Kako je jedna vojnička pesma otvorila "eru" namenskih: Pera Grubić i "Poziv za armiju" (PLEJLISTA)

Radio stanice su su bile okupirane željama i čestitkama slušalaca, nisu mogle ni da emituju ovaj hit onoliko koliko su to ljudi želeli

"Jesenje su kiše počele da liju,

Preporučujemo

dobio sam mlađan poziv za armiju.

Mojoj staroj majci suze obraz kvase,

otac stari veseli se, mladosti seća se,

pa mi veli idi sine u armiju,

budi dobar vojnik, čuvaj domovinu.

Nek se selo sve okupi, nek veselo bude,

ima vina i rakije, počastiću ljude.

Požutelo lišće opada sa grana,

do odlaska ima nekoliko dana.

S drugovima mojim veselim se sada,

mojoj dragoj od žalosti srce puno jada,

ti ne plači mila, vesela mi budi,

srce moje draga samo tebe ljubi.

Doći ću ti jednog jutra kad zarudi zora,

doneću ti zlatan prsten bićeš samo moja.

U jesenjoj zori petli zapevali,

a sunčevi zraci maglu rasterali,

harmonike ječe tugu razbijaju,

drugovi me moji jutrom pesmom ispraćaju.

Srećan ti put druže, piši nam kad stigneš,

čekaće te draga, nemoj da se brineš.

Kolo igra sve veselo, skupilo se selo,

a sutra ću već obući vojničko odelo."

(Aca Stepić - Dobrivoje Ivanković)

Ovo je jedna od najemitovanijih pesama svih vremena na narodnjačkim radio stanicama. Vinula je u orbitu Acu Stepića kao kompozitora, proslavila pevača Peru Grubića, promovisala narodnog pesnika Dobrivoja Docu Ivankovića, podigla vojnu obavezu na nivo svete dužnosti, nahranila i radijske džabalebaroše - tonce, spikere, voditelje, muzičke urednike i saradnike.

Kad se pomene Pera Grubić, prva asocijacija je upravo prvi stih legendarne pesme: "Jesenje su kiše počele da liju". Milioni su zapamtili taj prelepi glas, glas plemenite emocije, glas koji seje dobrotu. Perin glas je zasenio i soliste Radio Beograda, uglavnom uštogljene pevače koji su pevali za državnu platu. Sve dok je postojala JNA, Pera Grubić se nije skidao sa radija. Nikad nije ušao na radio, a pevao na mnogim frekvencijama, naročito srednjetalasnim. Snimio je Pera još stotinak pesama, ali ostade u senci jedne namenske, vojničke pesme.

"Dobio sam poziv za armiju" je atipična pesma - bez pamtljivog refrena, sa mnogo teksta spakovanog u 24 stiha. Ko bi to danas snimio? Ko bi to danas slušao?

- To je prvi hit u mojoj kompozitorskoj karijeri. Nisam očekivao ovakav uspeh, naročito zbog dužine teksta. I tada se znalo - pesma postaje hit po nekoj pamtljivoj poruci, najčešće po refrenu. Pesma je, izgleda, pogodila u srce tadašnje vojnike i njihovu rodbinu. Ovaj tekst je jedan mali film sa srećnim krajem. I danas se pitam kako sam uspeo da 24 stiha spakujem u pesmu od tri i po minuta - kaže Aca Stepić, kompozitor "Poziva za armiju".

Radio stanice su su bile okupirane željama i čestitkama slušalaca, nisu mogle ni da emituju ovaj hit onoliko koliko su to ljudi želeli. Radio Niš je u jednom danu dobijao po hiljadu pisama i razglednica u kojima se "dragom unuku, sinu, bratu, bratancu, sestriću i sinovcu" želeo srećan odlazak u vojsku uz pesmu "Dobio sam poziv za armiju". Spikeri su se izvinjavali slušaocima što nisu u mogućnosti da emituju sve želje. Tako je pesma "Dobio sam poziv za armiju" otvorila "eru" namenskih pesama u narodnoj muzici. Otvorila je, izgleda, i potrebu za novim radio stanicama po Srbiji. Radio Šabac se pojavio dve godine posle objavljivanja ove vojničke pesme.

Pesma "Dobio sam poziv za armiju" snimljena je 1967. godine, u vreme vrtoglavog rasta standarda na ovim prostorima. I prosečan radnik mogao je da priušti "Fiću", makar i na kredit, vredan seljak je lako dolazio do "crvenog Fergusona", a za one koji su hteli i više - otvorene su granice za odlazak u "gastarbajtere". U takvim prilikama, "dug prema otadžbini" bio je pitanje najviše časti. A kad se vojska odsluži, posle dve godine, eto svadbe, eto rođenja deteta, eto krštenja, eto rođendana...

(Goran Milošević)