca i reče: "Piši, 11. januara u tri sata snimanje". Toliko me je poštovao, da je i svom sinu dao ime Nikola - s ponosom ističe Gedža.

Početkom osamdesetih izdaje tri prva albuma za produkciju "Sarajevodisk", postaje jedan od prvih pevača sarajevskog hitmejkera Naziga Gljive.

Sa Nazifom snima dva ubitačna hita "Sreo sam je u malom kafiću" i "Slađana, zbogom". Sredinom osamdesetih snima još nekoliko narodnjačkih šlagera uz sjajne aranžmane Bore Višnjičkog i Dragana Kneževića: "Ne znaš ko ti cveće šalje", "Ako sutra odem", "Zbog nje", "Za tvoj rođendan ljubavi".

- Pevao sam u elitnim sarajevskim kafanama. Najveći kompliment sam doživeo kada sam u Sarajevu, na "Robnoj kući", imao promociju mog prvog prvog LP-ija. Došao je legendari Zaim Imamović, seo, i rekao mi: "Gedžo, ja volim da te slušam". Vredelo se baviti pevanjem i zbog jedne Zaimove pohvale - dodaje Gedža.

Snimao je Gedža i sentiše i četničke, i valcere i "meksikance", i rumbe i balade, i grekose i orijentale. Uživo peva i zabavnjake, a najlepše na svetu peva Tomine pesme.

- U kafani sam pevao pesme koje mi stilski leže, naročito Tomine i Tozine. Nisam dozvolio da pevam ono što mi ne stoji. Toma je voleo da sluša kako ja pevam njegove pesme. Napisao sam mu pesmu "Pođem kući, al' mi se ne ide". Toma je otišao, pa sam je ja snimio - kaže Gedža.

Gedža je jedan retkih pevača koji nije žrtvovao brak i porodicu zarad karijere. I brak i karijera traju kod Gedže uporedo, više od pola veka:

- I supruga me upoznala na mom terenu, na vašaru i u kafani. Zaprosio sam je posle tri sata poznanstva. U braku smo više od pola veka. Današnji parovi se zabavljju deset godina, pa se razbucaju za mesec dana. Sećam se jednog od prvih iskušenja, posle ploče "Ako još imaš srca" i nastupa u hotelu "Grand" u Valjevu.

- Časopis "Čik" je objavio između ostalih i moju adresu. Dobijem dopisnicu na kojoj piše: "Ako još imaš srca, ako još imaš dušu, budi u petak u "Grandu". Odoleo sam mnogim iskušenjima, al' me stigoše i mnogi alali.

(Goran Milošević)