65. rođendan Slobodana Betulića Betule: Moraš biti bar pijanac, kad već nisi pijanista (PLEJLISTA)

I bez reklame i promocije na televizijama sa nacionalnom frekvencijom Betuline pesme žive u narodu

"Kada vreme progovori i kad život me uspori, biće najteže. Kad životnu sliku vratim, a ne mogu da je pratim, teško meni bez mene! Svaki korak gde me nosio, radosno sam nogom kročio, i ponosan sobom bio, sa društvom se veselio, bela zora sve to zna. I kad odem, biće žao svima, beše jedan boem i dobra ljudina. Prijatelju, pobratime, ako sreću deliš s kime, to je najlepše,  ali život kad te zgazi, nikog nema da te pazi, teško tebi bez tebe! Svaki korak gde te nosio, radosno si nogom kročio, i ponosan sobom bio, sa nama se veselio, bela zora sve to zna. I kad odeš, biće žao svima, beše jedan boem i dobra ljudina. Ovi mlađi kad nas vide, ponekih se od nas stide, to je najgore! A i njihovi kada dođu, ovu priču će da prođu, teško meni bez mene!" (Slobodan Betulić Betula)

Preporučujemo

Betula u šlager izdanju, Betula za 21. vek! Čim se pojavila ova pesma, srasla je sa odjavnom špicom moje radio emisije. Jer, šta pustiti posle ovakve filozofije života? Klavir u Betulinoj pesmi, pijanac ili pijanista?

- Nije teško govoriti o sebi ako si iskren i kažeš ono kako jeste. Ako slažeš, sam si sebe slagao, jer uvek se sazna istina. Istinu mog života pevao sam i kad sam trezan, al' meni i mojim ispisnicima nekako slađe kad se nadrljeskam, onda se duša raskoprca kao riba na suvom - veli Betula.

- Ja sam najkontroverznija osoba koju znam, a to je najteže biti i toliko godina opstati. S obzirom da sam završio sedam razreda osnovne škole, a osmislio sam mnoge grandiozne manifestacije ("Čaša vode sa izvora"), imao autorsku emisiju na RTS-u, nastupao u najgledanijim serijama, otpevao i odsvirao hiljade vašara i svadbi, komponovao i snimio oko dvesta pesama, upitah jednog akademika otkud mi tolika volja i snaga da sve to guram i u 65-oj, a on mi reče: "Nisi se istrošio u školi".

Betula je rođen u Grivcu, na današnji dan, 3. jula 1955. godine. Čim je prohodao, postao je pravi "nemirko": peo se po drveću i skupljao jaja ptica, streljao iz praćke bele šoljice po banderama. Tako je popio i prve očeve batine, počeo da kopa za nadnicu da bi se isplatila šteta. Ubrzo je sa ocem išao da kosi ručnom kosom za pare i da tera stoku na ispašu.

- Čuvao sam krave, pa mi bilo dosadno. Nabave mi sviralče, i ja po ceo dan - dirli, dirli, drke, drke, vrrr, vrrr, i počnem lepo da svirkam. Moj otac je svirao harmoniku, ali se bavio i zidarstvom, pa upregne i mene da nosim malter. Kad oca pozovu na svirku, on povede i mene sa sviralčetom. Ali, meni draža harmonika. Kad je otac saznao da kradom vežbam harmoniku i da sam napustio školu, ubio me k'o zmiju, te batine i danas pamtim. Otac nije dao da budem harmonikaš, hteo da me spase tih muka: popenju te na vr' sena pa zapale seno, popenju te na drvo pa seku granu. Međutim, niko više nije mogao da me zaustavi.

- Prve pesme sam naučio od babe ("Čoban tera ovčice" i "Hvalila se lipa kod bagrema"). Pošto nisam imao para za časove harmonike, ja se prikradem ispod prozora dok majstori vežbaju i slušam. Moja pobeda je što imam apsolutni sluh i jedini sam odmah znao da sviram tercu na ta kola koja oni vežbaju. Pred mojm sluhom su padali i Pavković i Kemiš. Znao sam za vreme sviranja da zaustavim Veliki narodni orkestar, čuo sam da ne štima treća žica kod jednog gitariste - priča Slobodan Betulić Betula.

U diskografuju ulazi u dvadeset sedmoj godini, u punoj pevačkoj i sviračkoj zrelosti.

Prvu ploču sa dve pesme ("Za moj srećan put" i "Neću više da me ljubiš lažno") objavljuje 1982. godine za PGP-RTB. Pošteno rečeno, više se pamti Betulina slika sa omota od samih pesama, naročito brkovi na razdeljak. I narednih sedam studijskih albuma izdaje za PGP-RTB, sa pesmama najrazličitijeg stila - od zavičajnih i sentiš dvojki, do "grekosa", rumbica i baladica: "Vodenice golubice", "Nemoj neko decu da mi dira", "Nemoj da mi sina miluješ po kosi", "Svi kažu eno ga pijan", "Tužno leto kraj Rudnik planine", "Imam dosta prijatelja koji me ne vole", "Samo nemoj ti", "Hej, moja nesrećo", "Al' ću da te mazim", "Novu ljubim, staru ne ostavljam", "E, moj đede", "Opet sam se, majko, zaljubio jako", "Davno beše, a sad k'o da gledam", "Iš pile preko luka"...

- Skoro svaku pesmu koju sam snimio, sam sam sebi komponovao, reči napisao i odsvirao sa mojom harmonikom, čuvenom "belkom". Imao sam i svoj orkestar za najveće svadbe i vašare. Domaćini su pomerali veselja i na radne dane, samo da mi sviramo. Orkestru sam nadenuo ime "Slani šećer", da malo kontriram Breninom i Sašinom "Slatkom grehu". Kakva je to ekipa bila - "Ludi Makedonac", "Bora Šilibajzer", "Igra", "Aksa". Kad se zalaufa veselje, mi smo dizali instrumente na glavu. Najsmešniji je bio "Igra" kad digne elektronku, a ona ima stalak sa tri kraka, pa liči na protivavionski top. Tada "Ludi Makedonac" skine mladi cipelu i svira gitaru sa mladinom cipelom. "Aksa" orguljaš se okači o šator i veže lancem orgulje, i tako visi i svira - priča kralj šatora i vašara.

I danas neumorno piše i komponuje, peva i svira. U 21. veku stvorio je desetine pesma trajne narodne i umetničke vrednosti: "Teško meni bez mene", "Nina", "Još mi tvoja duša miriše", "Gružanka", "Vrščanka", "Jaoj, selo, al' si opustelo", "Bila je to dobra devojka", "Pesma kralju", "Jednoj ženi mnogo hvala", "Ih, što ćerku moj komšija ima", "Lovačka je muka pregolema", "Daj mi, Bože, to što misli žena"...

I bez reklame i promocije na televizijama sa nacionalnom frekvencijom Betuline pesme žive u narodu. I Kusturica je primetio da se od Betulinih pesama može napraviti film. I ja sam primetio i davno zapisao: "Ako hoćeš da ti pesma k'o šlager zablista, moraš biti bar pijanac, kad već nisi pijanista".

(Goran Milošević)