Dragan Knežević i njegovi legendarni aranžmani: E, to je narodnjačka simfonija (PLEJLISTA)
Poživeo je šezdesetak godina, mnogo manje od svojih pesama
"Gledam u tužnu jesenju noć, s pokisle grane lišće opada, u daljini čujem muziku neku i pitam sebe gde li si sada. Nisi me volela u ono vreme, a ja sam želeo samo jedno, sada kad nismo mi mladi k'o nekada dođi da ostarimo zajedno. Ja svakog dana proklinjem sebe, zašto te drugom prepustih lako, pev'o sam pesme, nad'o se boljem i bezbroj puta uz gitaru plak'o. Da li još pamtiš, ljubavi moja, kada smo ruže zajedno brali, gde li si sada, mladosti moja, zašto su tebe od mene ukrali."
(Šaban Šaulić - Rade Vučković)
Mnogo je toga obesmrtilo ovu pesmu: Šabanovo vanserijsko pevanje u punoj životnoj i pevačkoj zrelosti, stihovi "srpskog Jesenjina" Radeta Vučkovića, pojavljivanje u emisiji "Nedeljom popodne" TV Beograd 15. oktobra 1978. godine. "Dođi da ostarimo zajedno" je redak hit koji traje šest i po minuta, a sluša se nesmanjenom žestnom više od 40 godina, prvi narodnjak sa filharmonijskim prizvukom. "Dođi da ostarimo zajedno" ne stari upravo zbog aranžmana Dragana Kneževića.
- Mislio sam da uvek gospodarim situacijom u studiju. Snimao sam sa svim orkestrima RTS-a, bilo je dosta ljudi i u ansamblu Buce Jovanovića. Kad sam došao sa Draganom Kneževićem u studio, nisam znao gde se nalazim. Izlazio sam na pauze da dođem sebi - govorio je Šaban Šaulić.
Snimio je Šaban još pedesetak antologijskih pesama uz aranžman Dragana Kneževića: "Dva galeba bela", "Sneg je opet, Snežana", "Stari kočijaš", "Lepi dani mog detinjstva", "Verujem u ljubav", "Hej, živote, umoran sam", "Bila mi je k'o gitara", "Meni je s tobom sreća obećana", "Sve sam s tobom izgubio", "Manji od makovog zrna", "Bolujem ti, dušo", "Avantura", "Svetlana", "Dođi nam, sine, u goste malo", "Ljubim, ljubim", "Nikom te ne dam", "Kad bi čaša znala", "Laku noć, ljubavi"...
Dragan Knežević je rođen 1941. godine u Valjevu, u naselju Bair, u pravom leglu bogomdanih violinista i pevača. Odrastao je uz rođenu sestru Nadu Knežević, koja će postati jedna od prvih dama jugoslovenskog šlagera i džeza. Svoje opismenjavanje doveo je do savršenstva u vojnom orkestru, gde je godinama dirigovao i aranžirao. Sa sestrom Nadom boravio je u Americi, gde je upoznao velikane džeza i evergrina. Dirigovao je i čuvenim ansamblom "Romalen", aranžirao stotine novokomponovanih i izvornih narodnih pesama, a ostao u senci pevača i kompozitora.
- Dragan Knežević je i mene zadivio svojim aranžmanima sa gudačima. Ja jesam večno opijen harmonikom, ali, ulazak u studio ili na koncert sa gudačima, činio me još srećnijim. Dragan Knežević je aranžirao jednu od mojih najlepših dvojki "Selo moje kraj Morave". Neki urednici radija nisu verovali u dvojku sa gudačima, a ja sam voleo tu punoću, orkestarsku i aranžmansku. Aranžirao je i moje najveće hitove koje sam komponovao za kolege: "Janičar", "Ja ne mogu mila majko bez njega", "Ja sam čovek od meraka" - kaže Novica Negovanović.
Jedan od najgrandioznijih koncerata narodne muzike bio je 1987, povodom obeležavanja godišnjice "Jugodiska". Dragan Knežević je izdominirao dirigujući svojim filharmoničarima. Onako mali, likom veoma sličan Korneliju Kovaču, skakao je dok je dirigovao, prava vatra i na bini i u studiju.
Neke od prvih i najboljih aranžmana uradio je za Tomu Zdravkovića: "Umoran sam od života", "Prokleta je ova nedelja", "Dva smo sveta različita" "Tužno leto", "Svirajte mi tiho, tiše", "Ej, Branka", "Danka", "Aleksandra", "Majci za rođendan", "O, ciganko moja", "Što te večeras nema", "Čekaj me", "Pustite me da živim svoj život", "Za tebe, Čavale, druže", "Rastajemo se", "Idi zauvek", "Dete ulice"...
Toma Zdravković je, posle svojih prvih snimaka sa Kneževićem, rekao: "Ljudi, ja sam mislio da nešto znam o muzici, a sad vidim kol'ko ne znam".
Dragan Knežević je svirao klavir, violinu, duvačke instrumente. Pod njegovom dirigentskom palicom snimali su najčuveniji trubački orkestri.
- Snimio sam stotinak trubačkih pesama uz aranžman Dragana Kneževića. Bio je strah i trepet u studiju, veliki autoritet. Trubači sviraju i snimaju uglavnom bez nota, a Knežević im je, sećam se, raspisivao brojčane oznake - svaki broj je označavao prst na ruci. Falilo nam je vazduha za mnoge numere, al' se isplatilo. Govorio je: "Posle mojih aranžmana, svi ste otišli gore, nijedan nije pao dole" - kaže Miljko Vitezović.
Olivera Katarina je ceo album sa romskim pesmama snimila pod dirigentskom palicom Dragana Kneževića, Staniša Stošić i "Lelu Vranjanku" i ostale karasevdalijske, Mirko Rondović svoje "Pljevaljske tamburaše", Nikola Urošević Gedža "Srbiju lepoticu"...
Dragan Knežević je preminuo početkom ovog veka. Poživeo je šezdesetak godina, mnogo manje od svojih pesama.
(Goran Milošević)