Vukašin Vule Jevtić: 39 godina od smrti legendarnog sevdalije i astalskog pevača (PLEJLISTA)

Vuletov tenor je plenio nekom neponovljivom emocijom

"Čaj goro lane moje, pričuvaj mi ovce,

Preporučujemo

da ja siđem lane moje dole do livade.

Da ja vidim lane moje šta devojke rade.

One rade lane moje, bel' bosiljak sade.

Vetar piri lane moje, bosiljak im miri". (Vukašin Vule Jevtić)

"Čaj goro lane moje" je tipična pesma iz grla i duše Vukašina Vuleta Jevtića, najvećeg srpskog sevdalije. Pesma je kao i njen autor i pevač - meraklijska i nežureća. Snimal su je mnogi velikani i posle Vuleta, a da nisu ni znali da je Vule i autor "Čaj goro lane moje".

Pevaš kao Vule Jevtić - decenijama je bio najveći kompliment za pevača narodne muzike. Prijalo je to i Cunetu, i Tozi, i mrčajevačkom slavuju. Plavokosi momak, muzičko čedo Obrena Pjevovića, prestao je da bude samo pevač "Devojke iz grada".

- Baš u to vreme, sedeći jednog dana u restoranu "Grmeč", prišao mi je postariji čovek. Nisam ga odmah prepoznao. Kad je prozborio, ustao sam. Preda mnom je stajao Vule Jevtić, moj idol, pevač kome sam se kao dete divio. "Slušao sam te na radiju" - govorio mi je Vule. "Lepo pevaš, ima nečeg u tvom glasu što drugi nemaju. Ako izdržiš sva iskušenja, sada kad počinješ karijeru, bićeš veliki pevač". Tog popodneva smo dugo ostali za kafanskim stolom. Pričao mi je o iskušenjima koja me vrebaju na beogradskoj kaldrmi, o trnovitom putu do zvezda. I kasnije se radovao mojim uspesima, a ja sam, verujem, uspeo makar da sačuvam Vuletov temelj - kaže Miroslav Ilić.

I veliki Carevac je bio opčinjen Vuletovim pevanjem, prvo u kafani a onda i dugi niz godina na Radio Beogradu. Postao je Vule i Carevčev ljubimac, vodeći radio pevač, muzički saradnik, kompozitor novih i sakupljač starih narodnih pesama. Carevac je neke pesme zabeležio baš po Vuletovoj interpretaciji: "Još litar jedan", "Čaj goro lane moje", "Oj livado rosna travo", "Čežnja za Beogradom", "Mnoge li sam pesme pev'o"... Kažu da je Carevac bio opčinjen Vuletovim pevanjem i prihvatio ga bez izmena. Taj stil pevanja nazvao je "Vulizam".

I Tozovac je oduševljen Vuletovim pevanjem. Devedesetih godina, sećam se, pričao je Toza u emisiji "Sabor" na radiju "Studio B" o svojim pevačkim uzorima. Na pitanje voditelja emisije Ace Kostića koju bi pesmu pustio za sam kraj emisije, a da nije njegova, Toza je odabrao nešto od Vuleta Jevtića. Aca Kostić je priznao da "Studio B" nema ništa od Vuleta Jevtića, a Tozovac je odmah posle emisije otišao kući i doneo Vuleta sa nekih svojih traka i kaseta.

Vule je bio neponovljiv kafanski pevač. Svojim astalskim pevanjem oplemenio je "Maderu", "Trandafilović", "Kalemegdansku terasu", "Liru", "Moravu". Uvek doteran, u odelu sa kravatom i izvučenom belom maramicom, pevao je od astala do astala, bez ozvučenja, često i bez instrumenata. U takvom ambijentu imao je i svoj poslednji tv nastup sa pesmom "Još litar jedan".

Vuletov tenor je plenio nekom neponovljivom emocijom. Pevao je lako, onako astalski i sevdalijski, nežureći, sa nekom posebnom dužinom.

Možda bi se danas i pronašao pevač Vuletvog kapaciteta, ali, kako pronaći slušaoce ovakvog pevanja? Kako bi danas reagovala neka izvikana folk zvezda da joj neko kaže da peva kao Vule Jevtić?

Najveći srpski sevdalija, Vukašin Vule Jevtić, preminuo je na današnji dan, 10. avgusta 1981. godine u Ribarskoj Banji.

(Goran Milošević)