81. rođendan Žiće Kojića (1): Lekovito je biti otrovan ženama (PLEJLISTA)

U muzici je otkad zna za sebe, a u diskografiji od 1967. godine

"Moj živote šta li mi te truje, šta li moje nade sahranjuje, da li piće, kafane il' žene, moj živote šta činiš od mene? Mila majko što si me rodila, zla sudbino šta si dodelila, da u piću tražim svoju sreću, zašto nikad srećan biti neću? Voleo sam i ljubio verno, sada srce pati neizmerno, sve zbog žene koju žarko volim koja živi u mislima mojim. Svi mi kažu ne valja šta radim, srce pati, al' živi u nadi, jer moj život otrovaše žene, moj živote šta činiš od mene." (Žića Kojić)

Preporučujemo

To je tezgaroški najskuplja pesma iz repertoara Žiće Kojića. Snimljena je 1972. godine na singlu PGP-a, peva se nesmanjenom žestinom, a naročito posle Žićinog pojavljivanja u prvoj sezoni emitovanja serijala "Nikad nije kasno". 

- Prošao sam nekoliko krugova, došao do finala serijala. Ne zbog takmičenja, nego zbog približavanja pesme nekim novim klincima. Poslao sam večitu poruku: deco, trujujte se malo i ženama, dovoljno ste otrovani mobilnim telefonima - kaže Žića Kojić.

Živadin Žića Kojić je jedan od najautentičnijih autora i izvođača prave narodne muzike. U muzici je otkad zna za sebe, a u diskografiji od 1967. godine. Snimio je 12 singlica, solo i u duetu sa Latifom Havkićem, sa nekoliko večitih pesama: "Moj živote, šta te truje", "Nek uvenu ruže", "Banjaluko, tebe Vrbas deli", "Nikad kući ne dođem do zore", "Oj, devojko, malena", "Pusti me da odem gde me misli nose", "Javljam ti se, majko, iz tuđine", "Kićeni svatovi", "Jesen stiže rana", "Kad bih smeo da ti kažem majko"...

- Moje pesme su živele u narodu i pre Granda, živeće i posle Granda. Naravno, svestan sam da su moje pesme mnogo popularmije od mene. Nisam se po cenu života laktao da bih došao pred kamere. Slava je preteško breme za moje nejake kolege. Danas ima mnogo "slavnih", ali, kad bi došlo do "zadnjeg suda" mnogi bi stradali na pravdi boga. "Slavne" kolege delim u tri kategorije: svestan da zna i zna koliko zna; misli da zna, a ne zna da ne zna; i ne zna koliko ne zna - mudruje Žića.

Kada je pre pola veka zaređao sa ubitačnim hitovima, postao je jedan od prvih i najtiražnijih narodnjaćkih kantautora - skoro sve što je snimio, Žića je sam napisao, komponovao, odsvirao sa svojom harmonikom i svojim ansamblom, aranžirao i otpevao. Žića je jedan od prvih pevača Buce Jovanovića.

- Sarađivali smo nepune tri godine, snimili dve ploče sa nekoliko lepih pesama: "Lepa Jana", "Ljubav naša prođe kao varka", "Živim od uspomena", "Odlazi jedno leto", "Zašto da živim". Planirali smo i dužu saradnju, ali pošto je Buca bio eksplozivan, a ja nisam mnogo manje tih, došlo je do razlaza - primećuje Žića.

Kada sam mu pokazao omote njegovh ploča od pre pola veka, počeo je da sipa stihove: "Sedeo sam u dvorištu moje stare kuće, gledam album sa slikama, pitam život -  je l' moguće. Je l' moguće da sam tako brzo ostario, čini mi se juče beše kada sam se ja rodio. Da l' se život poigrao sa mnom i sa mojim likom, je l' moguće kad ostariš da ne trebaš više nikom. Ne trebaš ni ženi, a deci još manje, svi čekaju da naslede dedino imanje".

Živadin Žića Kojić je rođen na današnji dan, 10. jula 1939. u Čokešini, na obroncima Cera, tamo gde su mnoge majke rađale Obiliće. 

- Moje selo je na granici Mačve i Jadra, majka mi je Mačvanka, a otac Jadranin, moji su i Šabac i Loznica, moje je celo Podrinje. Privilegija je i izazov biti rođen između Save i Drine, na granici carstava, gde se ukrštaju i ljudi i pesme. Reke su moja prva pesnička inspiracija, tim pre što sam služeći vojsku u Banjaluci, zavoleo i Vrbas, pa napisah: "Banjaluko, tebe Vrbas deli, tu smo draga ljubav započeli". Danas, svako ko ima grad i u njemu reku, koristi motiv moje pesme od pre pola veka - kaže Žića.

U sutrašnjem izdanju Muzičke apoteke predstavićemo i ostale Žićine pesme, naročito bisere iz 21. veka.

(Goran Milošević)